Socijalistička Jugoslavija imala je nekoliko stožera – lični autoritet Josipa Broza Tita, Savez komunista i Jugoslovensku narodnu armiju. Vojska ustrojena po sovjetskom modelu, ali sa kombinacijom zapadnog i istočnog naoružanja, bila je ponos nacije. Mit je govorio da SFRJ tada raspolaže sa petom vojnom silom Evrope, odmah iza Britanije, Francuske, SSSR i Italije. To, naravno, nije bilo tačno.
Vojska nije bila samo vojska. Ona je imala ogroman društveni i ekonomski uticaj. Imala je sopstveni penzioni fond, stanove, letovališta i naravno ogroman namenski sektor u privredi.
Jugoslavija je proizvodila puške, tenkove, avione, brodove i drugu opremu i tehniku.
Vojska Jugoslavije je bila odlično organizovana za slučaj napada spoljnog neprijatelja.
Međutim, nacionalno heterogena i politički monolitna armija bila je potpuno nemoćna u okolnostima građanskog rata. To se najbolje videlo u dva događaja.
Prvi je bio pokušaj saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevića da spreči raspad zemlje, praktično preteći liderima jugoslovenskih republika vojnim udarom. Ali, kad se videlo da niko zapravo ne želi opstanak Jugoslavije, njen čuvar JNA je ustuknula.
Epizoda mini rata u Sloveniji je pokazala čak i konvencionalnu vojnu nemoć, pa su se ljudi doslovno sprdali pričama kako su „slovenački lovci porazili petu armiju Evrope“.
Autor: Lj. Ivanović
Izvor: Novosti online
Vezane vijesti:
Rušenje mitova o Titovoj epohi (1): Jugoslavija je bila lažni raj
Rušenje mitova o Titovoj epohi (2): Slovenci uvek prvi povuku nogu
Rušenje mitova o Titovoj epohi (4): Živeli smo u velikom obdaništu
Rušenje mitova o Titovoj epohi (5): Po Titu se zove i asteroid
Rušenje mitova o Titovoj epohi (6): Brozova Jugoslavija najhumanija država