Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Саопштење поводом хапшења Рајка Милошевић

Датум објаве: понедељак, 22 августа, 2011
Објављено у Остало
Величина слова: A- A+
Веритас
Веритас

Јуче, у касним поподневним сатима, судија Вишег суда у Сремској Митровици, након саслушања, отворио је екстрадициони поступак и одредио притвор Србину из Хрватске Милошевић Рајку (52) сину Николе, из села Шњеговића, општина Славонска Пожега, којег је предходне вечери у Шиду, у рутинској контроли, лишила слободе српска полиција на основу потјернице загребачког Бироа Интерпола.

Жупанијски суд у Вуковару пресудом из 2005. године осудио је седам лица да су: “након окупације Бабске средином октобра 1991. године од стране тзв. ЈНА и придружених паравојних јединица, у раздобљу од 1992. до половине маја 1995. године, као судионици нелегалне власти нечовјечно поступали према цивилном становништву, пљачакли имовину, застрашивали цивилно становништво, присиљавали исте на принудни рад, те им наносили велике патње и угрожавали физички интегритет”, наводећи свакоме одређене инкриминицаје, с тим да су ухапшеном Милошевићу ставили на терет да је: “одвео Јосипа Фору у подрум и тукао га, тако да му је разбио нос и исти је био сав модар и крвав по лицу; напао Јулијану Ковачић ножем, срушио је, и клекнуо на њу, зарезао ножем по врату и око врата, а њеног сина, шкљоцајући оружјем, застрашивао да ће га убити; одузео Јосипу Зовку трактор и тукао га рукама и насилно уселио у кућу Ђуке Томашића”, изрекавши му казну од 4 године и 6 мјесеци затвора због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва.

За сличне инкриминације осуђена су и остала шесторица, а изречене су им казне од 3 до 4 године затвора, иако је за ово дјело, по хрватском закону, предвиђена казна од 5 до 20 година. Биро Интерпола Загреб за свом седморицом расписао је међународне потјернице.

Један од осуђених је и Шљубура Ранко, осуђен на три године затвора, против којег је 2007. године у Холандији, гдје је живио са избјегличким статусом, вођен екстрадициони поступак, али је холандски суд хрватски захтијев за изручење прогласио неоснованим, уз образложење да се у радњама осуђеног не стичу елементи кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва.

Међутим, Шљубура је, упркос наведеној пресуди холандског суда, ухапшен у Србији у току 2009. године, гдје је против њега такође вођен екстрадициони поступак за исто крвично дјело и по истој потјерници. Након скоро годину дана Апелациони суд у Београду је утврдио да нису испуњене законске предпоставке за изручење окривљеног Шљубура Ранка Републици Хрватској јер “не би имао право на понављање поступка пошто је за правоснажну пресуду суда у Вуковару, доњету у његовом одсуству, сазнао 2007. године приликом вођења екстрадиционог поступка у Холандији”.

Ухапшени Милошевић је, до посљедњејг рата живио, у селу Шњегавићу, које је било обухваћено злогласном Наредбом о евакуацији 29. октобра 1991. године свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених о Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега, а која су у децембру исте године “очишћена” од стране хрватске војске и полиције. Само у једном дану 10.12.1991. године у Шњегавићиу и Вучјаку Чечевском убијено их 36 Срба, просијечне старости око 60 година, међу којима и 20 жена.

Међу убијенима је и мајка ухапшеног Рајка, Милева Милошевић (1938), која је убијена на очиглед њене мајке Драге Ранисављевић, а затим спаљена заједно са кућом. Иако су међународни и домаћи судови упознати са злочинима у селима Пожешке котлине, истрага још увијек тапка у мјесту.

Ухапшени Рајко се са сином Драгишом (жена му је погинула у саобраћају 1983., када је Драгиша имао само 5 мјесеци), по изгону из Шњегавића у јесен 1991. године привремено настанио у Бапској у општини Илок, у источној Славонији, одакле је почетком 1997. године, приликом “мирне реинтеграције” СБО у уставноправни поредак РХ, прешао у Србију и настанио се у Лаћарку код Сремске Митровице, гдје је као избјеглица живио све до дана хапшења.

Веритас дознаје да ухапшени Милошевић болује од карцином једњака, због чега је 15. јула и 1. августа ове године имао двије операције, а ускоро чека и трећу, тренутно не може ни да говори, а једе само кашасту храну. Његов син Драгиша, ради као грађевинки радник и нема довољно новца да му ангажује изабраног браниоца, али се ипак нада да ће му суд, због здравствених разлога, омогућити да се брани са слободе. На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свјета је до сада ухапшено 108 Срба из Хрватске, од којих је 31 екстрадиран у Хрватску. У току ове године екстрадирани су у јулу Ренато Петров, ухапшен у Њемачкој у априлу о.г. и у августу Миле Дакић ухапшен у БиХ у мају о.г.. Од екстрадираних до сада је против 13-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору. Оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује и на злоупотребу Интерпола од стране Хрватске

Београд, 19.08.2011.

ПРЕДСЈЕДНИК
Саво Штрбац

Извор: ВЕРИТАС

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top