Савез Сокола на програму радија

У периду између два светска рата  растао је значај радија у Југославији и број радио пријемника. То је уочио Савез Сокола  Краљевине  Југославије и у свом  просветном  раду користио радио. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва  Суботица  Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић је са својом супругом изводио песме старе Војводине. Пре почетка уметничког дела програма говорио је старешина суботичког соколског друштва и истакао : “… Често се чује мишљење, да је Соколство у нашој националној држави у многоме изгубило од значења, које је имало пре светског рата. Необавештени мисле и данас, да је Соколство само гимнастичка или омладинска организација.  …  Зато сада, када отварам ово соколско радио вече, кличем свима : Довиђења на Видовдан у Београду, Здраво! “ После говора старешине збор сокола отпевао је “Полети сиви Соколе”. Соколски тамбурашки збор одсвирао више тачака. Ч. Тадиров изазвао је буру смеха приповедањем бачванских згода и незгода. Он је певао неколико бачванских шалајки праћен за клавиром од Др. Ђуришића. Ристић је отпевао “Части Реца …” праћен соколским  тамбурашким збором. Браћа Терзини певали су рејтанске песме. Аркадије и Ђока свирали су на хармоници а гајдаш Стевановић на гајдама. Суботички соколи добили су са многих страна похвале за приређено радио вече. „(1).

Сарадња  сокола са Радио Београдом почела је са преносима Свесоколског слета у јуну 1930. Доцније дошло је до споразума да се једанпут недељно одржи соколско предавање на радију о циљевима, повести и значају соколства. Вести Соколске агенције објављиване су преко Радио Београда а исто тако и преко листова у Београду, Загребу, Љубљани и другим местима. (2) У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба. Савезни просветни одбор организовао је у споразуму са управом београдске радиостанице  радиопренос свечаног отварања изложбе. Богдан В. Сперњак био је професор физичке културе и члан Техничког одбора Савеза сокола. Преко Радио Београда читао је Соколске вести. (3) Соколи су држали предавања преко Радио Београда, Загреба и Љубљане. Савезни Просветни  Одбор деловао је преко Радио Београда, а жупски просветни одбори Загреба  и Љубљане деловали су преко загребачке и љубљанске станице. Преко Радио Београда држана су вечерња и поподневна предавања. Одржано је 5 предавања за загребачки и сарајевски слет 1934. Слет на стадиону краља Александра I у Загребу преносиле су све три домаће радио станице. У Радио одсеку Жупског просветног одбора у Загребу били су Хрвоје Мацановић, Владимир  Јанковић, инг. Стјепан Хан и Чеда Милеуснић.   Сарађивали су са старешином жупе Загреб др. Отоном Гавранчићем. Предавања преко Љубљанске радио одржавана су сваког петка. (4)

Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет у Сремским Карловцима преносио је Београдски радио од 10 часова до 13.30 часова. Преносио је и комеморативну седницу Савезне управе  11. октобра 1934. у спомен краља Александра. Све три станице су вршиле пренос са прводецембарскле академије у народном позоришту у Београду. (5)

Соколски Гласник најављивао  је соколска предавања на радију. На Радио Београду предавала је 6 јануара 1935. Смиљка Грбић из Руме о теми “Бол народа” и А.Оченашек из Прага о теми “Александар I  — поборник соколске мисли”. За 10 јануар 1935. најављено је предавање “Његове то су речи” сабране речи краља Александра, изговорене у значајним тренуцима народног и соколског живота. За 17 јануар 1935. најављено је предавање Анте Тадића из Суботице  “Задатак Сокола у словенским земљама”. За 20 јануар 1935. најављено је предавање Ђуре Мрваљевића из Неготина “Соколство је најбоља школа рада”.  За 24 јануар 1935. најављено је предавање др. Александра Табаковића из Новог Сада “Соколство и држава”. …  . За 9 јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане  заменика начелника Јосипа Јераса из Љубљане  “Неколико речи о нашем програму рада”.  За 16 јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане  Јоже Крегар из Јежице о теми “Соколска окружја”. За 23 јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане  Верија Швајгара из  Љубљане о теми “Статистички преглед кретања нашег Соколства у 1934 години”. За  30  јануар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане  Фрање Лубеја члана СТО, из  Љубљане, о теми “Соколство и спорт”. (6)  За 28 фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Београда  Бранка Јанковића  из Соколског друштва Београд VII “Др. Мирослав Тирш као учитељ демокрације”.  За  13 фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане др. Максе Ковачића из Птуја о теми “Задаће  Соколства у садашњици”.  За  20 фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане  Марјана Тратара из Новог Места о теми “Међу Соколима у Јужној Србији”.  За  27 фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Душана Подгорника из Љубљане о теми “Соколско смучање”. (7)

Преко радио станице Београ у  „Соколском Гласнику” најављена су предавања : 30 маја 1935. Мијо Мандић из Суботице о теми “Стара Суботица”,  2 јуна 1935. Ненад Рајић из Суботице “Нова Суботица”, 6 јуна 1935. др. Алекса Ивић о теми “Словенска насеља у Војводини”,  а 13 јуна 1935. др. Станоје Станојевић из Београда о теми “Политичке борбе Срба и Буњеваца у Војводини до ослобођења”.(8) Књигу о Соколским предавањима старешине жупе Цетиње Гавре Милошевића  жупа Цетиње  издала  је  1936 године. На радио Београду одржана су предавања Сава Тохољ 4.3.1937. „Соколски покрет као школа живота”. Милојко Јефтимијадес 11.3.1937. „Соколска дисциплина”. Станко Тончић 18.3.1937. „Спортисти и вежбе на справама”. Милан Станојевић 28.3.1937. „Личност председника-ослободитеља Масарика”. (9)

Савез Сокола је сарађивао и са Радио Прагом. Тамбураш Пере Тумбас Хајо био је диригент, свирач и организатор култуно-уметничких активности у Соколском друштву Суботица. Тридесетих година 20 века  учествовао је  заједно са соколима на Свесловенском соколском слету у Прагу. Са својим тамбурашима наступао је на Радио Прагу. (10) Приликом Свесловенског слета у Прагу јуна 1938. Верослава М. Копша, ученица VII разреда  II женске гимназије у Београду, одржала је говор у име средњошколаца из Југославије преко радија у Прагу : „Са неизмерним одушевљењем и радошћу саслушале смо саопштење да смо позване да учествујемо на свесоколском слету, који треба да се одржи ове године у Прагу. Овим позивом нам се пружила прилика да и ми учествујемо у величанственим манифестацијама соколства, и у исто време да се упознамо са знаменитостима једног великог европског града. Наша радост је била у толико дубља и искренија, јер смо знале да ће у братској престоници Прагу  наше одушевљење достићи врхунац. Тако жељно и са нестрпљењем очекивани дан нашег поласка је дошао. И већ од првог момента, када смо напустили нашу милу земљу, почеле су да се нижу радости. Оне су се све више повећавале у колико смо се више приближавале границама драге нам Чехословачке. Угодно осећање, које смо носиле у себи, достигло  је максимум када смо стигле у Праг. Праг нам се показао у свој својој лепоти под светлим сунчаним зрацима. Са свих страна пријатељски насмејана лица, која су нас топло поздрављала, учинили су да и наше душе буду пуне сунца. Дочек је био тако спонтан и искрен, да смо ми у нашим (личним) узвицима „Наздар” и „Здраво” осећале не само поздраве, већ и изливе оног дубљег осећања, које везује наша два народа. Ми смо срећне што се налазимо у дивном Прагу, и можемо слободно да кажемо, да се у њему осећамо као у својој домовини. То нам је још једном дало потстрека да у будуће све уложимо ради још већег зближења наша два народа и да све наше младалачке идеале положимо на олтар Свесловенства. То ћемо сматрати за свети аманет. Увек ћемо радити на томе, јер нема лепшег, умирљивијег и срећнијег сазнања него кад смо свесне да можемо да кажемо : ја сам своју дужност испунила. На крају срдачно захваљујемо браћи Чехословацима  на дивном гостопримству, које су нам указали. Надамо се да ћемо у најскоријем времену моћи исто тако топло и од срца да им га узвратимо у нашој престоници Београду. Здраво !” (11)

Тамбурашки збор Соколског друштва Нови Сад чинило је 8 чланова а њихов вођа био је Никола Ивановић. У октобру 1938. тамбурашки одсек приредио је у Свечаној дворани Соколског дома вече народне музике које је уживо преносила радио станица Београд. У представи су учествовали и радио певачи Јованка Црњански, Ружица Каушић као и члан сокола Властимир Јовановић-Лале и Светислав Врбашки.(12) Соколска прослава Првог децембра 1939. у Београду преношена је преко радио станице. (13) Преко радиостанице Београда дата је 15 марта 1940. прва радио репортажа из секретаријата Савеза Сокола. Репортажу је читао соколски спикер Драгутин Бранковић. Савезу су стигла многа писма сокола са реакцијама на радио репортажу. Из Сплита су истицали : „Слушали смо са највећим узбуђењем и задовољством прву репортажу. Благодаримо на поздраву упућеном приморским соколима.” (14) Пред проблемима у којима се нашло соколство истакнута је нова парола : „Мора ићи!” (15) Редакцији „Соколског Гласника” у Београду стизале су тужбе из Бановине Хрватске да соколи не добијају соколске и југословенске листове, већ да ти  листови нестају на пошти. У околини Вараждина неколико бројева „Соколског Гласника” редом, нису примили поједини претплатници, ма да су им листови били уредно послати. Жалили су се да се то догађало и са листовима југословенске орјентације. Тражили су због тога да им се листови шаљу у засебном омоту. Такође поједина соколска друштва и чете у северној Далмацији су се жалила да не примају никакву соколску пошту. Све то је нестајало на поштанским уредима. Редакција „Соколског Гласника”  сматрала је да се ради о самовољним поступцима поштанског особља. (16)

