Rad Sokolskog društva Dubrovnik i napadi na članove društva

Sokolsko društvo u Dubrovniku je u svom nacionalnom radu osnivalo seoske sokolske čete u okolini Dubrovnika. Istovremeno je suzbijalo versku mržnju. Društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Iz Dubrovnika je krenulo parobrodom 149 članova  sokola svih kategorija, sa njima je išla sokolska muzika i dosta izletnika. Krenuli su uz svirku i pesmu Trstenomu. Meštani na čelu sa glavarem Nikolom Doljaninom i i učiteljem Lujom Mozara srdačno su pozdravili izletnike.

Mileva, kćerka Mozare srdačno je pozdravila sokolice i darovala kitu cveća Mileni Gruborovoj. Sokoli i sokolice priredili su javnu vežbu, a Pozorišna sekcija prikazala je aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka. Na polasku Trstenjani su izrazili želju da ih opet skoro posete. Prilikom izleta poglavaru Doljaninu poklonjena je uokvirena slika Trstenog, rad sokolske foto-sekcije. (1)

Branko Hope, član sokolskog društva   Dubrovnik pisao je o seoskim četama u listu Saveza sokola  „Sokolskom glasniku”. U svom članku istakao je : „ … Sa  selom moramo biti u tesnoj vezi, selo moramo češće obilaziti, sroditi se sa njegovim životom,  upoznati njegove tegobe, poučavati ga i od njeg se učiti. To se može postići samo neprestanim kontaktom starešinstva župe i sela, … što je manji teritorij to je kontakt češći a uspeh veći. “(2)

Sokolska četa Orašac osnovana 1931. imala je 1934. 74 člana, a četa Zaton osnovana iste godine imala je 89 članova. Babino Polje (1933) 176 članova,  Ćilipi (1931) 109, Đurinići-Molunat (1931) 40 čl, Goveđani (1933) 40 čl,  Komolac (1933) 58, Korita (Mljet)  (1933) 31, Mandaljena (1931) 45,  Mokošica (1930) 62, Mravinci (1933) 39, Mrcine (1933) 25, Plat-Soline (1933) 36, Pločice  (1931) 86, Postranje (1931) 69, Slano (1931) 49, Suđurađ (1933) 101, Vitaljina (1931) 55. (3) U Upravi čete Orašac 1934. bili su : starešina Karlo Rakidžija, zamenik starešine Niko Feri, vođa Antun Rakidžija, tajnik Luko Lučić, blagajnik Antun Pavićević, zamenik blagajnika Ivo Kirola, Ivo A. Kljuniček, prosvetar Nadan Palčok, zamenik prosvetara Lujo Mozara, ekonom Ivo Kirola, referent za poljoprivredu Andrija Nadalin, pročelnik muzike Miho Domaćin. Revizori su bili : Vlaho Suhor i Luko Kusi. U Upravi  čete Zaton bili su : Starešina Ljubo Vodnica, zamenik Marko Milas, tajnik Marija Vidović, zamenik tajnika i blagajnik Vinko Baldazar, I zamenik Ljirić Ilija Ivov, II zamenik blagajnika Ljirić Niko Stijepov, prosvetar Marija Vidović, poverenik za štednju Marija Vidović, vođa Herman Milošević, zamenik Ivo Đurić, knjižničar Luka Bačić, statističar Marija Vidović, domaćin Luka Njirić, referent za poljoprivredu Vicko Vodica. Revizori su bili Pavo Vodnica i Miho Milošević. (4)

Rođendan prestolonaslednika Petra proslavio je 6. septembra 1931. dubrovački soko zajedno sa sa svojim seoskim četama iz Orašca i Zatona. Sokolsko društvo priredilo je izlet u Orašac. Posle svečanosti u Dubrovniku, zasebnim parobrodom sve kategorije Sokola, na čelu sa muzikom, pošle su u luku Zaton. Seoska četa Zaton srdačno je dočekala izletnike, pa su se svi zajedno uputili u Orašac. Starešina čete u Orašcu, dobrovoljac sa solunskog fronta Luka Zlošilo, održao je sokolima patriotski govor. Sokole je pozdravio i podstarešina čete Antun Trojanović iz Trstenog. Starosta dubrovačkog sokola Niko Šutić zahvalio se na bratskom dočeku. Govori su pozdravljeni sa poklicima kralju, otadžbini i prestolonasledniku. Posle kratkog odmora u skromnom sokolskom domu vežbači su nastupili na zajedničkoj javnoj vežbi. Na vežbi bile su : ženska deca izvela su proste vežbe sleta u Splitu; seoske čete Orašca i Zatona vežbale su vežbe sa štapovima; članovi sokola iz Dubrovnika izvodili su proste vežbe  sleta u Splitu; članice iz Dubrovnika izvele su vežbe sa čunjevima  sleta u Splitu; ženski naraštaj iz Dubrovnika  izvele su proste  vežbe sleta u Splitu; članstvo iz Dubrovnika izvelo je vežbe na preči; ženski naraštaj iz Dubrovnika ritmične vežbe  „Crnogorke”. Razdragana publika pozdravila je vežbe sa frenetičnim odobravanjem. Nakon vežbe održana je zabava „pod platanom” uz igru narodnih kola. Pri odlasku dubrovačkih sokola i čete Zaton, svi sokoli svrstani u redove promarširali su kroz Orašac do sokolane. Ispred sokolane govorio je L. Mozara, a kojem se u ime dubrovačkih sokola zahvalio Ivan Kovač. (5)

