Изложба „Моjе Јадовно“, вратила сећање на страдања Срба и Јевреjа у првом усташком логору. Хиљаде људи страдало на наjсвирепиjи начин. Неки живи бацани у 32 jаме.
ОНАЈ ко jе преживео логор Јадовно, ниjе његове jаме и вртаче. У беспућима Велебита, на наjсвирепиjи начин, у 32 масовне гробнице, завршило jе више десетина хиљада Срба и Јевреjа. Историографиjа се зауставила на редном броjу смрти од 40.000 људи, међу коjима су више од половине – жене и деца.
Даница Мусафиjа, Београђанка, а родом из Госпића, чиjи jе отац страдао у Јадовну, оставила jе овакво сведочење:
– Логор jе био ограђен бодљикавом жицом, опасан усташким митраљеским гнездима. Срби из Лике, али и других српских краjева у Хрватскоj, довођени су у групама. После исцрпљуjућег рада, када jе логор био претесан, одвођени су пред бездане jаме. Ту су ударани маљевима, убадани ножевима, па гурани у камена гротла. Многи су живи бацани, а неке jаме су посипане живим кречом. Тако jе завршио и моj отац. Тако сам jа почела да трагам и сазнаjем о страхотама Јадовна.
Оваj усташки логор, на коjи jе сећање вратила изложба фотографиjа „Моjе Јадовно“, отворена у четвртак увече у Руском дому у Београду, био jе претеча концентрационог логора Јасеновац. Основан jе убрзо по формирању Павелићеве НДХ. Постоjао jе 132 дана. У августу 1941. године, после уласка Италиjана у Госпић и њихових извештаjа о стравичним злочинима усташа, логор jе затворен. „Згрожени смо зверствима усташких власти и затражили смо од њих да логор затворе“, известили су италиjански официри Рим.
Да би заташкали злочине, усташе су заточене бацали у jаме Велебита. И бетонирали их. Официр у италиjанскоj воjсци Санто Стоци jе забележио: „После отклањања првих пет до двадесет центиметара земље, указуjу се броjне руке, често везане, босе ноге, а главе лицем окренуте према горе или су се видели само вратови.
Да су били у jаму убацивани живи или смртно рањени, доказуjу изобличени и трагични изрази лица већине жртава“.
Логор Јадовно дуго jе био табу тема. Током Другог светског рата о страдањима Срба и Јевреjа ниjе смело ни да се зуцне, како се не би „нарушило успостављено братство и jединство“. Такав тренд jе настављен и после.
Ћутање jе траjало скоро седам децениjа, да би тек 2008. године први пут детаљниjе усташке злочине на Велебиту осветлио угледни српски историчар Ђуро Затезало.
Он jе у монографиjи на 800 страна, после вишегодишњег истраживања дао целовит приказ страдања Срба и Јевреjа на стратиштима Јадовна. На основу аутентичне грађе, Затезало jе утврдио идентитет 10.502 жртве. И у монографиjи обjавио њихова имена.
Наредне године Удружење грађана из Бањалуке „Јадовно 1941“ и Српско национално веће из Загреба, поново jе отворило страницу првих и наjсвирепиjих усташких злочина. Подигнута jе спомен-плоча на месту где jе био логор. Али, оваj белег jе оскрнављен већ у освит наредног дана после подизања
М.М.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане виjести:
ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
Студио-Б, 8.2.2013: O изложби МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду
ХРВАТСКА ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНИМА ПОЧИЊЕНИМ У ЊЕНО ИМЕ
ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНУ
Нови Сад: отворена изложба Моjе Јадовно
Марко Ковачевић: О Изложби „Моjе Јадовно“ у КЦНС – Jadovno …
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“