Са крстом и сабљом за слободу

Јунак с Вучјег дола предводио народну гарду у бици за одбрану Лознице. Прота Јован Бошковић, из Даниловграда, борио се у балканским ратовима и Првом светском рату

Са крстом у левој и сабљом у десној руци провео је свој век чувени поп Јован Бошковић, из Орје Луке код Даниловграда, духовник који је као учесник великих битака уписао своје светло име у бесмртнике.

 Прота је остао запамћен као велики беседник и ревносни свештенослужитељ, а када је требало да се брани отаџбина, истицао се храброшћу и војничком вештином. У балканским ратовима био је војни свештеник пољске болнице Моравске дивизије другог позива. Остало је записано да је на почетку Првог светског рата организовао народну гарду на чијем је челу био у одбрани Лознице од аустроугарске војске. А када су аустријске трупе прешле реку Дрину, стари прота јуриша на њих с прекаљеном народном гардом, наносећи им тешке губитке. У тој бици на Липничком пољу и сам прота бива тешко рањен. Куршум му је прошао кроз леву ногу, ножницу сабље и под њом убио коња на коме је јахао. Други метак му је сломио десну руку испод лакта. И поред тешких рана, поп Јован из руку није испуштао крст и сабљу. Пуким случајем спасава се ропства и са српском војском касније одступа преко Албаније. На Крфу постаје свештеник Петог пука другог позива, и са овим пуком у првим борбеним редовима учествује у свим борбама.

Догађаје из ратних дана записао је отац Јован у свом ратном дневнику под насловом “Ратне цртице”, који је објављен 1932. у Шапцу. Играно-документарни филм који је под називом “Бог јуначку душу да им прости” снимљен по његовом ратном дневнику, фокусиран је на лозничке јунаке који су својим телима у бици на Јадру 12. и 13. августа 1914. године задржали непријатеља, како би српска војска дошла на Текериш, где је остварена прва победа савезничке војске у Првом светском рату. Прота Јован се упокојио у Београду 1939. у 84. години. По сопственој жељи, сахрањен је на Новом гробљу.

Иако његови земни остаци почивају у Београду, он никада није напуштао свој родни крај, па је у њему и ових дана, када је у организацији Удружења грађана и поштовалаца Бјелопавлића “Бијели Павле” и под покровитељством Митрополије црногорско-приморске у Даниловграду одржано културно-духовно вече посвећено проти Јовану. Чуло се о јунаштву гласовитог Бошковића, посебно у славној епопеји на Вучјем долу, али и другим биткама у току Вељег рата, због чега су му груди красила многобројна одличја. Од кнеза Николе Петровића добио је на дар једну специјално израђену посребрену сабљу коју је као свештеник стално носио са собом. Међутим, после одређених несугласица са кнезом, 1891. он је напустио Црну Гору и с породицом се преселио у Србију и настанио у Лозници, где је добио парохију настављајући свештеничку службу.

ДОБРО ДОШАО ЈОВАНЕ!

О проти Јовану Бошковићу митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже да је и он, као и сви остали угледни Бошковићи, био васпитан и утемељен на светолазаревском косовском завету.

– Због тога је и све што је радио и стварао било свето и честито. Кроз пројекцију филма “Ратне цртице – Бог јуначку душу да им прости”, овај дивни духовник и витез враћа се у свој родни крај – рекао је митрополит на светковини уприличеној славном Бошковићу. – Добро дошао попе Јоване у своје Бјелопавлиће!

Велиша Кадић

Извор: Вечерње НОВОСТИ

Везане вијести:

Балкански ратови – Заборављене тековине

Народи дуге и славне прошлости не могу да буду колонизовани

ПРЕПЛИТАЊЕ ИСТОРИЈЕ И САДАШЊОСТИ