fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Речима непријатеља: Највећу похвалу српском јунаштву дали су најљући противници

Највеличанственији, а уједно и најстрашнији тренутак бурне српске историје био је Први светски рат. О њему су писали бројни новинари, књижевници и историчари, а највећа похвала јунаштва и храбрости нашег народа дошла је са непријатељске стране.

Повлачење српске војске преко Албаније (Фото: Википедија)
Повлачење српске војске преко Албаније
(Фото: Википедија)

Српска историја пуна је примера великих победа и славних тренутака. Многи заљубљеници у прошлост ће вам рећи да је највеличанственији, а уједно и најстрашнији тренутак бурне српске прошлости био Први светски рат. О њему су касније писали новинари, књижевници и историчари… Ипак, можда највећа похвала јунаштва и храбрости нашег народа током те крваве четири године почетком 20. века дошла је са непријатељске стране.

Када је крајем лета 1914. године далеко надмоћнија Аустроугарска напала Србију, мало ко је веровао да ће се балканска државица показати као тако „тврд орах“ и да ће успети, не само да одбије насртаје непријатеља већ и да, у неколико наврата, зада јаке ударце непријатељској војсци и извојује велике победе.

О српском војнику, његовом моралу, упорности и скоро надљудској издржљивости коју је показао у Првом светском рату писали су многи. „Мали народ на Балкану“ о коме већина пре Првог светског рата није знала готово ништа, задивио је свет својом упорношћу и способношћу да никада не одустане.

Зато и не чуди што су највеће похвале Срба током Првог светског рата стизале управо из непријатељских редова.

Ево шта су током Првог светског рата о нашем народу записали тадашњи противници Србије:

„Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио да неумитна сила – воља – савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује у силу.“

Егон Ервин Киш, аустроугарски војник и писац након битке на Церу 1914. године.

„Дошли смо са мало поштовања за њих, а враћамо се пуни дивљења. Видели смо народ миран, самопоуздан, родољубив. Нашли смо најбоље војнике на свету, храбре, послушне, трезвене, издржљиве, вољне да жртвују живот за земљу и националну идеју.“

Норвешки пуковник Карстен Ангел, учесник напада на Србију у Првом светском рату.

„Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, довитљиви, лукави, особито покретљиви, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, за борбу мржњом и одушевљењем загрејани, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа него Руси, Румуни и Италијани.“

Алфред Краус, аустријски генерал након битке на Церу 1914. године.

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.“

Фелдмаршал Аугуст фон Мекензен, својим војницима пред полазак на српски фронт 1915. године.

„Јунаци! Шаљем вас у рат против једног малог, али веома храброг народа. То су Срби, који су за време три недавна и врло тешка окршаја са Турском, Бугарском и Аустро – Угарском пружили свету доказа о најубедљивијим врлинама и сјајним војничким способностима, и који су, на својим заставама, упрсканим крвљу, уписали током четири године само ненадмашне и славне победе.“

Цар Вилхелм II, својим војницима пред полазак у рат против Србије 1914. године.

„Хоћу, убићу се, али ћу се убити тек онда када ма који други аустријски генерал победи српску војску.“

Оскар Поћорек, аустроугарски генерал, командант трупа које су 1914. године напале Србију након пораза на Колубари.

(Dnevno.rs)

Извор: ПРАВДА

 

Везане вијести:

Сећање на дане кад је Русија спасила Србију: Милостиви руски царе, помози!

Корушки поход – битка за словеначку северну границу

Албанска голгота Александра Каначког

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: