Раде Лесковац: У памет се, Срби

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине.

– Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје наметања решења изван оквира Дејтона, реагује храбро, енергично и без устезања – истиче Лесковац.

Како гледате на поређење Бањалуке са Блајбургом, што је учинио бискуп Комарица?

– То је иста линија деловања и Комарице, Пуљића и Мрзљака, па се може рећи и већине хрватских бискупа. Сви су они били или ће бити у Блајбургу. За нас Србе, то је непојмљиво. Ми једноставно не можемо схватити да они чак не покушавају наћи ни оправдање за свој боравак тамо. За њих је нормално да тамо седе са хрватским државним врхом, са ратним злочинцима. Тамо, на Јазовки и Мацељу држе предавање. Они кажу да моле за невино страдале. Очигледно је да исто то важи и за мисе задушнице за “поглавника” Анту Павелића, које се већ годинама, традиционално одржавају у Сплиту и у још неким градовима. Поређење Бањалуке са Блајбургом, за мене није само увреда, већ фанатична дрскост. Ваљда то само ми Срби можемо истрпети и толерисати.

У Јасеновцу је одржано више сећања на најстрашнији концентрациони логор у Европи. Каква је порука послата у свет?

– Хрвати се не желе суочити са најсрамнијом и најцрњом страном своје прошлости и то на свим нивоима државе и друштва, од председника републике, владе, саборских заступника, католичке цркве, академије наука, јавних личности до обичних грађана. Такав став свакодневно и годинама, јавно се демонстрира, никада није утихнуо и никада се није променио. Не замарам се пуно тиме како ће ове поруке примити и схватити свет. Он нас је већ ионако одавно уврстио у нужну колатералну штету. Мени су много важније поруке премијера Вучића са Градине, председника Додика и председника Николића. Најзад, дочекали смо да се у Србији и Републици Српској појаве људи који ће стати иза нас отворено, снажно и без устезања. Генерално гледајући, ово су први владари у новијој српској историји који енергично прекидају са политиком сталног српског повлачења и однарођавања. Враћа се наш изгубљени национални идентитет, згажен и омаловажен вишедеценијским, насилничким једноумљем. Надам се да ће се на том истрајати и да ће из идеолошке коме изаћи и преостали део српског народа, који је још увек збуњен, малодушан и неосвештен.

Колико данашња Хрватска личи на ону из 1941. године?

– И данашња Хрватска и она из 1941. године створене су по истом принципу и истом сценарију. Дакле, на територији старе и нове Југославије, а да при том хрватски народ у ове државне заједнице није улазио са својом државом и својим границама. Наравно, све је проведено насилно и једнострано, праћено препознатљивим спином о “великосрпској хегемонији” и “тамници народа”. Резултати, односно последице настанка ових држава, били су такође доста слични. У НДХ геноцид над 700.000 Срба, а у садашњој хрватској држави стотине хиљада протераних Срба. За мали народ какав смо ми, то су велике катастрофе, ако уз то сврстамо и наше огромне губитке у оба светска рата. Нажалост, правили смо велике грешке заташкавајући аустроугарске, односно хрватске злочине у Првом светском рату због мира у новој држави, мислим на стару Југославију. Наставили смо грешити и у социјалистичкој Југославији. Због братства и јединства, хрватском народу опрани су сви греси, а они нису били мали. Заташкавање једних злочина био је основ за нове злочине. Народи који не извуку поуке из историје, осуђени су да је понављају. Садашње генерације Срба ову чињеницу морају увек имати на памети. Сличност НДХ и садашње хрватске државе постоји и у гледању на грешке који су починили оснивачи тих држава, Анте Павелић и Фрањо Туђман. Када Хрвати за Павелића кажу да је крив, онда наглашавају да је његова кривица у томе да је Истру и острва дао Мусолинију, а највећа Туђманова кривица, по њима, састоји се у пљачкашкој приватизацији и богаћењу 200 највећих хрватских породица. Не знам да ли су за још нешто криви?!

Како се осећате док хрватски медији величају акцију “Бљесак”, а са друге стране имамо чињеницу да нико никада није процесуиран за злочине над Србима у прогону из Западне Славоније?

– Мени је све ово и јасно и познато, па сам емотивно прилично стабилан. Хрвати ће увек славити и “Бљесак” и “Олују”, а питање злочина над Србима, не само у Западној Славонији, него и на свим осталим просторима, биће маргинализовано. Годинама је у овом друштву стваран мит о универзалној српској кривици, што подразумева да је сваки одговор са хрватске стране, оправдан. Бивши католички кардинал Фрањо Кухарић био је веома експлицитан изјавом да је “свака жртва непходна за опстојност Хрватске државе оправдана”. Ако хоћете “поучна” је и пресуда чувеног личког судије Бранка Милановића повратнику Србину Светозару Карану, где га осуђује на 13 година затвора, између осталог, и због тога што су он, његови преци и Османлије, 500 година вршили геноцид над Хрватима. Мање је важно како се ја осећам од тога има ли овоме краја.

Колико данас Срба живи у Хрватској?

– Према званичним подацима, има нас нешто више од четири одсто, што је око 190.000. Не могу веровати у тачност ових података, јер знам како се попис становништва проводио и шта се све дешавало на терену. Сигурно се број Срба настоји још више умањити, као што сам сигуран да је број Хрвата у БиХ надуван. Нема потребе да вам говорим о притисцима, о дискриминацијама приликом запошљавања, пред судовима и свим осталим државним институцијама. О томе се све зна. Највећи број протераних Срба остао је без свега, а ми који смо остали овде, не само да смо сведени на статистички број, већ смо се заиста претворили, како рече један мој пријатељ, у “непомињане”. Од некада великог и утицајног народа који је у СР Хрватској бројао близу 800.000, данас смо, као што рекох, мали и безначајни.

Извор: СРПСКИ НАРОДНИ ФОРУМ

Везане вијести:

Вуковар град неспокоја | Јадовно 1941.