Savez Sokola i Srpska pravoslavna crkva

Nasuprot neprijateljstvu velikog dela rimokatoličke crkve Savez Sokola je uživao podršku Srpske pravoslavne crkve. Sa svoje strane sokoli su zajedno sa drugim društvima učestvovali u svečanostima koje organizovala crkva.

Patrijarh Varnava i mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo posetili su 23.septembra 1934. Dubrovnik. O poseti : „veliko mnoštvo naroda prekrililo prostor pred crkvom sv. Vlaha i stvorilo gust špalir na Trgu kralja Petra, preko kojeg je bio prostrt dugačak crveni ćilim od Orlandovog stuba do Čingrijeve ulice“. Pred Orlandovim stubom bili su među mnoštvom sveta predstavnici vlasti i lokalnih udruženja. Patrijarh je, zahvalivši na dobrodošlici i iskrenoj pažnji starog Dubrovnika, istakao da zbog velelepnog dočeka i pozdravnog govora gradonačelnika vidi čast ukazanu Srpskoj pravoslavnoj crkvi (1)  Patrijarh Varnava je Sokolskom društvu u Pljevljima darovao sokolsku zastavu.

Vidovdan je 1935. proslavljen od sokola na Dalmatinskom Kosovu. Na Vidovdan Kninsko sokolsko okružje (društva Knin, Drniš, Klanac, Siverić i Kistanje) priredilo je javni čas. Javnom času prisustvovala su skoro sva društva župe Šibenik-Zadar. Društvo Šibenik učestvovalo je svojom muzikom i velikim brojem svog članstva. Izjutra su stigli vozovi sa sokolima i gostima. Vanrednim vozom, kojim su došli sokoli iz Šibenika, doputovao je patrijarh Varnava sa svojom pratnjom. Pred stanicom je formirana povorka sa tri muzike, 6 sokolskih zastava, masom članova sokolskih društava, četa i građanima. Posle podne održan je javni čas, na kome su nastupile sve kategorije u prostim vežbama. Na proslavu Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu došli su patrijarh Varnava sa pratnjom, podban Primorske banovine Zdravković, senator Desnica, bivši ministar Subotić, komandant kninskog garnizona general Terzić sa oficirima i veliki broj najviđenijih ljudi Severne Dalmacije. Na svečanosti je prisustvovalo preko 12.000 ljudi, od kojih je bilo preko 2.000 sokola iz župe Šibenik-Zadar na čelu sa starešinstvom župe. (2)

Savez Sokola i Srpska pravoslavna crkva borili su se protiv konkordata sa Vatikanom. Srpska pravoslavna crkva organizovala je 19. jula 1937. litiju za ozdravljenje patrijarha Varnave. Upravnik grada Aćimović zabranio je održavanje svih zborova. I pored zabrane ispred Saborne crkve u Beogradu okupilo se više hiljada građana. Litija je krenula  na čelu sa mitropolitom Platonom, brojnim sveštenstvom, opozicionim političarima i sokolima, četnicima i članovima Narodne odbrane. Žandarmerija je intervenisala.  Sveti arhijerejski sinod je tražio od vlasti da prilikom sahrane patrijarha Varnave 29. jula 1937. red održavaju sokoli i četnici. (3)

Povodom smrti patrijarha Varnave u noći između 23 i 24 jula 1937. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uputio je Svetom arhijerejskom sinodu saučešće : „Duboko ožalošćeni prevremenom smrću Njegove Svetlosti Patrijarha Varnave, jugoslovensko Sokolstvo žali Blaženopočivšeg Patrijarha i kao poglavara Srpske pravoslavne crkve i kao veliku nacionalnu ličnost, čiji je rad bio uvek duboko nadahnut narodnom svetosavskom idejom i težnjom za podizanjem bratstva i ljubavi u celom našem narodu. … .”  Na sastanku izvršnog odbora  Saveza Sokola odlučeno je da se na odar patrijarha položi sokolski venac  i da se uz venac na državnoj trobojci napiše : „Velikom nacionalnom borcu Patrijarhu Varnavi – Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije”. Na Komemorativnoj sednici izvršnog odbora  Saveza Sokola prisustvovali su i uprava Sokolske župe Beograd, kao i i starešine svih sokolskih društava iz Beograda i Zemuna. Sednica je održana u svečanoj dvorani Sokolskog saveza, odnosno u dvorani u kojoj je kralj Aleksandar objavio ujedinjenje 1 decembra 1918.  Komemorativnu sednicu otvorio je Milivoje Smiljanić, zamenik starešine Saveza.  U svom govoru između ostalog rekao je : „ … Svetosavska crkva, koju je dostojno zastupao Patrijarh Varnava, bila je uvek stožer, oko koga se okuplja nacionalan svet. U takvoj crkvi vidimo snagu, koja je davala narodu veru da izdrži sve tegobe naše nacionalne Golgote. Patrijarh Varnava kao poglavar te crkve, radio je za svoj narod i kao pravi nacionalni borac, a ne samo kao njegov sveštenik i prvosveštenik. …”.Posle su govorili Radivoje Radulović, dr. Miodrag Dragić, Sava Surutka, Miro Stojanović i A. Štefan. Istaknuta je uloga patrijarha Varnave u radu sokolstva. Kao  episkop u Skoplju bio je član uprave Sokolske župe Skoplje. U svim velikim sokolskim priredbama lično je učestvovao ili preko izaslanika, šaljući patrijaršijski blagoslov radu Saveza Sokola. Posle završene komemorativne sednice svi prisutni predstavnici Saveza Sokola, Sokolske župe Beograd i beogradsjih sokolskih društava uputili su se korporativno Sabornoj crkvi da se poklone i celivaju odar patrijarha Varnave. Zatim su prešli u patrijaršiju. Posle su otišli episkopu zagrebačkom i podpredsedniku Svetog arhijerejskog sabora, dr. Dositeju. Episkop Dositej primio je sokole u svojoj kancelariji. Episkop Dositej odgovorio je sokolima : „…U velikoj nesreći koja nas je snašla  mi vidimo utehu što se uz nas nalaze narod i sokoli. Utoliko pre što ja znam dobro, kako je Blaženopočivši naš Patrijarh Varnava mislio o sokolima i kako je njegova duša bila ispunjena mislima o sokolskom i nacionalnom radu jugoslovenskog sokolstva. Molim vas da svoj braći sokolima izrazite našu duboku zahvalnost na svojim izjavama i radu. …”. (4)

