arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Русија: Отворен центар за рехабилитацију Стаљина

Руски комунисти отворили су у Пензи „Центар Стаљин“ у циљу рехабилитације имена бившег диктатора и његова деловања на челу Совјетског Савеза, јавља АФП.

Јосиф Висарионович Стаљин

„Отворили смо наш Центар како би спрали љагу са Стаљиновог имена након више деценија оцрњивања и клевета“, изјавио је директор Георгиј Камнев, локални заступник и шеф Комунистичке партије (КП) у Пензи.

„Непобитно је да је током Стаљинове владавине страдало много невиних, то су грешке које се не смеју поновити. Али, стаљинизам је такођер синоним за величанственост земље, социјалну заштиту, научна и културна достигнућа и победе у Другом светском рату“, оценио је Камнев.

Центар, смештен у средишту града с више од 500.000 становника, 600 км југоисточно од Москве, у ком је Комунистичка партија врло активна и заузима 15 места у регионалном парламенту, има за циљ да окупи студенте и историчаре на округлим столовима и конференцијама и организује фестивале и књижевне вечери посвећене баштини стаљинизма.

Руске власти од пада СССР-а имају двосмислен став према Стаљину: службено је осуђен због државног терора који је спроводио од 30-их година прошлог века па све до смрти 1953., али он још увек лежи покопан у Кремљу, на Црвеном тргу.

Бројни Руси још увек уз његово име у првом реду везују победу над нацистичком Немачком.

Један од два Руса сматра да „велики циљеви“ које је реализовао бивши СССР оправдава жртве које је народу наметнуо Стаљин, а 2012. године Стаљин је доспео на чело у испитивању јавног мњења о највећим руским личностима.

Стаљин је рођен 1879. Као генерални секретар Комунистичке партије од 1922. до смрти 1953. био је неприкосновени владар СССР и лидер комунистичког света.

У чисткама које је спроводио страдало је неколико милиона људи, међу којима су били истакнути политичари, генерали, интелектуалци.

(Index.hr)

 

Извор: СРБИН ИНФО

 

Везане вијести.

Успон и пад Стаљиновог Химлера

Подела света уз грузијско вино

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Влак за Бајмок

Камо ћемо? Па опет у вагон. Марвени, дакако! Слика уобичајена – пећ гори,

Чекамо влак за Бају

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она

У Печуху смо

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и поредали

У вагону за Печух

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје предвечер,

У топлој кући

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​