arrow up

Подијелите вијест:

Разгледница из Јапана

japan.jpg

Пре неких пет или више година упознао сам госпођу Хираи у Тоjами, граду на западноj обали jапанског острва Хоншу. Као и сваки Јапанац овде, вешт се прави невештим, учен неуким, jак слабим, тако jе и она у почетку скривала од мене своjу велику љубав према песми.

Тек након нашег, ко зна коjег по реду сусрета, стидљиво jе рекла да jе већ годинам диригент и вођа мањег аматерског хора по имену Антеприма. Групу чине искључиво жене, неке од њих запослене а неке домаћице, коjе у своjе слободно време воле да певаjу. Поред репертоара jапанских песама имаjу обичаj да певаjу и песме других страних земаља.

Тренутно у Јапану живи и ради око 30-ак држављана Србиjе. То премало стадо живи расуто по већим градовима на источноj обали, док на западноj обали од све братиjе и сестара живим само jа, тако да многи људи овде и немаjу прилику да чуjу, виде, упознаjу некога из Србиjе.

У неком од наших незваничних разговора, госпођа Хираи упитала ме jе коjа би то песма на наjбољи начин представила србе и Србиjу. Песма “Тамо далеко” jе била прво на шта сам муњевито помислио. Наша прошлост, садашњост али и будућност страдања за Крст и слободу наjбоље jе, ваљда, оличена у тим стиховима. На тада скромном jапанском jезику почео сам да jоj причам о мом народу, о српскоj капи шаjкачи, о оцу и сину, о белом крину и грчком лимуну. Разговор нас jе одвео и у векове под турским ропством и данак у крви, за коjег овде никада нису чули. Озноjан од муке у превођењу, занео сам се у своjоj причи, трудећи се да не пропустим ништа што jе битно у обjашњењу стихова песме и нисам ни приметио да госпођа Хираи плаче. “Тамо далеко” jе била за њу песма потпуно другачиjа од песама неких страних земаља, коjе jе до тада певала. И ниjе прошло ни пар недеља, а већ су биле одштанпане ноте са текстом и мала одабрана група jе почела вредно да вежба. Познаваjући сада врло добро значење сваке од речи песме, госпођа Хираи jе подучавала и остале чланице хора.

И ето, по први пут, из уста, али наjважниjе, из срца Јапанаца, био сам сведок да чуjем своjу омиљену песму, заиста тако далеко, далеко од моjе маjке Србиjе, на острву где, како кажу, сунце прво излази. Осећаj jе био неописив.

Слободан Павков, Тоjама,

на дан Светога оца нашег Симеона Мироточивог

Извор: novo-videlo

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​