Ратко Дмитровић: Безвредне главе

Они коjи су данас шокирани одсецањем хришћанских глава пред камерама, занемаруjу да се то већ догађало али, пошто су тада у питању биле српске главе, то jе скривано од светске jавности

Свет jе шокиран. Зар jе могућ такав степен дивљаштва, у времену кад jе човек на корак до телепортациjе, туристичких путовања по свемиру, кад производи возове коjи се крећу брзином од 500 километара на сат. Припадници организациjе коjа себе зове Исламска држава одсецаjу хришћанима главе, театрално, пред камерама. То свет ниjе видео, тога до сада ниjе било, одjекуjе с наjутицаjниjих ТВ-канала и мрежа.

Богами jесте, било jе. Само онда кад jе било, то никоме не беше важно. Још горе; скривано jе од европске и светске jавности. Разлог jе познат – одсечене главе биле су српске.

Раде Рогић jе био варилац, српска сиротиња, навикао да ради и трпи. Грађански рат у Босни зграбио га jе челичним шакама и бацио у крвави вртлог. Муслиманска воjска, Бужимска бригада, хапси га 1995. године код Санског Моста. Један од „светих ратника“ муџахедин, Арапин, наjпре малтретира Рогића, а онда му одсеца главу, у три потеза, узвикуjући „Алаху екбер“. Камера све снима, као у случаjевима одсецања главе заробљеницима Исламске државе.

Кадрови Рогићеве смрти, тих деведесетих никога сем Срба годинама нису интересовали. Исто jе и данас. Ко год jе од српских новинара писао о овом случаjу, у Београду су му „српске демократе“ и „независни новинари“ прилепили етикету ратног хушкача. То су теме коjе узнемируjу масе, подстичу на рат – говорили су и писали.

Зар ово што ради Исламска држава ниjе исто? Ниjе, оно у Босни било jе горе, бруталниjе. Узгред, хоће ли се нека од српских телевизиjа (други сигурно неће, као ни деведесетих) данас, кад jе одсецање глава планетарни кадар, усудити да обjави снимак ликвидациjе човека по имену Раде Рогић?

Из Босне су тренинг одсецања глава пред камерама преместили на Косово и Метохиjу. Опет српске главе. Година 1999, оно време кад jе исти оваj евроатлантски свет коjи се данас снебива пред кадровима Исламске државе, онда подржавао Албанце „у праведноj борби против Срба“. Монструм се зове Садик Ћуфлаj, село Прилеп, општина Дечани, ено вам фотографиjе на интернету, jезива jе; Садик стоjи окружен синовима, смеjе се и држи у руци главу Б. Ц. рођеног у Нишу 1972. године.

Садиков син Валон, на слици десно од њега, насмеjан као и отац, данас jе припадник Косовског заштитног корпуса. Ни те кадрове нико никада на Западу ниjе хтео да обjави. Безвредне српске главе.

Не знам како ће ово с Исламском државом да се оконча. Вашингтон jе подигао авионе, крстареће ракете, Шесту флоту, свим средствима у Сириjи и Ираку туче положаjе Исламске државе. Помаже му иста она коалициjа с коjом jе 1999. године разарао Србиjу. Тада су бранили интересе ових коjи данас одсецаjу главе.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости