Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Spasavajmo latinicu

Datum objave: nedelja, 28 juna, 2015
Objavljeno u Ratko Dmitrović
Veličina slova: A- A+

U Srbiji je, izgleda, i dalje na snazi odluka Austro-Ugarske komande, iz 1916. godine o zabrani upotrebe ćirilice i uvođenju latinice

Ratko Dmitrović

Ratko Dmitrović


Pokušajte u današnjoj Srbiji da uradite bilo šta na tragu očuvanja tradicije, kontinuiteta, nacionalnog jedinstva i simbolike… od jednog dela javnosti i onoga što sebe zove intelektualnom elitom (drugosrbijanskom, doduše) doživećete uvrede i omalovažavanja. Polazeći od istine da je ćirilica kao pismo Srba, većinskog naroda u Srbiji, ugrožena, odgurnuta na marginu, mi u “Večernjim novostima” i kolege u “Politici” izašli smo s idejom da nas država oslobodi poreza na dodatu vrednost (PDV) jer od devet dnevnih listova u Beogradu samo se “Novosti” i “Politika” štampaju na ćirilici.

E, nećete majci, povikaše delije sa grudobrana “liberalne Srbije” i tako dobismo kampanju koja se, gle čuda, zasniva na postavci da latinicu u Srbiji valja braniti od raspojasanih srpskih nacionalista.

Jedna krajnje racionalna ideja označena je kao udar na ravnopravnost dva pisma, napad na latinicu, urušavanje prava manjine, pri čemu niko ne objašnjava u kakvoj je to latinica manjini ako 70 odsto Srbije koristi baš latinicu.

U Beogradu, nažalost ništa bolje nije u Vranju, Užicu, Somboru, Loznici, latinica je potisnula ćirilicu u okvir 70:30. Ćirilica je u Srbiji apsolutno marginalizovana, oklevetana kao simbol nazadne, antievropske politike, postala predmet sprdnje.

U Srbiji je – sve upućuje na ovu žalosnu činjenicu – još uvek na snazi odluka generalnog guvernmana “Srbija”, Austro-Ugarske, iz 12. 6. 1916. o zabrani upotrebe ćirilice koja ima da bude zamenjena latinicom. Oko dvadeset odsto stanovnika Srbije ne poštuje spomenutu odluku, ali iz dana u dan taj procenat opada. Za tridesetak godina ćirilica u Srbiji moći će da se vidi eventualno na dvojezičnim tablama na državnim zgradama.

I u “Novostima” i u “Politici”, ako nas tada bude bilo.

Država Srbija je, istina, donela jasne zakonske mehanizme koji određuju poziciju i upotrebu nacionalnog pisma, ćirilice, ali šta to vredi kad se država ne drži sopstvenih zakona; ćirilicu upotrebljava samo kad to zaista mora da se čini, neretko praveći “propuste” koji se ispravljaju zahvaljujući upornosti ljudi kojima nije mrsko da se biju sa vetrenjačama.

U Srbiji nijedna od četiri privatne televizije s nacionalnom pokrivenošću ne koristi ćirilicu. Ni slova. Slučajno?

Osamdeset odsto od 25 TV-stanica sa tzv. regionalnom dozvolom emitovanja, uopšte ne koristi ćirilicu. Niko ih i ne opominje zbog toga.

Možda nema nikakve veze s ovom pričom, možda je slučajno, desilo se, omaklo se, ali o Kosovu, pregovorima s Prištinom, ponašanju međunarodne zajednice prema problemu, životu Srba u tom delu otete srpske pokrajine od svih beogradskih dnevnih listova kontinuirano pišu još samo “Večernje novosti” i “Politika”. Dakle, mi koji se štampamo na ćirilici. Iznosim ovaj podatak tek da stvari budu malo jasnije.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top