Sokolska štampa pratila je rad novog patrijarha dr. Gavrila Dožića.  Patrijarh dr. Gavrilo Dožić posetio je Sremske Karlovce. Nakon dolaska posetio je i rimokatoličku crkvu, gde se pomolio bogu i zahvalio pravim bratskim hrišćanskim rečima  katoličkom župniku na njegovom pozdravu. U časopisu  „Bratstvo” istakli su : „Tako je i novi patrijarha pokazao kako shvaća srpska pravoslavna crkva načelo : Brat je mio koje vere bio.” (5) Prilikom polaganja kamena temeljca za Sokolski dom na Cetinju patrijarh Gavrilo istakao je  : „Pored naše slavne vojske, koja je naše ime raznela po celom svetu, samo je još Sokolstvo bez razlike vere i i plemena složno i s dobrom voljom služi Kralju i domovini. Zbog takvog rodoljubnog delovanja našega sokolstva naša crkva pozdravlja ovaj rad i blagosivlje ga”.  (6)

Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje. Proslava bi ostala samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . U najvećem broju stizali su sokoli, u sokolskim odorama iz varoških društava i u narodnim nošnjama iz seoskih četa. Sokoli iz župe Skoplje, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s voza u stanici Kosovo Polje, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Iz Crne Gore došlo je 2.000 članova svih kategorija, sa deset društvenih zastava a iz skopske župe oko 3.000 članova. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Mnogobrojna izaslanstva stigla su iz župa Split, Novi Sad, Petrovgrad, Tuzla, Kranj, Maribor, Kragujevac, Ljubljana, Zagreb, Niš, Sarajevo, itd. Svečanost je počela liturgijom u Gračanici, na kojoj je činodejstvovao patrijarh Gavrilo. Proslava je održana pred spomenikom. Pošto su predstavnici vlasti i udruženja stigli na Gazi Mestan, dotrčale su sokolske štafete, lučonoše, iz skopske i cetinjske župe, koji su doneli plamen iz Gračanice i Samodreže. Plamen su predali starešinama župa Branovačkom i Miloševiću, a ovi su ga predali izaslaniku Saveza Sokola Smiljaniću, da ga uruči patrijarhu. Patrijarh Gavrilo je na tom plamenu upalio voštanicu, ističući značaj kosovske vatre za srpski narod. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima. Posle govora izveden je defile vojske i sokola. Učestvovali su sokoli iz svih župa, sa starešinstvom Saveza na čelu, i sa svim sokolskim zastavama, i tri sokolske muzike. U defileu su učestvovali i četnici, Narodna odbrana, ratnici, itd. Kad su završene glavne svečanosti, članovi sokolskih četa iz župe Skoplje, pod vođstvom Mirka Jovanovića, prikazali su narodu južno-srbijanske narodne igre, Rusalije itd. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Priređen je svečani banket, trke, vatromet, bakljada … . Uveče je Sokolsko društvo Priština priredilo svečanu sokolsku akademiju. Na Kosovu Polju narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. (7)

Nasuprot neprijateljstvu velikog dela rimokatoličke crkve Savez Sokola je uživao podršku Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh Varnave je učestvovao u  radu sokolstva. Kao  episkop u Skoplju bio je član uprave Sokolske župe Skoplje. U svim velikim sokolskim priredbama lično je učestvovao ili preko izaslanika, šaljući patrijaršijski blagoslov radu Saveza Sokola. Isto tako rad sokola podržavao je i patrijarh Gavrilo Dožić. Sokoli su zajedno sa drugim društvima učestvovali u svečanostima koje organizovala crkva.

Saša Nedeljković

član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

Napomene :

1. Veljko Đurić Mišina, „Varnava–patrijarh srpski”, Beograd, Savindan 2009, str.121;
2. „Proslava Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 30, str. 7;
3. Nikola Žutić, „Vjerski liberalizam i jugoslavenstvo Patrijarha Varnave i Konkordatska kriza”, „Istorija XX  veka”, Beograd, 2012, vol. 30, br. 2, str. 63-82;
4. „Jugoslovenski Sokoli klanjaju se seni Patrijarha”,  „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembra 1937, br. 8, str. 197, 198, 199;
5. „Dr. Gavrilo Dožić”,  „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1938, br. 5, str. 92;
6. „Iz života našeg naroda”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 251;
7. „Sokolske svečanosti u Jugoslaviji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 4; D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2;

Vezane vijesti:

Napad na Sokolska društva u Banovini Hrvatskoj | Jadovno 1941.       

Nedeljković: SOKOLSKO OBELEŽAVANjE DANA UJEDINjENjA …          

SOKOLSKE ZDRAVSTVENE ZADRUGE | Jadovno 1941.              

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE | Jadovno 1941.

Svesokolski slet u Beogradu 1930. | Jadovno 1941.