arrow up

Подијелите вијест:

Рехабилитован Дража Михаиловић

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић

Виши суд у Београду рехабилитовао jе команданта Краљевске воjске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права коjа су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године. На ову одлуку, сходно Закону о рехабилитациjи, не постоjи право жалбе, тако да jе она коначна.

Судиjа Александар Трешњев рекао jе да jе суд усвоjио захтев за рехабилитациjу и поништио пресуду коjом jе Михаиловић 15. jула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касниjе стрељан, преноси Танjуг.

Судиjа Трешњев рекао jе да jе пресуда Врховног суда ФНРЈ у делу коjи се односи на Михаиловића проглашена ништавном, као и да су ништавне све њене правне последице, па и оне коjе се односе на имовину.

„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао jе судиjа, после чега jе добио буран аплауз и поздраве публике.

Обjављивање пресуде пратио jе велики броj медиjа и публике, тако да jе велика судница Палате правде била испуњена до последњег места.

У публици су, између осталих, били принц Александар Карађорђевић, председник СРС Воjислав Шешељ, припадници равногорског покрета, „Образа“, „Жене у црном“, и други заинтересовани, међу коjима jе било и оних у народним ношњама, као и са четничким обележjима.

Суд jе утврдио да jе спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичких и идеолошких разлога.

Први захтев за рехабилитациjу поднео jе Михаиловићев унук Воjислав Михаиловић 2006. године, а касниjе му се придружило jош неколико удружења и странака.

Предлогу за рехабилитациjу придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске воjске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Одлуком суда потврђене су тврдње предлагача рехабилитациjе да Михаиловићу током процеса ниjе било омогућено право на одбрану, да ниjе видео свог адвоката до почетка суђења, да ниjе имао ни право на непристрасан суд, док му jе оптужница уручена седам дана пред суђење.

Припадници Четничког покрета испред Палате правде

Припадници Четничког покрета испред Палате правде

На пресуду, ниjе имао ни право да уложи жалбу, већ jе два дана од изрицања стрељан у таjности.

Посебна Комисиjа утврђуjе тачну локациjу на коjоj jе стрељан, jер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локациjу.

Михаиловић иначе нема гробно место.

У недостатку других доказа о Михаиловићевоj смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен jе 17. jул 1946. године, пошто jе суд утврдио да jе тог датума стрељан.

Извор: РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ

 

Везане виjести:

Треба ли хероjу рехабилитациjа?

У ПЕТАК МОГУЋА ОДЛУКА О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ – Jadovno 1941.

ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЋА …

Емиграциjа финансира потрагу за гробом ђенерала Драже …

СЛУЖЕН ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ …

Јерусалим Пост: Генерал Дража Михаиловић … – Jadovno 1941.

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​