Подозривост се појавила још 2011. када је новоосновано Завичајно удружење „Билогора“ организовало обиљежавање 20 година од егзодуса из завичаја и парастос за страдале.
Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020.
НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.
У наивној нади да ће то за тадашње медије представљати вијест која ће се у бар двије реченице појавити и у ударном термину, а потомке Крајишника охрабрити да његују оно што се данас популарно воли називати „култура сјећања“, упутили смо на низ адреса, међу којима и тридесетак медијских кућа, информацију и позив на ово обиљежавање. Али, изгледа да смо се обратили глувима.
Дио адреса београдских медијских кућа којима је без резултата почетком октобра 2011. год. упућен позив на обиљежавање 20 година егзодуса Срба са Билогоре:
МЕДИЈСКА КУЋА | КОНТАКТ |
RTS | desk@rts.rs |
beogradski_program@rts.rs | |
B92 | infourednici@b92.net, aleksandra.galic@b92.net |
TANJUG | gordana.divnic@tanjug.rs biljana.simic@tanjug.rs, ekos@tanjug.rs |
Studio B | djordje.micic@sudiob.rs, info@studiob.rs nemanja.vranjkovic@sudiob.rs |
BETA | betaeko@gmail.com, urd@beta.co.rs |
FOX | desk@foxtv.rs |
Blic | redakcija@blic.rs, bojana.stamenkovic@blic.rs |
24 sata | redakcija@24sata.rs, ivan.jovanovic@24sata.rs |
Danas | desk@danas.rs |
Politika | redakcija@politika.rs, spektar@politika.net miomir.brkic@politika.rs |
Večernje novosti | redakcija@novosti.rs, internet@novosti.rs |
Glas javnosti | redakcija@glas-javnosti.rs |
Alo | redakcija@alo.rs, antonije.kovacevic@alo.rs |
Press | npcredakcija@gmail.com ufokusu@novinepress.rs redakcija@novinepress.es |
Fonet | info@fonet.rs |
PINK | sanja.basic@pinknews.rs |
Time Out | Publisher@timeoutbeograd.rs |
NIN | redakcija@nin.co.rs, mijat.lakicevic@nin.co.rs |
Mediacentar | mladenov@mc.rs |
Ekonomist | milan.culibrk@emg.rs, biljana.korica@emg.rs |
Infobiro | office.bgd@infobiro.tv |
Слична ситуација поновила се и наредних година.
За разлику од професионалних, како електронских, тако и штампаних медија у Републици Србији, без обзира на то да ли су под контролом државе, опозиционих организација или страних агентура, медији из РС, Савез Срба из региона и бројне непрофитне интернет странице биле су отворене за те садржаје.
Од тога није био имун ни избјеглички часопис „Суза“ који излази у Београду и за којег изгледа егзодуса Срба из Билогоре није ни било, те у јубиларном броју обиљежавају 2015. као 20. годину од егзодуса:
„У поводу 20. годишњице егзодуса српског народа из западне Славоније, а у оквиру обиљежавња страдања Срба у хрватској агресији „Бљесак” (1. маја 1995.), у јубиларном, 45. броју Сузе …“ /Суза, Београд, бр. 45, 2015, стр. 17./
Исто је и са организаторима заједничког парастоса за страдале Крајишнике, гдје се упорно, од почетка одржавања ове манифестације, па до данашњег дана, затварају очи пред страдањем Билогораца. /Календар на слици је из 2015./
2016, поводом 25. година изласка из Билогоре, чланови удружења су уложили један завидан труд у организацију манифестације, несразмјеран у односу на минорна финансијска средства којима се располагало – Парастос, учешће на Међународном београдском сајму књига са својим едицијом „Задужбина“, а централни догађаји одиграли су се на ексклузивној локацији у холу Народне банке Србије. Отворена је изложба, емитована видеопрезентација, те одржана пред бројном публиком промоција књиге А Бог само ћути и гледа, аутора Душана Јелића.
