Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Сарајево у тучи са Загребом преко леђа Срба

Датум објаве: субота, 18 фебруара, 2017
Величина слова: A- A+

Стратешко партнерство БиХ и Хрватске, за разлику од ’90-их, почиње да јењава и свако своје стратешке циљеве сагледава на нови начин. Национано питање Срба на простору бивше СФРЈ заслужује посебну пажњу, али га треба поставити принципијално, а не кроз политичку трговину.

© AP Photo/ Amel Emric
© AP Photo/ Amel Emric

Док тихи егзодус и мирнодопска „Олуја“ трају и данас, Срба у Хрватској, који су до децембра 1990. били конститутивни народ у овој републици, сетила се Босна и Херцеговина.

Ако „Предлог резолуције о жељи за напретком Републике Хрватске“ буде усвојен у Парламентарној скупштини БиХ, Хрватској ће бити упућен захтев да Србима (врати) дâ статус конститутивног народа.

Празна комшијска праћка

Сви они који су се обрадовали „да ће Босна Србе (из Хрватске) кукурузом хранити“ требало би да смање очекивања од ове потенцијалне резолуције којој је основни циљ пребацивање лоптице у хрватско двориште, односно реакција на „агресивно лобирање хрватских европарламентараца за федерализацију БиХ“ и за формирање хрватског кантона.

„На овим просторима кажу ’ко ће коме помоћи ако неће свој своме‘. Ми се осећамо лоше што наше комшије стално нама помажу својим саветима и сугестијама шта би ми требало да радимо у БиХ, а ми њима никако. Ово је прилика да се та вишегодишња неправда исправи и да и ми кажемо шта мислимо да би они требало да раде у Хрватској и можда им помогнемо неким својим искуствима“, цинично је појаснио намеру креатор ове иницијативе Саша Магазиновић, заступник Социјалдемократске партије БиХ у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

То у овом случају није баш искрен захтев, мишљење је професора међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука Милоша Шолаје и више је, како каже, условљен чињеницом да се Хрватска у било којој мери бави унутрашњим приликама у Босни и Херцеговини.

Чињеница је, констатује Шолаја за Спутњик, да су Срби у Хрватској изгубили статус конститутивног народа и да је исти тај СДП то тада подржао.

„Без обзира на то што је Саша Магазиновић по националности Србин, на неки начин то више изгледа условљено тим можда прежестоким и превеликим захтевима Хрватске кад су у питању институционални аранжмани или институционално прекрајање у БИХ, пре свега у Федерацији БиХ“, појашњава Шолаја.

Нерашчишћени рачуни из 90-их

То је производ недефинисане ситуације у БиХ, нарочито у погледу остваривања неких националних интереса Хрвата кроз захтев за трећи ентитет, што према Шолајином мишљењу у овом тренутку заиста није реално.

Међутим, додаје он, то је у ствари високо постављање лествице за трговину да би се остварила институционална аутономија у којој би Хрвати имали не само легалитет него и легитимитет.

С друге стране, Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже за Спутњик да поменутој иницијативи не треба придавати неку већу пажњу јер се ради се о текућој политици и политиканству које неће имати никаквих већих последица на укупне односе између политичких актера у БиХ.

Оно што је чињеница, сугерише Пророковић, јесте да односи између Босне и Херцеговине и Хрватске улазе у неку нову фазу.

Током деведесетих смо могли да чујемо од представника муслиманских политичких партија да се ради о стратешком партнерству са Хрватима, подсећа Пророковић и констатује да је очигледно да то стратешко партнерство почиње да јењава, односно да свако своје стратешке циљеве сагледава на нови начин.

Хрватска ће се тек мешати у БиХ

„У геополитичком смислу Хрватска без БиХ тешко да може да опстане, односно без свог ентитета и институционализовања интереса у БиХ на сасвим нови начин. Треба очекивати даље акције хрватских политичких актера у том смеру“, наговештава Пророковић.

Сумњам, додаје он, да овакве иницијативе у парламентарној скупштини БиХ могу проћи, а чак и ако прођу и уврсте се на дневни ред, никакав ефекат не могу да изазову, јер најмање се о судбини Босне и Херцеговине одлучује у њеној парламентарној скупштини.

Што се Срба у Хрватској тиче, професор Шолаја истиче да је чињеница да су позиција и положај Срба као националне мањине у Хрватској јако неповољни и да би имали далеко бољу позицију да су конститутивни народ.

„Међутим, то је заиста потребно поставити на принципијелне политичко уставне основе, а не као део политичке трговине у односима између држава. Према томе, тај захтев би требало подржати, али на неким другим основама и требало би то регионално да се решава“, предлаже Милош Шолаја.

Оно што је карактеристично, запажа Шолаја, јесте да се сад све оно што није решено на одређен и доследан начин од почетка деведесетих данас враћа, па то може да буде каписла за нова регионална неслагања и конфликте.

С друге стране, Душан Пророковић хипотетички каже да би питање Срба и њихове конститутивности у Хрватској требало да постави Србија, а не један посланик у парламентарној скупштини Босне и Херцеговине.

У свим осталим случајевима је, наглашава Пророковић, беспредметно расправљати поготову што је у уставноправном поретку Хрватске то решено и тешко је очекивати да шире расправе о сасвим новом уређењу односа на Балкану могу бити поново покренуте.

Аутор: Ненад Зорић

Извор: СПУТНИК

Везане вијести:

БиХ Хрватској: Србима дајте статус конститутивног народа




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top