Sokolsko društvo Dubrovnik bilo je domaćin u Dubrovniku grupama sokola iz ostalih sokolskih društava. Sokolsko društvo Tivat priredilo je za učesnike  sokolskog tečaja župe Cetinje izlet u Dubrovnik 21. avgusta 1932. brodom Morava. Na brod su se ukrcali i sokoli iz Kamenara. Bilo je oko 200 sokola na brodu. Tečajci su želeli da svrate u Cavtat zbog Račićevog  mauzoleja, ali su zbog vremena morali odustati od posete Cavtatu. U Dubrovniku masa naroda  i sokola slegli su se na obalu da dočekaju sokole iz Tivta. S obale su se uputili u sokolanu. Do podne goste iz Tivta su dubrovački sokoli vodili u obilazak grada. Pregledali su muzej, veći broj crkava, državne škole, kraljevski dvorac, gde su se slikali i sokolanu. Za tečajnike je bio serviran u restoranu obed i večera. Posle podne bio je izlet na Lokrum, gde su ostali na kupanju. Povratili su se u Dubrovnik gde su nastavili posećivanje njegovih znamenitosti. Brodom su se vratili u Tivat. Tečajci sa Cetinja, iz Budve, Podgorice, Andrijevice, Bara, Plava, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, Berana i Boke bili su očarani lepotama  Dubrovnika i okoline i želeli su da još jednom posete Dubrovnik.(6)

U Čibaći u Župi dubrovačkoj održane su 14. avgusta 1932. utakmice za naslov “najbolja četa u 1932 godini” i za prelazni dar matičnog društva Dubrovnik. Učestvovale su čete Ćilipi, Đurinići-Molunat, Gornja Župa, Mandaljena, Mokošica i Pločice. Po 6 najboljih vežbača iz svake čete borilo se u disciplinama : 1) nastup k prostim vežbama; 2) proste vežbe; 3) trčanje na 100 metara; 4) bacanje kugle;  5) skok u vis iz zaleta; 6)  skok u dalj sa zaletom i 7) vučenje konopa. Četa Mokošica je bila prva i dobila je naslov “najbolja četa u 1932 godini” i prelazni dar Sokolskog društva Dubrovnik. Kao pojedinci : prvo mesto Milivoj Ćurlica (Mokošica) zatim Boško Vuličević  (Mokošica ), Pero Kušelj (Pločice), Jozo Ćurlica (Mokošica), Pero Kristović ( Gornja Župa) i Pero Kalačić ( Ćilipi). (7)

Sokolsko društvo Dubrovnik proslavilo je 1934 godine 30 godišnjicu svog rada. U osvrtu na prethodno razdoblje svog rada društvo je između ostalog  isticalo otvaranje poljoprivrednih sokolskih izložbi. Važne su bile prosvetne akcije sa pozorišnom, pevačkom i muzičkom sekcijom društva. Sve nacionalne javne priredbe i manifestacije predvodili su sokoli sa muzikom.  Društvo je sudelovalo na Lopudu prilikom odlikovanja dr. Učelinija, zaštitnika sokola. Pozdravili su kralja i kraljicu prilikom njihovog boravka u Herceg Novom. Prisustvovali su pri otkrivanju Njegoševog spomenika u Trebinju, … . Proslavili su  30 godišnjicu svog rada u Bondinom pozorištu. Posveta naraštajske zastave i tri zastave seoskih četa, bila je zajedno sa utakmicama četa za srebrni venac dar kralja Aleksandra i javnom vežbom 9 i 10 juna 1934. Učestvovalo je oko 800 seoskih i gradskih sokola sa dve muzike. Na tribini pred Opštinom razvio je starešina Niko Šutić zastave naraštaja i četa Babinopolje, Suđurđ i Vitaljina. Govorili su podstarešina župe Mostar Bruno Marčić, načelnik Dubrovnika dr. Miće Mičić. U ime seoskih četa govorio je Andro Sambrailo iz Gornje Župe. Govornici su bili burno pozdravljeni od mnoštva sokola i građana. Pobednička četa iz Zatona dobila je srebrni lovor venac dar kralja Aleksandra pred zavetnom crkvom Sv. Vlaha iz ruku kraljevog izaslanika komandanta mesta pukovnika Čolak-Antića. Masa građana pozdravila je taj čin frenetičnim ovacijama kralju i Jugoslaviji uz gruvanje topova i sviranje himne. Blagoslov barjaka izvršio je u crkvi Sv. Vlaha don Niko Đivanović, u prisustvu dubrovačkog biskupa dr. J.M. Carevića, a pred tribinom pravoslavni katihet Pindović. Javna vežba izvedena je na Gruškom polju na zadovoljstvo mase građana.  Sokolsko društvo Dubrovnik pripremalo se za nastup na sletovima u Sarajevu i Zagrebu 1934. (8)

