Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Š​ta ako se rat završi?​

Datum objave: utorak, 22 novembra, 2016
Veličina slova: A- A+

Nisu danas iznenađenje nemir, strah i apatija, ali bi mir bio. Vrlo je izvesno da ne bismo ni znali da ga sprovedemo, uostalom morali bismo da radimo i stvaramo, a to, kako danas stvari stoje, ne umemo

Zoran Kojić
Zoran Kojić

Piše: Zoran Kojić
Zavaravajući se već treću deceniju, kako smo postali nekakvo demokratsko društvo, tumaramo u zatvorenom krugu malih populizama, ali velikih šovinizama, prihvatajući ih kao činjenično stanje svakodnevnice. Na nekakav, gotovo perverzan način u tome i uživamo. Vreme u kojem i dalje ratujemo, na načine dostupne i trenutku prilagođene, koristimo kako bismo bez i najmanjeg tračka svetlosti lutali, devastirajući gotovo svaki segment neophodan za egzistenciju, bez i primisli o napretku.

Osvrćući se oko sebe, posmatrajući svakodnevno ponašanje figura i karikatura, koje pod krinkom izabranih statiraju u filmu koji se zove borba za život jednog naroda, beskrupulozno upropaštavajući čak i onaj poslednji minimum garantovan kako bi jedna nacionalna zajednica mogla da pokuša da opstane sa nametnutim stigmama, kakve danas nosi naša (srpska) nacionalna zajednica u Hrvatskoj, nije teško uvideti sav besmisao u kojem nas tako ponizne i drže.

Nisam siguran kako postoji i jedan zdrav detalj neophodan čak i za privid funkcionalnosti kako kroz kulturnu, tako i političku, opšte društvenu ili bilo koju drugu delatnost preostalih fragmenata Srba u Hrvatskoj. A i kako bi? Gde god da se uhvatimo sve sam lopov i patriJota. Sa velikim j, na honorarima onih prema kojima su najglasniji, kao i toliko puta do sada.

Kroz deset dana meseca novembra put obećane Evrope ispratih četiri porodice. Uveren sam kako je svako od nas ispratio po četiri. Jednostavnom matematičkom operacijom, svojstvenoj čak i ključnim faktorima na ovdašnjoj društvenoj sceni moralo bi biti jasno kako je odjavna špica u toku.

A rat traje i dalje. Ali, nije to naš rat, nije nikada ni bio. Beše to samo njihova šarena laža kojom svoje narcističke poremećaje lečiše na nama, narodu, iliti brojkama. Laža koja traje i danas, koja će trajati dok nas ima, jer je očigledno želimo. Glas protiv nikada se nije podigao, niti će.

No kako u uvodu rekoh, valjda nam tako i odgovara, u protivnom bi se morali uhvatiti rada, ozbiljnog posla, kao i odgovornosti za učinjeno, ali i odgovornosti za decenije nečinjenja, a to nam baš i nije svojstveno. Decenije stvaranja primitivnih kasta koštale su i generacija i bogatstava, naravno naših, da ne pomislite drugačije. Niti tu se ne pobunismo, niti tu glas ne podigosmo.

Jednostavnije je i opšte prihvaćeno načiniti se poltronom. Vidimo da je isplativo, a bez odgovornosti. Dovoljno je samo – poltronisati se.

Začudo, i tu poremećaje primećujem, vrlo ozbiljne i sa dugoročno nesagledivim posledicama, takođe i po poltrona, koji to teško može shvatiti, jer ipak je – poltron.

Odnosi i okolnosti u kojima se preostali Srbi u Hrvatskoj nalaze sve su, samo perspektivni nisu. Oni nas ne žele, mi nismo potrebni sebi samima.

Uverivši nas da je rat završio, a da pljačke nije ni bilo, lako su nas uveli u mračno doba koje nam ne garantuje opstanak. Garant istoga smo samo mi. Svako od nas. Dok ne zasučemo rukave i ne povedemo računa o sebi i prvome do sebe, pri tome se ne libeći da pokažemo stav, bolje nam biti neće. Možda i ne treba da bude, završimo jednom taj prokleti rat, u njihovim glavama!

Izvor: Srpski narodni forum




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top