Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13…
Злочинци и даље на слободи
Приредио: Огњен БЕГОВИЋ
Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске у случаjу „Добровољачка“ резултовале су Извjештаjем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извjештаj Тужилаштву, достављено jе 117 докумената са око 470 страница у коjима jе прецизно описан злочин над припадницима ЈНА у Сараjеву 2. и 3. марта 1992. године.
Приложена су и три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, коjи доказуjу постоjање кривичних дjела и непосредно учешће осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивjака, у њиховом извршавању.
Правосуђе БиХ поново jе остало ниjемо не само на ове доказе, већ и наводе српске стране да jе у Сараjеву током рата било 126 логора и да jе око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду на различите начине.
Дана 2. маjа 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника jединица териториjалне одбране такозване РБиХ и „Зелених беретки“, међу коjима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и jединица коjима jе командовао сараjевски криминалац Исмет Баjрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сараjеву, отвараjући ватру из цjелокупног расположивог наоружања.
Један од наоружаних припадника паравоjних муслиманских jединица, пуцањем из ватреног оружjа, ранио jе у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоjа Божиновског, а у истом нападу убиjен jе портир Дома Џевад Биџо.
Том приликом заробљено jе десет припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то: потпуковник Божиновски, воjник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома ЈНА Петар Станишић.
Командант Друге армиjе ЈНА генерал Милутин Кукањац упутио jе пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да одблокираjу опкољене воjнике, међутим, они упадаjу у засjеду. Тада jе убиjено шест припадника воjске и уништен транспортер. Остали воjници остали су опкољени и, касниjе, заjедно са особљем Дома ЈНА, заробљени.
Према свjедочењима неких од жртава злочина у Добровољачкоj, 3. маjа око 8.00 часова одлучено jе да командант Друге армиjе и воjне колоне ЈНА генерал Кукањац напусти Команду, међутим, воjска и официри то нису дозволили.
Око 13.00 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензиjа (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена jе размjена – предсjедника (крњег) Предсjедништва РБиХ Алиjе Изетбеговића за извлачење воjске и официра из Команде на Бистрику ка Лукавици. Размjена jе договорена за 15.00 часова.
Међутим, у Команду долази лично Изетбеговић са кћерком Сабином и пратњом у коjоj су били Златко Лагумџиjа, Јусуф Пушина и jош неки људи из Изетбеговићевог врха.
Према раниjем исказу jедног од учесника колоне Маринка Милидрага, „уз лажни благослов и лажна обећања Алиjе Изетбеговића да ће конвоj бити безбjедан“, воjска jе напустила касарну у 18.00 часова.
На челу колоне, коjа jе броjала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина.
Доласком колоне у Добровољачку улицу, у близини Миљацке, отворена jе ватра на колону.
„Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова и прозора“, рекао jе Милидраг и додао да jе ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине.
„Пуцано jе и на обиљежено санитетско возило у коjем jе погинуо примариjус доктор пуковник Радуловић. Убиjен jе и пуковник Михаjловић, официр безбедности, коjи jе у пензиjу отишао дан раниjе.
Припадници `Зелених беретки` и Патриотске лиге извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убиjали“, рекао jе Милидраг у jедном од своjих раниjих исказа.
(Наставиће се)
Везане виjести: