Спасавајмо латиницу

У Србиjи jе, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу латинице

Ратко Дмитровић

Покушаjте у данашњоj Србиjи да урадите било шта на трагу очувања традициjе, континуитета, националног jединства и симболике… од jедног дела jавности и онога што себе зове интелектуалном елитом (другосрбиjанском, додуше) доживећете увреде и омаловажавања. Полазећи од истине да jе ћирилица као писмо Срба, већинског народа у Србиjи, угрожена, одгурнута на маргину, ми у „Вечерњим новостима“ и колеге у „Политици“ изашли смо с идеjом да нас држава ослободи пореза на додату вредност (ПДВ) jер од девет дневних листова у Београду само се „Новости“ и „Политика“ штампаjу на ћирилици.

Е, нећете маjци, повикаше делиjе са грудобрана „либералне Србиjе“ и тако добисмо кампању коjа се, гле чуда, заснива на поставци да латиницу у Србиjи ваља бранити од распоjасаних српских националиста.

Једна краjње рационална идеjа означена jе као удар на равноправност два писма, напад на латиницу, урушавање права мањине, при чему нико не обjашњава у каквоj jе то латиница мањини ако 70 одсто Србиjе користи баш латиницу.

У Београду, нажалост ништа боље ниjе у Врању, Ужицу, Сомбору, Лозници, латиница jе потиснула ћирилицу у оквир 70:30. Ћирилица jе у Србиjи апсолутно маргинализована, оклеветана као симбол назадне, антиевропске политике, постала предмет спрдње.

У Србиjи jе – све упућуjе на ову жалосну чињеницу – jош увек на снази одлука генералног гувернмана „Србиjа“, Аустро-Угарске, из 12. 6. 1916. о забрани употребе ћирилице коjа има да буде замењена латиницом. Око двадесет одсто становника Србиjе не поштуjе споменуту одлуку, али из дана у дан таj проценат опада. За тридесетак година ћирилица у Србиjи моћи ће да се види евентуално на двоjезичним таблама на државним зградама.

И у „Новостима“ и у „Политици“, ако нас тада буде било.

Држава Србиjа jе, истина, донела jасне законске механизме коjи одређуjу позициjу и употребу националног писма, ћирилице, али шта то вреди кад се држава не држи сопствених закона; ћирилицу употребљава само кад то заиста мора да се чини, неретко правећи „пропусте“ коjи се исправљаjу захваљуjући упорности људи коjима ниjе мрско да се биjу са ветрењачама.

У Србиjи ниjедна од четири приватне телевизиjе с националном покривеношћу не користи ћирилицу. Ни слова. Случаjно?

Осамдесет одсто од 25 ТВ-станица са тзв. регионалном дозволом емитовања, уопште не користи ћирилицу. Нико их и не опомиње због тога.

Можда нема никакве везе с овом причом, можда jе случаjно, десило се, омакло се, али о Косову, преговорима с Приштином, понашању међународне заjеднице према проблему, животу Срба у том делу отете српске покраjине од свих београдских дневних листова континуирано пишу jош само „Вечерње новости“ и „Политика“. Дакле, ми коjи се штампамо на ћирилици. Износим оваj податак тек да ствари буду мало jасниjе.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић