Revolucionar koji je voleo operu i Ruskinju sa Volge

Navršava se stotinu godina od smrti Vladimira Gaćinovića, glavnog ideologa Mlade Bosne, borca, poete i književnika. Zalagao se svom žestinom za zbacivanje okupatorske vlasti

Šta bi mogao neko osvešćen, a željan slobode u okupiranoj zemlji osim da se pobuni? Ništa.

U to je verovao Vladimir Gaćinović, glavni ideolog „Mlade Bosne“, književnik, revolucionar i poeta, od čije se smrti ove godine navršava jedan vek.

Iako je poživeo samo 27 godina, Gaćinović je ostao upamćen kao beskompromisni borac za slobodu u okupiranoj BiH, čovek koji se zalagao za zbacivanje austrougarskog jarma i oslobađanje i ujedinjenje svih Srba. On i njegovi saborci iz „Mlade Bosne“ u istoriju su ušli kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine. Bio je to povod za Prvi svetski rat.

– Nacionalizam je bio trend tog vremena, tadašnja ideologija je imala elemente nacionalnog ujedinjenja, ali i elemente anarhizma, individualnog terora, tiranoubistva – navodi za „Novosti“ istoričar Mile Bjelajac.

Uz ideologiju bio je važan i kult samožrtvovanja kome je najviše doprineo čin Bogdana Žerajića, člana Mlade Bosne koji je, nakon neuspelog atentata na austougarskog činovnika Marijana Varešanina, izvršio samoubistvo.

I sam Vladimir Gaćinović posvetio je jedan rad Žerajiću. To je bio i program revolucionarnog pokreta u koji on poziva omladinu. U omladini on je video jedinu snagu koja će raskrstiti sa oportunističkom i konformističkom politikom kakva se po njegovom mišljenju vodila u BiH pod okupacijom.

On piše:

– Najmanje znake života daju oni koji dolaze, mladi Srbi… Cilj ovome sastavu u prvom redu je da izazove revoluciju u duhovima i mišljenjima mladih Srba, da ih spase uticaja izvesnih protivnacionalnih ideja i pripremi za lomljenje okova i stvaranje zdravije osnove nacionalnog života…

Gaćinović nije bio zagovornik jugoslovenstva, koje se u to doba, takođe, videlo kao rešenje srpskog nacionalnog pitanja.

– To je kvarenje srpskog vina hrvatskom vodom – tim rečima opisao je Gaćinović šta misli o jugoslovenstvu.

A poznati hrvatski pesnik Tin Ujević u eseju „Vladimir Gaćinović“ piše:

– Upoznao sam ga u Beogradu 1912. godine, kada je, zakopčan kao kakav balkanski državnik, bio nepoverljiv prema nama „braći Hrvatima“.

I porodica Gaćinović svog slavnog pretka pamti kao nepomirljivog pristalicu najljuće nacionalne borbe i revolucije.

– Glavne brige Vladimira Gaćinovića bile su nacionalne – kaže o svom pretku profesor Radoslav Gaćinović. – Bio je veoma obrazovan, inteligentan, veliki humanista, čovek širokih vidika i čvrstih uverenja…

Ali, osim što je bio revolicionar, Vladimir Gaćinović imao je i svoju romantičnu stranu.

– Bio je i sportista, voleo je muziku, a najviše je voleo da sluša operu „Karmen“. Bio je romantičan, imao je više ljubavi, a najveća mu je bila Ruskinja sa obale Volge, kojoj je posvetio jednu od najlepših svojih pesama. Govorio je više svetskih jezika, bio je uveren da su sloboda i čast najveće vrednosti. Takođe, bio je veliki altruista i prijatelj – ističe Radoslav Gaćinović.

Vladimir Gaćinović je, ipak, najviše traga ostavio kao revolucionar, a, prema rečima profesora Gaćinovića, bio je i član organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ koja se dovodila u vezu sa ubistvom austrougarskog prestolonaslednika.

U dokumentu koji je sačinjen nakon istrage o ubistvu Franca Ferdinanda, sa datumom 18. jul 1914. godine piše:

– Vladimir Gaćinović, nameštenik iz Sarajeva sada u Švajcarskoj, stoji na vrhu revolucionarne federacije.

Ovaj borac i revolucionar umro je pod tajanstvenim okolnostima 1917. godine, neposredno nakon što je diplomirao na Univerzitetu u Frajburgu. Njegovi rođaci i prijatelji sumnjali su da je reč o ubistvu, a dr Dimitrije Konjević, koji je izvršio obdukaciju, zapisao je da je u želucu pokojnika pronašao perforacije koje ukazuju na trovanje, najverovatnije arsenikom.

Hercegovačka gromada

Profesor Radoslav Gaćinović kaže da Vladimirovo delo porodicu podseća na to da je nacionalno opredeljenje, odgovornost i veliki osećaj rodoljublja smisao postojanja.

– Ja, sa velikim ponosom, ističem da je Vladimir Gaćinović bio i ostao jedan od ugaonih kamenova srpstva u stilu simbolike njegovog spomenika koji se kao stražar uzdiže između ponosnih hercegovačkih brda. Ta velika kamena gromada nas uvek podseća na teške i velike dane u kojima je Vladimir proslavio svoje ime, a nas njegove Gaćinoviće zadužio za sva vremena i svojim delom učinio ponosnim. Vladimir je širom sveta na najbolji mogući način predstavljao svoju rodnu Bileću, Hercegovinu i srpstvo u celini i on će za porodicu i za mnoge Srbe ostati večno svetionik.

Kada u UN budu dve srpske zastave…

Istoričar Čedomir Antić, na pitanje da li srpski narod dovoljno ceni mladobosance i njihovu ulogu u istoriji, kaže:

– Poznato je da srpski narod u BiH još nije potpuno slobodan i nema svoju nezavisnu državu. Mi još treba da objašnjavamo sagovornicima iz SAD i EU da su oni koji su hteli slobodne izbore, opšte pravo glasa, odvajanje crkve od države, ukidanje ostataka feudalizma bili borci za slobodu a ne teroristi, dok su na drugoj strani oni koji su branili carski apsolutizam, kolonijalizam, ostatke feudalizma odlučili da idu u svetski rat još 1907… Siguran sam da će jednog dana, kada se u UN budu vijorile dve srpske zastave, i Gaćinović, čovek evropskog formata, dobiti makar svoju malu domovinu koja će mu odati zasluženo priznaje.

Autor: Ljiljana Begenišić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Srbi iz Bosne i Hercegovine u vrtlogu Prvog svjetskog rata …

Naše će senke hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu

Zašto je Princip ubio Ferdinanda | Jadovno 1941.