Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
U gradu na Miljacki stvara se klime u kojoj su „svi Srbi fašisti, a svi Bošnjaci antifašisti”, ocenjuje Dušan Šehovac
Kako se osećaju i šta sve preživljavaju malobrojni Srbi koji su nakon rata ostali u Sarajevu, dokaz je i slučaj Dušana Šehovca, predratnog predavača na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, rođenog Ilidžanca koji je po završetku ratnih sukoba u BiH osnovao udruženje Demokratska inicijativa sarajevskih Srba.
Osim što se nije nikada mogao vratiti na svoje predratno radno mesto, on je, zahvaljujući bošnjačkoj politici i odnosu prema neproteranim Srbima, postao nepoželjan čak i u Udruženju antifašista i boraca NOR-a (UABNOR) opštine Ilidža, zato što ga u svim sarajevskim bošnjačkim antifašističkim udruženjima ne doživljavaju kao antifašistu.
„Na kraju su me izbacili iz Upravnog odbora UABNOR-a”, kaže Šehovac za „Politiku” i napominje da je glavni razlog za njegovo izbacivanje to što je iznosio „argumentovane stavove o građanskom ratu od 1992. do 1995. godine u BiH”, s kojima se nisu slagali bošnjački članovi udruženja, ali koje „nisu mogli ni demantovati”.
U pitanju je, naglašava Šehovac, „nastavak etničkog čišćenja” i ono malo Srba koji su u rukovodstvima stvarnih antifašističkih udruženja.
On tvrdi da se na njegovom diskreditovanju počelo raditi odmah nakon što je u martu prošle godine izabran za člana Skupštine i Upravnog odbora UABNOR-a Ilidža, sarajevske lokalne zajednice u kojoj je rođen i u kojoj i danas živi.
„Poznati i nepoznati pojedinci, u kafani i na dženazama (sahranama), polazeći od izmišljenih, paušalnih i montiranih izjava o meni orkestrirano su radili na kaljanju mog moralnog lika i dela, sa naglaskom da je moje angažovanje u građanskom ratu i aktuelno javno delovanje nespojivo sa programskim ciljevima i da ne zaslužujem da budem u najužem rukovodstvu udruženja”, priča Šehovac.
Kao neko koje sve to na svojoj koži osetio, Šehovac upozorava da je „u sarajevskoj javnosti i sarajevskoj dolini”, kako to on kaže, na delu stvaranje klime u kojoj su „svi Srbi fašisti, a svi Bošnjaci antifašisti”, gde se „mešaju ratovi i učesnici iz 1941–1945. i 1992–1995. godine”.
„Tako se ponašaju i govore i na manifestacijama i komemoracijama koje su posvećene događajima iz NOR-a 1941–1945. Na ovogodišnjem obeležavanju Igmanskog marša, predsednik Udruženja za zaštitu tekovina borbe za BiH Mustafa Polutak manje je govorio o proleterima i antifašistima Prve proleterske brigade, a daleko više o osudi ’srpskog fašizma’ iz vremena građanskog rata, te otporu Bošnjaka ’agresiji i genocidu’”, kaže Šehovac.
Otuda, zaključuje on, moje izbacivanje iz članstva u Upravnom odboru UABNOR-a, kao još jedan pokušaj da mi se uskrati pravo da javno govorim, jeste nekakav logičan sled stvari. „A izbačen sam nakon što je Koordinacija boračkih udruženja 1992–1995. Ilidža zapretila da će, ukoliko ostanem u članstvu, zatražiti od Opštinskog veća Ilidža da više ne finansira UABNOR”, a u tome je „presudnu ulogu odigrao predsednik Upravnog odbora SABNOR-a Kantona Sarajevo Ibro Čomić”.
Izvor: POLITIKA
One Response
Gospodine Šehovac već je i vrapcima na grani jasno kakvi su programski ciljevi Bosanskohercegovačkih udruženja a to su da ućutkaju glas istine i razuma a da bi mogli da utiru put terorizmu i vehabizmu, da očiste Bosnu od svih koji misle drgačije i koji se mole Bogu na drugojačiji način. Cilj im je da operu monstruozne zločine koje su počinili u ovom kao i u prethodnim ratovima.
E to je upravo ono što im nikako ne smemo dozvoliti.