Сарајево не жури, Загреб нема појма

Поводом тужбе МУП-а Републике Српске због напада авиона ХРЗ-а на избјегличку колону Срба на Петровачкој цести, с чиме се Хрватска одбија суочити, гласноговорник Тужилаштва БИХ-а Борис Грубешић каже да ће се „о евентуалном подизању оптужнице против Аготића и колега одлучити по окончању истраге“
Прије пола године МУП Републике Српске поднио је Тужилаштву Босне и Херцеговине у Сарајеву тужбу за ратни злочин против неколико највиших часника и двојице пилота Хрватскога ратног зракопловства. МУП РС-а терети их за заповиједање и изведбу зракопловног напада на избјегличку колону Срба из Хрватске тијеком „Олује“ и то на територију БИХ-а. „Кршећи правила међународног права, Имра Аготић (69), тадашњи помоћник команданта Главног штаба ХВ-а за РВ и ПВО, његов замјеник, официр Јосип Чулетић (59) и Данијел Боровић (52), командант Прве ловачке ескадриле из састава Ратног ваздухопловства, 7. августа 1995. покренули су и наредили напад на цивилну колону избеглица, које су пилоти Хрватске војске гранатирали борбеним авионима МИГ 21 у мјесту Капљух, у селу Бравско, у општини Босански Петровац“, изјавио је бањалучким „Независним новинама“ извор близак МУП-у Републике Српске.

Изгинули дјеца и цивили
У телефонском разговору, гласноговорник Тужилаштва БИХ-а Борис Грубешић за „Новости“ је тек рутински потврдио како се „наводи из пријаве провјеравају те како ће се о евентуалном подизању оптужнице против Аготића и колега одлучити по окончању истраге“.
Ратни злочин на Петровачкој цести хрватској је јавности познат као и остали хрватски ратни злочини – дакле, мало или нимало. „Новости“ су о њему већ писале, па ћемо само подсјетити како је, према изјавама бројних очевидаца, хрватски МИГ 21 7. коловоза 1995. најприје надлетио избјегличку колону, да би у повратку, када се увјерио да му не представља опасност, на њу испустио неколико бомби, које су на земљи створиле пакао. У колони уопће није било војске, па су погинули и рањени искључиво цивили. Рањено је педесетак, а погинуло је деветеро избјеглица: четверо дјеце, двадесетогодишња дјевојка и четири старије особе. И међу рањенима је било пуно дјеце.
Ево како је трагедију доживио један од полицајаца на очевиду: „Када смо стигли на мјесто несреће, могли смо само да констатујемо да су поред пута, гледано према Кључу с лијеве стране, пале три бомбе, а на средини коловоза четврта бомба. Ове бомбе су погодиле једно путничко возило марке ‘форд’, које је, када смо стигли, горјело. Иза тог возила био је погођен и један шлепер кореничке регистрације, а у њему је на возачком сједишту био возач, кога смо затекли без главе. Возило је било у пламену. У близини задњег краја шлепера видио сам двоје мале дјеце, која су била захваћена пламеном. Не бих могао да процијеним којег су спола нити узраста та дјеца, само знам да се радило о дјеци која су већ била мртва.“
Паралелно с истрагом о ратном злочину не Петровачкој цести, Тужилаштво БИХ-а води још једну истрагу везану уз дјеловање високих хрватских часника 1995. године. Наиме, Опћина Мркоњић Град прије неколико година подигла је оптужницу за убојство 480 цивила и војника, који су се у листопаду 1995. нашли на путу осветнички расположеним хрватским снагама, након бизарне погибије једног од највећих јунака Домовинског рата, Андрије Матијаша Паука, једног од заповједника Четврте бригаде ХВ-а. Бригада, која је протутњала кроз Книн и коју је само САД могао зауставити у напредовању према Бања Луци, једноставно није била у стању поднијети чињеницу да у посљедњим тренуцима рата гине јунак и симбол постројбе; ноту бизарности његовој погибији даје податак да је наводно убијен у тзв. пријатељској ватри, од властитог војника.
У Тужилаштву БИХ-а пријава о овом злочину чучи неколико година. У Мркоњић Граду је само у једној гробници откривено 181 тијело војника и цивила, након што се ХВ, након Даyтона, повукао у вељачи 1996. Осим истраге тих убојстава, Опћина Мркоњић Град ХВ оптужује и за систематску пљачку града, свих његових привредних и иних ресурса: Хрватска војска је наводно мјесецима плански пљачкала и у Хрватску транспортирала комплетне творничке хале, што је привреди те сиромашне опћине оставило велике ране.

Ројс, Адеми, Сопта…
Хрватска и даље одбија озбиљно се суочити с овим злочинима, понашајући се као да је у питању бањалучки правосудни ексхибиционизам. Према мишљењу предсједника Републике Српске Милорада Додика, описане злочине тако третира и Тужилаштво БИХ-а. Пријетећи расписивањем референдума о одцјепљењу од Босне и Херцеговине, као један од најважнијих аргумената за тај чин Додик наводи чињеницу да Сарајево не доживљава озбиљно истраге о злочинима које су Армија БИХ-а и ХВ починили над припадницима српског народа.
Недавно је Додику у посјет дошла висока представница ЕУ-а за вањску и сигурносну политику Цатхерине Асхтон, која је с њим разговарала о правосудној реформи БИХ. Осим непроцесуирања злочина над Србима, главна замјерка босанскохерцеговачком правосуђу, коју је том пригодом поновио и Додик, могућност је да Тужилаштво БИХ-а у било којем тренутку од нижих правосудних органа преузме неки случај, што се већ догодило тридесетак пута, већином у РС-у.
На Додикове оптужбе за ратни злочин прије неколико дана реагирао је нијекањем умировљени генерал ХВ-а Љубо Ћесић Ројс. Додиков одговор није требало дуго чекати.
– Ако Ројс каже да је он био овдје и да је био и Готовина, онда се логично поставља питање што су они то овдје радили и тко им је дао мандат да долазе и убијају цивиле, за што морају да одговарају. Од суда и Тужилаштва тражим да се изјасне да ли је на овим подручјима западне Крајине било или није било злочина, а ако то не желе да ураде, сутра нам такве институције и не требају – рекао је предсједник РС-а.
Колико год Сарајево игнорирало захтјеве да се злочини истраже, чињеница је да се убијени цивили, који су настрадали од бомби хрватске авијације и стотине убијених грађана Мркоњић Града и околице никада неће вратити, а ако жели доказати једнакост свих грађана пред законом и истрошену флоскулу како су све жртве једнаке, Тужилаштво БИХ-а мора се суочити с овим проблемом. За злочин у Мркоњић Граду, према мишљењу правосуђа РС-а, одговорни су генерали ХВ-а Анте Готовина, Дамир Крстичевић, Рахим Адеми, Миљенко Филиповић, Љубо Ћесић Ројс и генерали ХВО-а Станко Сопта, Златан Мијо Јелић и Жељко Гласновић.

Пише: Саша Косановић
Фото: Јовица Дробњак

Извор: СНВ НОВОСТИ