БЕОГРАД – Навршава се тачно 70 година од дана када jе, прохладног 8. децембарског jутра 1941. године, испред зграде у Улици Џорџа Вашингтона 21 – под претњом стрељањем – почело окупљање београдских Јевреjки са децом и старцима.
За само пет дана, до 13. децембра, сви београдски Јевреjи, натерани да претходно предаjу ствари и кључеве од станова, „очишћени“ су из Београда.
Њих укупно 6.400 натоварено jе у камионе и запрежна кола. Превезени су у огромне павиљоне тек изграђеног Београдског саjмишта на левоj обали Саве.
Ко ниjе до априла 1942. године умро у леденим халама од глади, болести и мучења, скончао jе у злогласним душегупкама. Само троjе деце jе преживело.
Старо саjмиште, 70 година касниjе, нема адекватно обележjе по коjем се може наслутити да су овде на ужасан начин скончали београдски Јевреjи, а касниjе – кад jе jевреjско питање 1942. године „решено у Србиjи“ – и више од 35.000 српских родољуба, антифашиста.
Постоjе два споменика, jедан на обали Саве подигнут тек 1995, и други, спомен-плоча у близини мртвачнице постављена средином осамдесетих.
Шта се, међутим, дешавало од 8. децембра 1941. до савезничког бомбардовања 1944, младе генерациjе не могу да сазнаjу, jер мемориjалног центра нема.
Уместо тога, у некадашњоj мртвачници, данас jе ресторан „Бибер и со“. У некадашњем павиљону смрти живе људи с породицама, у веома лошим условима. У другим павиљонима, у згради писарнице (чувена кула), сликарски атељеи…
У згради Јевреjске болнице, коjу jе град Београд 90-их продао приватнику (наводно ниjе знао шта купуjе), налази се ресторан „Посеjдон“. Нема гостиjу. Све jе празно. Сала за венчање jе затворена. Прича каже да jе девоjци коjа се у тоj сали венчала касниjе позлило када jе, неколико година касниjе, у обиласку сазнала шта се у тоj згради током рата дешавало.
Извор: blic.rs