Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Саво Штрбац: ДОЛАЗАК СРБА НА ПОДРУЧЈЕ ДАНАШЊЕ ХРВАТСКЕ

Датум објаве: четвртак, 2 јула, 2020
Објављено у Некатегоризовано
Величина слова: A- A+

У сјеверној Далмацији, у којој сам живио до августа 1995, постојала су, и још увијек постоје, три православна манастира, која су утемељена у XIV  вијеку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају “духовна средишта, културна стјецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији.

Саво Штрбац; ФОТО: Јадовно 1941.

Недавно је “Јутарњи лист”, један од водећих хрватских дневних новина, из пера новинара Владе Вурушића, објавио подужи текст о положају Срба у Хрватској, којег су у цијелости или дијеловима пренијели и многи медији у региону.

Текст и по мом мишљењу доста објективно приказује данашњи положај Срба у тој држави и веома је критичан према хрватским властима које увелико придоносе, својим чињењем и нечињењем, таквом њиховом положају.

Међутим, једна ауторова тврдња изазвала је негативне коментаре многих Крајишника, које су ме и понукале да напишем овај текст. Ево интригантне реченице из поменутог текста:

“Од времена краја 19. вијека, откад се раде статистике националне и вјерске припадности, Срба данас у Хрватској има најмање од времена првих насељавања у 16. вијеку у хрватске крајеве.”

Прва тврдња је тачна, у шта се може свако увјерити увидом у било коју јавно објављену статистику. За илустрацију послужићу се цитатом из књиге “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880–2011)”, аутора Др. Светозара Ливаде и сарадника.

“У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. У процентима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у процентном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у процентном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у процентном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у процентном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија, Краљевина СХС/Југославија, социјалистичка Југославија и самостална Република Хрватска.”

Међутим, друга тврдња из цитиране реченице Вурушићевог текста о времену досељавања Срба на просторе данашње Хрватске није тачна, што су примјетили и многи Крајишници, назвавши ту неистину историјском подвалом.

Иако нисам историчар, на основу мог општег образовања и непосредних сазнања, и ја сматрам да та тврдња није тачна, барем кад је у питању сјеверна Далмација. А ево и зашто.

У сјеверној Далмацији, у којој сам живио до августа 1995, постојала су, и још увијек постоје, три православна манастира, која су утемељена у XIV  вијеку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају “духовна средишта, културна стјецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији. Прва два су саграђена на истоименим ријекама а трећи на ријеци Цетини.

Манастир Крупа налази се подно Велебита, близу извора истоимене ријеке. Саграђен је у вријеме краља Милутина. Предање каже да су му темеље поставили монаси из манастира Крупе на Врбасу. Често је страдао у разним најездама. Ипак је иза тога увијек и обнављан.

Obilježeno 700 godina manastira Krupa ⋆ P-portal
Манастир Крупа
Фото: П-портал.нет

Манастир Крка саграђен је у долинин истоимене ријеке у близини Кистања. Подигла га је принцеза Јелена, кћерка Стефана Дечанског и полусестра цара Стефана Душана, удата за хрватског кнеза Младена III Шубића, брибирског кнеза, посветивши га Светом арханђелу Михајлу. Предање каже да су манастир основали монаси приспјели из Свете земље, и то из манастира посвећеног Светом архистратигу Михаилу, којег је тамо подигао краљ Милутин.

Manastir Krka: Ukras i ponos pravoslavne Dalmacije
Манастир Крка
Фото: Срби.хр

Манастир Драговић је подигнут неколико година послије Косовске битке. Смјештен уз ријеку Цетину, недалеко Врлике, у лијепом предјелу. Са првобитног мјеста премјештан је још два пута. Посљедњи пут педесетих година прошлог вијека због изградње хидроелектране на Цетини и Перућког језера, када је више хиљада Срба из плодне цетинске долине расељено, највише у Србију. Доживио је и неколико тешких најезда “инородних и иновјерних”, након чега је за извјесно вријеме “запушћивао”. Посљедњи пут се то десило 1995. пред хрватском “олујом” и до обнове раних двијехиљадитих манастирске просторије су кориштене као штале.

Манастир Драговић — Википедија
Манастир Драговић
Фото: Википедија

У прва два сам често боравио а и госте доводио. У манастиру Крупа дружио сам се са његовим игуманом Козлицом, старином светачког изгледа, који ми је више пута отварао манастирску ризницу и причао о историји манастира.

У манастиру Крка почео сам долазити још као гимназијалац, а најчешће сам навраћао ратних деведесетих када је у њему столовао владика далматински, Господин Лонгин. Били смо пријатељи и заједно смо дочекивали госте из свијета.

Манастир Драговић сам први пут видио у прољеће 1993. када се, након оштећења бране излило Перућко језеро а Цетина вратила у своје корито, откривши и зидине старијег манастирског здања.

Данас далматински манастири, као и увијек кроз историју, дијеле судбину српског народа на тим просторима. Они су ту од XIV вијека да свједоче о боравку Срба на тим просторима и да никоме не дозволе да нам покраде неколико вијекова историје. Нажалост, сва је прилика да ће идућег прољећа, након петнаестог пописа становништва, свједочити о још већем историјском минимуму Срба на просторима данашње Хрватске.

Опрема: Српска Рамонда

Извор: Д. И. Ц. Веритас

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top