У сусрет обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта. Окупили се потомци српских ратника и грчки домаћини. Венци и цвеће на сваком белегу страдања.
ЗЕМЉИЦЕ црна, буди им лака. А ви, децо, полако… Свака стопа је, овде, њихова. И кост. И крв је испод.
Стотинак потомака и поштовалаца старих ратника пристиглих из Србије, пешке, лагано и у тишини приступа спомен-плочи у Гувији, на Крфу, првом пристаништу српског спаса и наде после албанске голготе. У муклој тишини полажу венце и цвеће унуци и праунуци јунака, представници удружења која негују традицију ратника. Оних који су исписали узвишене лекције борбе за слободу поробљене отаџбине.
Овако је на Крфу, последњем уточишту српске војске и народа, пред пробој Солунског фронта, почело обележавање стогодишњице одсудне битке у Великом рату.
У комеморативном салону, заједно, и потомци ратника у шумадијским ношњама, под личким и црногорским капама… и, домаћини, представници Крфа. Као некад, и данас су са истим пијететом и успоменама које негују у сећањима. Па се, на тренутак, учини да су – једно.
Са спомен-плоче, луке у Гувији, преузимамо утиснуте речи: “У овој луци острва Крфа, савезничка српска војска долазећи из Албаније, искрцавала се од 6. јануара до 5. априла 1916. године”. То пише на српском и француском. Испод – само на српском: “Грчком народу, захвални српски ратници.”
Прилаз спомен-плочи је украшен. Светиљке одавде и ноћу, после више од читавог века, обележавају пут изгнаној војсци до луке спаса и новог живота.
– Велики је ово дан и за нас – говори нам Атанасиос, између протоколарних говора Срба и Грка који ће се убрзо поново спојити у Сент Матијасу, на неколико километара одавде.
А, овде, где су се спојили је то малено село на Крфу, на југу острва. У овом селу, у пролеће 1916. године слегла се Дринска дивизија. Њена преживела, јуначка војска, првог и другог позива. Тражили су, како су забележили хроничари тог времена, да не буду уз море. Већ да их разместе у какве “башче”, да их мине жеља за завичајним воћњацима. Уписано је да је Ристо Јовић, добровољац из Трнове Доње, овако говорио свом команданту, генералу Крсти Смиљанићу:
– Немадох срећу да погинем на Церу, ни на Колубари, где смо се јуначки борили. Не испустих душу преко Албаније. Ако умрем овде, а сви су изгледи, немојте ме под камен. Дајте ме овде, под дрво, под ‘ладовину. И да ми је још само шљива једна, или јабука наша… лакша би ми земља била.
Тако су Дринци одабрали ово место на коме су им подигли споменик. Около су хумке. Све једнаке. Около су танани чемпреси. И једна минијатурна црква. Потомци ратника пале свеће, опет се полажу венци. Из Богатића стигла цела породица, из Ћуприје, из Ниша, Вршца. Никола, праунук ратника Димитрија Спрема довео и друга Ненада Милосављевића.
– Све ме потреса – говори Никола, који је на Крф донео билборд са ликовима српских ратника и поруком: “Преци потомцима”.
Учини се да промичу сенке оних који су недалеко сахрањивани у њиви сељака Јануса Јанулиса. Никада он ту њиву није орао. И синове је заклео да је не ору, да не потресају кости јунака.
Био је дечак када су војници Дринске дивизије овде логоровали. Лечили се и умирали на његовој њиви. Њиви – гробљу. Никада, овде, није заорана ниједна бразда. Србија му је подигла споменик на маленом тргу Сент Матијаса. Свеже цвеће положено је на споменик Јанулису, а ми смо се упутили поново у Крф, у Српску кућу.
Љубомир Самарџић, човек који дочекује и испраћа поворке свих ових година, сатима је казивао о голготи и части. Ова кућа, Српска кућа, јесте музеј који о томе сведочи.
ЦЕНТРАЛНА КОМЕМОРАЦИЈА
НА српском војничком гробљу Зејтинлик, поводом пробоја Солунског фронта, обавиће се сутра централна комеморација, спомен на старе ратнике који овде почивају. Комеморацији ће присуствовати представници државе Србије, као и црквени великодостојници Србије и Грчке. А, прекосутра, на Поликастрону, код споменика ратницима Србије, Француске, Италије, Британије и Грчке, завршна је комеморација, којој ће присуствовати представници ових држава.
И НА ВИДУ ЗАЈЕДНО
ПРЕДСТАВНИЦИ Републичког савеза удружења ратника Србије од 1912. до 1918, заједно са крфским домаћинима, биће данас на комеморацији на острву Виду, у чијем маузолеју је 1.289 имена српских војника. У море, у „плаву гробницу“, где је вечни мир нашло десет хиљада њих, биће спуштени венци и цвеће.
Аутор: Милена Марковић
Извор:Вечерње новости
Везане вијести: