Немања Богуновић: Као Србин који скоро десет година живи у Дубровнику, са великим жаљењем морам да констатујем да је у тексту „Новости” изнет низ нетачних и непроверених информација
ОПОМЕНУ изреком Едмунда Буркеа да је за победу зла над добрим једино потребно да добри људи не учине ништа, добио сам потребу да вам се обратим поводом текста „У Дубровнику затиру све што је српско“, аутора Марка Лопушине, објављеног у „Новостима“ 13. децембра.
Затим се наводи да се српска црква у Дубровнику константно ућуткује, иако аутор ове, нимало безазлене, тврдње није поткрепио неким озбиљним доказима, на пример изјавом неког званичника СПЦ у Дубровнику. Уместо тога, новинар се позива на изјаву извесног Драгана Дракулића, човека кога је, како сам тврди, у пролазу затекао у порти испред цркве. Пошто аутор то није урадио, јуче сам телефоном позвао Стеву Ковачевића, свештеника СПЦ у Дубровнику, и у разговору смо констатовали да је текст, у најмању руку, необјективан и нетачан, да не употребим неку другу реч. Такође, свештеник Ковачевић ме је овом приликом обавестио да ни он, нити било који члан управе цркве не познаје извесног Драгана Дракулића на кога се аутор све време позива у тексту!
Још се наводи и да је као последица „превода“ на хрватски језик, црква преименована у Св. Благовијештења, па ћу морати да вам скренем пажњу на чињеницу да се црква још од своје изградње 1887. зове управо тако: Црква Св. Благовијештења. Дакле, реч „благовијештење“ није хрватски превод српске речи „благовести“, већ је то реч коју сами Срби са ових простора користе у свом дијалекту.
Такође, није истина да деликвент који је 2013. године написао погрдан натпис на зиду цркве није ухапшен, напротив. Пошто из свега што сам аргументовано навео може јасно да се закључи да положај Срба у Дубровнику није ни изблиза тако лош као што сте навели, просто се питам шта овај ваш чланак има за циљ! Сигуран сам да нема за циљ да допринесе побољшању међуљудских односа.
Слажем се да је, нажалост, било и неких појединачних инцидената у протеклих десет година, али ми заиста није јасно зашто се томе придаје толики значај, јер сам уверен да су ови појединачни инциденти безначајни, нарочито у поређењу са гомилом светлих примера и позитивних искустава, који шаљу једну сасвим другачију поруку.
Немања Богуновић
Дубровник
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Назив православне цркве превели на хрватски језик