Београдска Радио станица је у ноћи 27-28 новембра 1940. почела да емитује соколске вести у својој прекокеанској емисији за исељенике у Северној и Јужној Америци. Савез Сокола Краљевине Југославије упутио је поздраве свим соколским друштвима и исељеницима у Америци, и послао им вести о раду сокола у Америци и у отаџбини. Емисије су биле даване два пута недељно.(17)

Радио станица у Скопљу давала је сваке вечери преглед свих соколских догађаја у Југославији, у оквиру вести у 9 часова и 5 минута. У „Соколском Гласнику” било је најављено предавање Стевана Газикаловића о  „Соколству пре рата у Јужној Србији”  на радио станици Скопље 3 марта 1941. (18) Соколска предавања на радију била су ограничена малим бројем радиоапарата у Југославији. Ни сва соколска друштва нису имала свој радио-апарат, па су морала да се сналазе. Соколско друштво Чачак  решило је на седници од 15. априла 1931. да код директора гимназије “изради” да соколи слушају предавања о соколству на радију, која су била све бројнија.  Соколи у Чачку нису  до краја 1940. набавили свој радио-апарат, на којем би слушали програме посвећене соколству. (19) Чехословачка је била индустријски развијена земља, и у њој је било много више  радио апарата  него у Југославији. Ипак пошта у Бановини Хрватској је почела да враћа пошиљке соколима. Једина веза соколске организације у земљи била је могућа преко радија.

За време и после Другог светског рата Савез Сокола био је забрањен. Прашки радио је послао Радио Београду деведесетих година 20 века звучне снимке са X свесловенског слета у Прагу 1938. Сајт Аудио и фото архив Симић на интернету приредио је говор нараштајке Јованке Јовановић из Земуна са слета, као и радио пренос разговора са југословенским морнарима у Братислави.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. „Прво соколско радио-вече”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. маја 1930, бр. 9, стр. 6,7;

2. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, стр. 456, Београд 1997; „Соколи и Радиостаница“, Соколска просвета, Нови Сад, Април 1932, бр. 4, Год. II, стр. 216; „Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, „Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 74;

3. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3; Јован Вања Петровић Управник Музеја историје физичке културе Србије, „Богдан В. Сперњак“, „Око соколово“, Издавач Соколска жупа Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 12;
4. „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 60, 61;

5. Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114; „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 61;

6. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 3;

7. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр.2;

8. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 3;

9. Вести, „Око соколово”, Београд, 1 март 1937, бр. 4, стр. 83

10. Мијо Мандић, dipl. inž. arh, „Пере Тумбас Хајо (1891 – 19067)”, „Рич Буњевачке Матице”, Суботица, април-мај 2011, бр. 55-56, стр. 4; Невенка Башић Палковић, „Велики уметник тамбурице Пере Тумбас Хајо“, „Буњевачке новине“, Суботица, 28. децембар 2001, број. 5-12, стр.8;

11. Вести, „Око соколово”, Београд, 1938, бр. 8;

12. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година Новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 64

13. Момир Г. Синобад, „Први децембар 1939. г”, „Око Соколово”, Београд, 1940, бр. 1, стр. 6-11;                                                                                                                           

14. „Велики успех прве соколске радио-репортаже”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 март 1940, бр. 12, стр. 4;

15. „Соколство у Радио-емисији преко Океана”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 10;

16. „Соколство на радиу Скопље”, „Соколски Гласник”, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;

17. Милош Тимотијевић, „Соколи Чачка”, Чачак, 2006, стр. 122;

Везане вијести:

СОКОЛИ НА КОРЧУЛИ | Јадовно 1941.

Соколска помоћ страдалницима из Бановине Хрватске | Јадовно …

Неговање традиција ослободилачких ратова у Соколском …

Савез сокола од забране 1941. до 2015. | Јадовно 1941.

Напади на чланове Савеза Сокола у Бановини Хрватској …

Соколско друштво Дубровник и сеоске соколске чете | Јадовно …