Рајилић: Потешкоће у примјени закона

У Републици Српској је стотињак жена до сада остварило право у поступку признавања статуса жртве ратне тортуре, али и даље има потешкоћа у примјени Закона о заштити жртава ратне тортуре, изјавила је данас у Теслићу предсједник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић Рајилић.

Она је појаснила да се потешкоће односе на то да првостепени органи у одлучивању немају разумијевања за жртве ратне тортуре и да не поштују рокове и процедуре прописане овим законом.

Рајилићева је поручила да оштећени не треба да буду жртве администрације.

„Имамо примјере да су и жртве најтеже тортуре добиле одбијенице. Посебан проблем је то што су жртве поднијеле захтјев у октобру, а он већ пет мјесеци стоји у ладици и није покренут поступак“, изјавила је Рајилићева.

Она је указала на случајеве да су општински службеници захтијевали од жртава да траже податке и документацију на нивоу БиХ, иако је то противзаконито.

Рајилићева је указала и на случајеве да општински службеници не траже мишљење организације којој чланица припада и да су захтјеве одбијали јер жртва није евидентирана у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Она сматра да је база података овог центра непотпуна.

„Жртве су врло осјетљиве, нестрпљиве, очекују своја права и нису задовољне одговорима да је поступак на почетку“, рекла је Рајилићева новинарима у паузи данашњег савјетовања за представнике првостепених органа и удружења које је, на захтјев Удружења жена жртава рата Српске, организовало Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милан Јеремић каже да овај центар у складу са законом издаје увјерење и документацију ако се жртва налази у њиховој бази података.

„Примили смо 326 захтјева, од којих смо на више од 80 одсто одговорили позитивно, што значи да имамо документацију. На неких 12 одсто је одговорено негативно у смислу да немамо документацију за та лица, док је осам одсто у поступку“, рекао је Јеремић и додао да је Центар издао 38 увјерења којима се поткрепљује документација да је лице жртва сексуалног злостављања.

Представник Градске управе Бијељина Мирко Николић каже да су примили више од 50 захтјева жена жртава рата, од којих је 20 одсто ријешено.

Он као проблем у рјешавању захтјева наводи то што нису сва лица обухваћена овим законом, за који каже да је штур и да треба да буде измијењен.

„Законом су обухваћене само жене које су преживјеле сексуално насиље, а има низ других особа које су преживјеле разноразне тортуре. Сви који нам се обрате очекују неко право, а нама су руке везане и ту не можемо ништа“, појаснио је Николић.

Он каже да је проблем и то што се од жртава очекује да приложе документацију до које се тешко може и доћи, ако је ријеч о женама злоставњаним у логорима.

Начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту у Градишци Радомир Пјанић каже да су до сада примили шест захтјева и да није било проблема у њиховом рјешавању захваљујући првенствено стручном правном тиму општине.

Вршилац дужности помоћника министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радомир Граонић каже да су током примјене Закона о заштити жртава ратне тортуре уочене бројне нејасноће.

Он је навео да је данашњи семинар организован за све законом предвиђене учеснике и да има три циља – да појасни примјену закона и одговори на спорна питања са којима се сусрећу првостепени органи, да поједностави пут од подношења захтјева до стицања статуса прописаног законом, те да заштити жртве од тортуре сопствене администрације.

„Желимо да јасно ставимо до знања првостепеним органима да морамо исказати сензибилитет према свим облицима насиља које су жртве у рату преживјеле и не дозволити да преживљавају додатни стрес у остваривању својих права“, рекао је Граонић.

Извор: СРНА