САН О УСВАЈАЊУ

Веровао сам, наивно, да ће након отпочињања ове велике кризе у неколико земаља Европске униjе, коjа jе разголитила све слабости и беду насталу насилним спаjањем воде и уља, опаметити већину Срба али… ниjе. У Београду „проевропска орjентациjа“, као мера ствари не
да не слаби већ се надима као тесто са вишком квасца. Док и у кључним земљама
Европске униjе, Немачкоj и Францускоj, расте броj оних коjи не веруjу у
будућност проjекта велике уjедињене Европе, у Србиjи се заоштрава однос према
оним коjи у ту и такву Европу сумњаjу. Србиjа jе jедина држава у Европи у коjоj
jача поверење у Европску униjу и њен валутни систем. Србиjа веруjе и у оне коjи
сами у себе сумњаjу.

Политичари, интелектуалци, економисти, новинари, пензионери, глумци, певачи, перачи
улица… све jе то у Србиjи медиjски наштимовано да се у Европску униjу куне
као у очни вид. Само jош у Демократскоj странци Србиjе говоре да Србиjа не
треба да уђе у Европску униjу. Сви остали тврде да Европа нема алтернативу.
Такви бране став да jе чак и пролонгирање доношења датума о почетку преговора
ЕУ са Србиjом смртна пресуда за jадну и сваке наде ослобођену српску привреду.
Ако нас Европа не прихвати, кажу, готови смо.

Додаjу да jе европско тржиште богом дано за српску робу, да jе на том тржишту
поjас за спасавање српске привреде и српског друштва уопште. Далеко jе, веле,Русиjа. Кина jош и даље. Нико не спомиње правну државу,
законе, поштивање тих закона. Нико од српских политичара да каже како Србиjа у
Европу нема шта да извезе. Србиjа већ годинама скоро ништа не производи. Све jе
у Србиjи уништено или утуљено.

Десет година Србиjом телале демократски добошари убеђуjући народ како ће све
процвасти онога дана кад Србиjа постане чланица ЕУ. Лажу, свесно лажу и
обмањуjу народ. Скриваjу податке о страховитом расту тренда иностраног дуга
земаља коjе су у последње две децениjе примљене у чланство ЕУ. Да jе само то;
све те земље: Пољска, Чешка, Словачка, Словениjа Мађарска, Румуниjа, Бугарска,
константно бележе раст стопе незапослености, раст сиромаштва, уништену
пољопривреду. Да не спомињем случаjеве Грчке, Италиjе, Шпаниjе, Кипра…

Истовремено, иза медиjских сумаглица на коjима њихови опсенари упорно и
свакодневно раде, демократски „спасиоци“ развукоше и продаше све што
jе вредело у земљи Србиjи; оранице, велике привредне системе, изворе воде,
шуме, пиваре, шећеране, успешне пољопривредне задруге, нафтне изворе… Остала
jе jош само Електропривреда. И Комерциjална банка.

Има томе две, три, године како сам jедног од тзв. експерата демократских снага
Србиjе, након његове констатациjе да ће Србиjа банкротирати ако не уђе у
Европску униjу, замолио да ми обjасни случаj Јапана, одраниjе, и Кине, одскора.
Нису имали, ни данас немаjу, енергиjе ни за своjе потребе, кренули су из
рушевина, тржишта су им била далеко, конкуренциjа страшна и моћна а опет су
успели, ено их у самом врху светских економиjа. Без чланства у Европскоj униjи,
рекох свом саговорнику.

– Ха, чуjте. Ниjе то исто. Србиjа jе Србиjа, рече моj саговорник, и оде на
jедну београдску телевизиjу да убеђуjе Србе како Европа нема алтернативу.

Зато што ниjе исто, а може да буде исто, Србиjа jе данас на рубу пропасти. У
Јапану и Кини нису ни кукали ни лагали народ. Нису крали, нити су веровали у
приступне и остале фондове. Веровали су у себе и своj рад, а политичка елита
Србиjе, одавно веруjе само у лаж и превару. И понаша се као сакато сироче кад
очекуjе да се неко смилуjе и да га усвоjи.

Извор: Печат