Очекивали бисмо да бар један од многих позваних београдских медија извјести о овом догађају, али се и-гледа наишло на зид који није могао савладати ни на-родни посланик Миодраг Линта, предјседник Савеза Срба из региона, давши и сам значајан допринос у пословима око организације и учешћа на манифестацији. РТС је и његов позив игнорисао и погазио дато обећање.
Чак су и „Вечерње новости“, гдје смо тадашњег ген-ралног директора, Ратка Дмитровића, доживљавали као „свога“, занијемиле.
То је био тек почетак. Потакнут неком црном слутњом, насумично сам узимао књиге и текстове у којима се помиње Билогора, и као неким чудом, као да је неки дежурни spiritus movens са мање или више успјеха скретао пажњу бројних аутора, скоро свуда се могло уочити, за обичног читаоца невидљиво, неко „ишчашење“ основног тока приповиједања. За примјер ћемо узети рад у којем је била помало и јерес тако нешто тражити.
У свом двотомном капиталном дјелу Ђуро Затезало (Др Ђуро Затезало, ЈАДОВНО – Комплекс усташких логора 1941., Књига I, 1. iздање, Музеј жртава геноцида, Београд, 2007.) у поглављу Сјеверозападна Хрватска, Подравина и Западна Славонија, на стр. 222. започиње причу по насловном реду са запада:
У вријеме масовних хапшења у Загребу, почетком јула, усташе су хапсили Јевреје и Србе и у Вараждину.
наставља са
Усташе су у Крапини 4. августа похапсили jeдан број људи, …
„прескаче“ источну Билогору и по географском положају и датуму
На подручју Пакраца и Липика усташе масовно хапсе Србе почетком маја. Доводе их из околних насеља. Тако су 2. маја ухватили 25 Срба у селу Кричке …
па наставља
Усташе су хапсили, пљачкали и злостављали народ и по околним селима: Рогољима, Субоцкој, Чаглићу, Коритима и другим. Тако су током маја …
да би се тек након тога опширно осврнуо на Губишно Поље
На подручју котара Грубишно Поље усташке власти су 26. и 27. априла провеле масовно хватање Срба …
и да би на крају, на стр 225. дошао и до првих хапшења на подручју источне Билогоре, а да индикативно хапшење Симе Ормановића, још 12. априла 1941. год. није ни поменуто
У бјеловарском котару су усташе отпочели масовна хапшења Срба већ 20. априла, на православни Ускрс. Тада су ухватили 25 Срба из села Ласовац, у општини Северин, и одвели их у логор Даница. (AJ, фасц. 219). Хапшења су настављена 22. априла, када су похвата-ли 70 Срба, неколико Јевреја и Хрвата, углавном интелектуалаца.
Све је то можда био збир бенигних случајности, да нам њихово нагомилавање није изоштрило опажање, па се лако уочило оно што је кулминирало тек крајем јануара 2020. и што је било предмет расправе на редовној сједници Управног одбора Завичајног удружења „Билогора“ , у Гроцкој, 12. марта 2020. године.
/Извод из радног материјала/:
Још у ранијем периоду законодавац је на увредљив начин у исти НВО кош смјестио и завичајна избјегличка удружења и са друге стране организације попут Фонда за хуманитарно право – којима је основна активност уперена и против законодавца и против матичне државе. И док се ти страни агенти финансирају из буџета шаком и капом, завичајна удружења своју активност у највећој мјери дугују ентузијазму и понекој приватној донацији.
Круна свега је доношење спорног Закона о централној евиденцији стварних власника („Сл. гласник РС“, бр. 41/2018), а који је са једне стране у вези са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма донијетог 2017. г. и измјењеног и допуњеног у децембру 2019. / „Службени гласник РС“, бр. 113 од 17. децембра 2017, 91 од 24. децембра 2019/, а са друге у вези са функционисањем нашег удружења.
Тим законом из 2018. се НВО обавезују под пријетњом енормних казни (од 500.000 до 2.000.000 дин) да до 1. фебруара 2020. именују „стварне власнике“ удружења, а све под притиском ЕУ и тобожње потребе да се прати ток новца, као да тога до сада није било, и тако предухитри тероризам. Наравно, од овога су изузета политичка удружења и странке, као и спортски клубови, јер ту се ваљда врте чисте и транспарентне паре. (Из Члана 3. Закона о централној евиденцији стварних власника – „Изузетно, ако није могуће одредити физичко лице из става 1. тачка 3) подтач. (1)-(4) овог члана на начин како је то прописано, стварни власник Регистрованог субјекта је физичко лице које је регистровано за заступање, односно које је регистровано као члан органа тог субјекта).
Законодавац је већ самим пласирањем за јавност текста закона на неслужбеном писму учинио озбиљан прекршај, а његов садржај је у дубокој колизији са нашим Статутом (који је усклађен са другим важећим законским актима), духом и мотивима нашег организовања, те деградирајући те мотиве практично укида основ за наше постојање, а АПР претвара у шпијунску филијалу европских центара моћи. Све је то праћено и захтјевима за енормним администрирањем које би апсорбовало све наше капацитете, не улазећи у то да нови прописи захтјевају и обиље личних података, како чланова удружења, тако и за сваки субјекат са којим се оствари било какав финансијски контакт.
На нашу адресу стигло је 25. јан. 2020. од АПР-а и неке врсте „посљедње упозорење“ о регистрацији власника:
—- Forwarded Message —–
From: Agencija za privredne registre <noreply@info.apr.gov.rs>
Sent: Saturday, January 25, 2020, 3:07:24 PM GMT+1 Subject: Централна евиденција стварних власника у Агенцији за привредне регистре [2479529]
Пословно име: Завичајно удружење „Билогора“
Матични број: 28053118
Обавештавамо вас да ће Агенција за привредне регистре подносити захтеве за покретање прекршајног поступка против постојећих правних лица и њихових заступника која никада нису евидентирала стварног власника најкасније до 01.02.2020. године.
На својој редовној сједници одржаној у Гроцкој 12. марта
2020. године, Управни одбор Завичајног удружења
„Билогора“ усвојио је
ОДЛУКУ
О МЈЕРАМА КОЈЕ ЋЕ СЕ ПРЕДУЗЕТИ У ПОВОДУ ОБАВЕЗЕ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О ЦЕНТРАЛНОЈ ЕВИДЕНЦИЈИ СТВАРНИХ ВЛАСНИКА
Веза између ових игара са законом и медијским третирањем, да не кажем заташкавањем догађаја од 1991. до 1995, посебно у источној Билогори и првенствено у београдским медијима у периоду од 2.000. па до данас, 2020., намеће се и сама.
Ако пак имамо на уму да је то заташкавање с једне стране везано за сатирање елите српског народа источне Билогоре, преко 500 људи чије хапшење је започето још 12. априла 1941. и представља први чин геноцида на овим просторима у 2. свјетском рату, те да је неодвојив од тога и дио истог пројекта оружани прогон потомака тих Срба 31. новембра 1991, што је рани наговјештај онога што је на крају довело до пада Крајине 1995, онда немамо случајност, већ случај!*
* О могућим разлозима и широким реперкусијама тог „случаја“ в. Р. Р, Билогорски презименик, Београд, 2017, 389-457.
Од истог аутора:
Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости
Ранко Раделић: Извјештај са друга стране пакла – Приказ књиге троје хрватских аутора
Ранко Раделић: Билогорска свадба | Јадовно 1941.
Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма! | Јадовно 1941.
Ранко Раделић: У питању нису више ланци, већ главе | Јадовно …
ЗАДУЖБИНА: Изашла је нова књига Ранка Раделића у којој је …
Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена …
Најстрашнија књига на свијету | Јадовно 1941.
Моје Јадовно – Окопавање културе сјећања | Јадовно 1941.
Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и …
Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду | Јадовно …