Ранковић је могао да спречи разбијање Југославије

Великим силама није била у интересу јака Југославија и зато су одлучили да је разбију, а то су им олакшали догађаји после Брионског пленума

Суштина заказивања и одржавања Брионског пленума најбоље се види из оцене коју је изнео председник Државно-партијске комисије Крсте Црвенковски, који је рекао да је главни задатак пленума да, паралелно с разбијањем централистичких и унитаристичких тенденција, ради на пуној афирмацији република и да је то прилика да се направи историјска прекретница у том правцу – каже у интервјуу „Политици” Светко Ковач, који је до јануара 2014. био на челу Војнобезбедносне агенције (ВБА), наследнице чувеног КОС-а.

Ковач је пре две године објавио књигу „Случај Ранковић – из архива КОС-а”, нудећи до тада непознате податке из архивске грађе војне службе безбедности о „Брионској афери”. Тада је, пре тачно пола века, смењен Александар Ранковић, шеф савезне Удбе и званично други човек Титове Југославије.

Брионски пленум је трајао од 1. до 15. јула 1966, а Ранковић је смењен већ првог дана, али Ковач указује да је за његово потпуно разумевање потребно анализирати догађаје од марта 1962. године, када је одржана до тада најдраматичније седница Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ИК ЦК СКЈ).

– На овој седници Тито и Ранковић су заступали тезу о потреби јачања југословенске федерације, насупрот ставовима хрватске и словеначке делегације који су заговарали децентрализацију и конфедерални концепт. Следеће, 1963, године Кардељ је радио на новом уставу и, када је Ранковић схватио да је његова прикривена идеја конфедерација, питао је Тита шта је опасније за опстанак Југославије – његов федерализам или сепаратизам република. Преломни догађај био је Осми конгрес СКЈ, одржан у децембру 1964, на коме је промовисано самоуправљање, слабљење функција федерације и јачање република, чиме је Ранковићев концепт доживео пораз. После овога је Тито донео дефинитивну одлуку да из политичког живота елиминише Александра Ранковића и тада су почеле конкретне припреме за реализацију тог плана – открива Светко Ковач.

Које су конкретно припреме предузете?

Знајући да главна препрека за Ранковићево уклањање може бити служба безбедности, где је Ранковић имао велики ауторитет, направљен је план да се она компромитује и ослаби. Због тога је измишљена афера прислушкивања, односно да је ова служба са знањем Ранковића прислушкивала Тита.

Стварању афере погодовале су чињенице да је рад службе био нормативно неуређен, да нису постојали механизми контроле и да су биле присутне бројне злоупотребе. Формирана је Војнотехничка комисија која је требало да утврди постојање прислушкивања.

Међутим, чланови те комисије нису дошли до таквих података, што су констатовали у својим извештајима. Због тога је партијска комисија, на чијем је челу био Крсте Црвенковски, без икаквих аргумената оптужила руководиоце службе безбедности да су прислушкивали Тита. Ово је био довољан аргумент да се сазове Брионски пленум.

Аутор: Бојан Билбија

Извор: ПОЛТИКА