Реч уредника – Књига Јадовно 1.

Независна Држава Хрватска (1941-1945) је настала на идеолошким основама усташког покрета екстремном крилу хрватског национализма, који је представљао врло лошу копију фашизма и нацизма, с јаким набојем клерикализма. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог хрватског животног простора“, који би требало да омогући егзистенцију „чисте хрватске нације“, а предуслов за то је биолошко уништење (истребљење) Срба, Јевреја и Рома, који су проглашени „највећим непријатељима хрватског народа“, којима „нема мјеста у Хрватској“. Уз то је потребно извршити „унутрашње прочишћење“, тј. уништити оне који чине „љагу на тијелу чисте хрватске нације“ својим „нехрватским понашањем“. Реализација овог програма је вршена масовним погромом, али и читавим низом тзв. „расних закона“, којима су Роми и Јевреји као неаријевци, али и Срби, који су чинили трећину становништва, као „реметилачки фактор“, стављени изван закона и изложени прогонима, терору и масакрима.

Од успоставе НДХ, започео је организовани терор против становништва, темељен на националној, верској, расној и идеолошкој искључивости. Злочини се приписују тзв. „дивљим усташама“, локалним милицијама изван контроле, како би се прикрили прави иницијатори и организатори погрома. Ове формације, најчешће неуниформисаних лица, врше масакре над својим православним комшијама, у својим и оближњим селима. Међутим, нити су то биле формације изван контроле, нити су чиниле непланиране радње, а посебно не и радње спонтаног револуционарног заноса, већ напротив, добро осмишљене и идеолошки припремљене погроме на верској и националној основи. НДХ, укључујући све њене структуре (од усташке организације и њених политичких и војно-полицијских органа, до државних административно-управних, судских и других органа), врши организоване, па чак и „озакоњене“ злочине.

„ИЗ ПРОБОДЕНИХ СРДАЦА, ИЗ ПРЕРЕЗАНИХ ВРАТОВА,

ИЗ ПРОПАРАНИХ УТРОБА, ИЗ ЗЕМЉЕ И КАМЕНА,

ИЗ ВЕЛЕБИТА СКАМЕЊЕНОГ ОД УЖАСА,

ЧУЈЕ СЕ ВАШ ГЛАС.“

Јуре Каштелан

Најбољи пример организованог злочина хрватске државе у току 1941. године представља госпићка група логора (Госпић, Јадовно, Паг), формирана од стране државног органа (Жупско редарствено равнатељство Госпић), позната у историографији под називом Јадовно, по логору и највећем стратишту, у који се са читаБог простора НДХ допремају Срби и Јевреји ради уништења, уз сарадњу државних, војних, полицијских и партијских органа, што је чињено на темељу расних закона и у намери да се државни простор ослободи од „непоћудних елемената“. Ови логори нису имали, као неки каснији, нити одредницу „радни“. Били су искључиво у функцији уништења. Формирани су и обавили већи део своје функције и пре било какБог отпора „нелојалног“ становништва, што је очигледна потврда намере да се униште одређене етничке или верске заједнице. Управо злочин геноцида, као најтежи вид злочина против човечности, карактерише постојање свесне намере да се уништи нека етничка, верска, расна, национална група. Изучавајући овај комплекс логора и стратишта (Госпић, Јадовно, Паг и др.), на еклатантан начин се сагледава како је планиран и спроведен Холокауст Јевреја и геноцид над српским народом на самом почетку постојања НДХ, док још није постојао оружани отпор.

Комплекс логора Јадовно је био претеча јасеновачког, највећег система логора уништења на југословенским просторима. Због реокупације II италијанске окупационе зоне, органи НДХ су морали почетком друге половине августа 1941. напустити простор на којем су се налазили логори и стратишта овог комплекса и ликвидирати логоре. Ликвидација логора је подразумевала и ликвидацију заточеника. Усташка власт није успела да побије све заточенике, што због интервенција окупационе власти што због кратког времена у коме је извршена реокупација, те је известан број упућен у друге логоре, највише у Јасеновац, у којем су они били први заточеници.

О комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг не постоји монографска обрада, а објављених радова који дотичу ову тему је мало. Ово је први научни рад који систематски, на основу истраживања, обрађује овај сегмент страдања српског и јеврејског народа у једном релативно кратком периоду, али огромном по броју страдалих, начинима страдања (јаме) и разлозима страдања.

Рад др Ђуре Затезала о комплексу хрватских логора Јадовно у тек основаној Независној Држави Хрватској састоји се из два дела: Студије, са Пописом идентификованих жртава и Зборника докумената. Дело представља резултат дугогодишњег истраживачког рада аутора до 1991. године.

Аутор у студији документује, на основу истраживања, према транспортним листама, дописима државних и полицијских органа и другим документима, најмање 40.123 уморена лица у овим логорима у току 132 дана постојања (38.012 Срба, 1.998 Јевреја, 88 Хрвата и 25 осталих). Саставни део студије је и именични попис 10.502 жртава које је аутор успео да идентификује до 1990. године (име, презиме, име родитеља, старост, националност, занимање, општина и место рођења, када и где је ухапшен, куда је одведен, начин и место смрти). Од 10.502 пописаних страдалих лица, Срба је 9.663 (међу којима је деце до 15 година старости 1.014) и 762 Јевреја (међу којима су 15-оро деца), 55 Хрвата и 22-оје осталих. У издвојеном попису су наведена имена 71 свештеника Српске православне цркве (међу њима и двојица владика). Највећи број уморених је бачен у крашке јаме.

Зборник докумената фактички потврђује податке из Студије. Аутор доноси документа о озакоњењу злочина, логорисању и извршењу злочина, која доказују намеру државе (НДХ) да уништи део свог становништва због националне, расне или верске припадности, изјаве и сведочења дата у Комесаријату за избеглице у Београду 1941. и 1942. године, изјаве и сведочења дата комисијама за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 1944-1946. године, те документа италијанске провенијенције.

Музеј жртава геноцида, вршећи своју мисију трајног сећања на жртве геноцида и Холокауста, бави се прикупљањем, обрадом, чувањем, изучавањем и презентацијом података и грађе о геноциду над српским народом на његовим етничким и државним просторима, о Холокаусту Јевреја и геноциду над Ромима, као и људским губицима и страдањима у ратовима XX века других народа на југословенским просторима. Издавање овог дела представља и део мисије Музеја.

Рецензенти су топло препоручили издавање ове публикације, за Студију проф. др Светозар Ливада, проф. др Милан Кангрга и проф. др Рене Ловренчић, а за Зборник докумената проф. др Миодраг Зечевић и Јован Мирковић.

Издавач се захваљује Министарству културе Републике Србије, које је омогућило издавање овог дела.

Издавач благодари на помоћи у реализацији овог пројекта Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Загребачко-љубљанском и целе Италије Господину Јовану.

Уредник

Преузмите књигу у PDF формату:

Назад на садржај књиге