Група интелектуалаца са простора бивше СФРЈ недавно је, веома „храбро“ и „грађански“, дала подршку режиму Мила Ђукановића у покушају отимања светиња у Црној Гори.
И, без обзира што се срамни Закон о слободи вјероисповијести коси са свим правним нормама и позитивном праксом, потписници тзв. „Апела 88“ здушно су га подржали, јер је – несумњиво штетан по Србе. А, у њиховој изврнутој стварности, отворено испољавање србомржње недвосмислено их октроише у представнике „напредне“, „грађанске“, „интелектуалне“ елите, „савјести“ народа.
Излишно је набрајати све потписнике „Апела 88“, оцјењивати њихов значај и континуирану подршку дискриминаторским политикама шефа црногорског режима.
Ипак, сиурно да почасно мјесто међу подржаваоцима отимања храмова од Цркве припада – почасном грађанину Подгорице, Стјепану Месићу. А, одмах за њим, ту је и Милов драги гост на Конгресу ДПС-а, Ненад Чанак, као и глумац Емир Хаџихафизбеговић, познат по скорашњој изјави на РТЦГ да су Срби „спремни да почине нови геноцид“, као и да се српској политичкој аждаји мора „одсјећи глава“.
Свакако да није могло да прође без потписа Андреја Николаидиса, низа албанских „интелектуалаца“…
А, галерију србофобних ликова најбоље су употпунили – признати другосрбијанци-аутошовинисти, омиљени саговорници режимских медија.
Тако су подршку Ђукановићу у отимању црквене имовине пружили и Латинка Перовић, Тамара Никчевић, Соња Бисерко, Чедомир Јовановић, Наташа Мићић, Слободан Бацковић, Светислав Басара и, вјеровали или не, представник Савеза антифашиста Србије – Александар Секуловић.
Данас се ваљда приврженост тековинама антифашизма најбоље испољава – отвореном мржњом и прогоном народа који је, бар када је ријеч о овим просторима, дао немјерљив и највећи допринос слому Сила Осовине.
Извор: Ин4С