Katedralni hram Svetog Nikole u Karlovcu, opet i opet, po nekoj već ustaljenoj tradiciji, postao je meta nečije vandalske, ostrašćene, a moža i smislene, svesti i savesti.
U noći između 25. i 26. tekućeg meseca, desna bočna vrata hrama su obijena i oštećena, pri čemu je napravljena značajna materijalna šteta.
Policijska patrola izvršila je uviđaj i konstatovala činjenično stanje.
Ovaj nemili, i svakako nepotrebni događaj, mogao bi da bude prosto znak porasta kriminalnih aktivnosti vezanih za aktuelne „dane piva“ u Karlovcy: nezrelog i prekomernog načina proslavljanja i doživljaja praznika i slavlja. Međutim, to ne menja činjenicu da ovo nije prvi napad na Pravoslavni hram Svetog Nikole. Takođe, ne menja ni činjenicu da je ovo jedini verski objekat, ili u najboljem slučaju najčešći, koji je meta vandalskih i kriminalnih aspiracija pojedinaca ili grupa. Razbijanje prozora, kamenovanje, ispisivanje grafita sa simvolima ustaške ideologije, obijanja i krađe (o bližoj i daljoj prošlost nećemo govoriti) – postaju svakodnevnica u životu hrama i Pravoslavne Crkve u gradu Karlovcu.
Hram svetog Nikole u Karlovcu, zajedno sa Episkopskom rezidenicijom u izgradnji, centar je Crkvenog i administrativnog života Eparhije gornjokarlovačke. Ovakav incident, kao i oni predhodni, nosi sa sobom poruku da pravoslavnom Episkopu nije mesto u istorijskom sedištu u centru Karlovca, ili, u najmanju ruku, da mu povratak u centar, kao i hramu, neće doneti bezbednost niti sigurnost života i pastirske delatnosti.
Kada bi se ovo posmatralo površinski, izolovano, moglo bi se preći preko toga uz komentar da je i to znak vremena u kome živimo; da i hram nosi krst posledica nesavršenosti ljudske prirode u opštem tipu greha i strasti. Ali, ako uzmemo u obzir, žalosnu i nepotrebnu, nacionalnu i versku netrpeljivost u Hrvatskoj, videćemo da i ovaj događaj, kao i predhodni, nije hronična eskalacija kriminala, nego simptom akutnog problema koji postoji u pomenutim nacionalnim i verskim frakcijama.
Kakve god da su te razlike, nacionalne ili verske, gube se i nestaju pred silom Jevađelja i Hristove nauke. Jevanđelje nas ujedinjuje!
Zato bio pravoslavan ili katolik, Srbin ili Hrvat, Jevanđelje te uči da – ako, već, ne možeš da voliš -, onda da poštuješ prijatelja i bližnjeg. Skrnavljenje svetinje, makar i u opijenom stanju (a pitanje je u kakvom je!?), širenje mržnje, vređanje, zlopamćenje i mnogo drugo, svedoči da smo daleko od Hrista i Jevanđelja – ma ko bili i kako se krstili!
Izvor: EPARHIJA GORNjOKARLOVAČKA
Vezane vijesti:
oskrnavljen i opljačkan pravoslavni hram u karlovcu
USKRS HRVATSKE MRŽNjE (I DIO): „Kolji Srbe“ u Karlovcu …
Ustaški grafit na sabornom hramu sv. Nikolaja u Karlovcu …