Naraštaj Sokolskog društva Dubrovnik priredio je 26 maja 1935. naraštajsku akademiju. Naraštajka Z. Jakelić deklamovala je “Na Gazi Mestanu”. Ženska deca izvela su proste vežbe, a muški naraštaj “Iz bratskog zagrljaja”. Posle je muški naraštaj izveo nekoliko vežbi na ručama. Ženski naraštaj izveo je simbolički prikaz “Novo pokoljenje” (Al.Šantić) od Jelene Dopuđe. Maša Arsenjeva izvežbala je članice za predstavu “Korak heroja”. U drugom delu programa izveden je Nušićev “Svetski rat”. Dubrovački sokoli priredili su izlet u Slano. Bilo je 300 izletnika. Usput je brod primio sokole iz Orašca i Zatona. (9)

Sokolsko društvo u Cavtatu priredilo je 4. avgusta 1935. svoj godišnji javni nastup na vežbalištu. Sokolsko društvo Dubrovnik sa vežbačkim kategorijama i sa članovima seoskih četa  došlo je da uveliča priredbu. Četa iz Čilipa došla je sa zastavom i članovima u konavoskoj narodnoj nošnji. Došao je i narod iz okoline. Zamenik župskog starešine Bruno Marčić zastupao je župu Mostar. Sokole i goste iz Dubrovnika dočekala je na pristaništu Cavtatska diletantska muzika. Plivačka sekcija Sokolskog društva Cavtat odigrala je vaterpolo utakmicu s Pliv. sportskim klubom Srebreno i članovima plivačke sekcije sokola iz Dubrovnika. Pobedio je Cavtat sa 4:1. Utakmica u odbojci između sokola Cavtat i Dubrovnika ostala je nerešena, jer se igra morala prekinuti zbog odlaska izletničkog broda. Svrstala se povorka i uz sviranje   Cavtatske diletantske muzike, sokoli iz Dubrovnika i Čilipa bili su ispraćeni uz klicanje jugoslovenstvu, slozi i ljubavi. (10)  Sokolsko društvo  Dubrovnik održalo je 22.3.1936. Sv. Savsko-Štrosmajerovu akademiju. Na akademiji izveden je program : Rajačić je govorio o Sv. Savi i Štrosmajeru; Sokolski hor je izveo Sokolski pozdrav; Deklamacije Sv. Savi; Hor Seljančica; Deklamacije Štrosmajeru; Deca su izvela Brankovo kolo u narodnim nošnjama svih krajeva Jugoslavije; Hor – dve pesme; Deca su izvela Jugoslovensku alegoriju. (11)

List „Sokolski glasnik” iz Ljubljane najavio je sokolsku akademiju u Dubrovniku. Javljao je da su se uveliko spremale sve narodne igre pod upravom članova sokola P.Ortoli i F. Kavčića, koji su se uslužno stavili na raspoloženje. Imalo se u vidu da će za vreme Uskrsa u Dubrovnik doći dosta stranaca, to je bila prilika da vide sve narodne igre i  reviju narodnih nošnji  iz Jugoslavije i iz ostalih slavenskih zemalja. Velika sokolska akademija trebala je da bude održana 13 aprila 1936. Sokolska muzika planirala je u svojim prostorijama muzičku akademiju sa plesom. Prvi put je trebala da bude izvedena velika revija narodnih igara u narodnim odelima iz svih krajeva Jugoslavije. (12) Muzički odsek Sokolskog društva  Dubrovnik održao je 13. aprila 1936. svoju muzičku akademiju. Akademija je bila podeljena na muzički deo,  reviju narodnih igara u narodnim nošnjama i igranku. U mizičkom delu bili su na programu S. Pašćan, Šuman, Rebikov, Grečaninov, Milojević i Reves. Od narodnih igara prikazani su Hrvatsko salonsko kolo, Češka beseda i Srbijanka. (13)

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 1936. izlet u Mokošicu na Spasovo, krsno ime meštana Mokošice. U listu „Dubrovnik” o tome : „izlet, koji je onako triumfalno i bratski od rodoljubivih Mokošičana dočekan, a zabava je prošla u najboljem redu, slozi i ljubavi, makar su neki zaviđenjaci htjeli to da ometu.” (14)

U Dubrovniku su 20. septembra 1936. održane okružne i četne sokolske lakoatletske utakmice. Utakmice su održane pre podne na Gruškom polju. Učestvovalo je 11 takmičarskih vrsta. Pobedila je sokolska četa Zaton i po treći put dobila srebrni lovor-venac, dar kralja Aleksandra. Drugo mesto je osvojila četa Orašac, treće četa Babino Polje, a četvrto četa Gornja Župa. U okružnom takmičenju članova pobedilo  je Sokolsko društvo Cavtat, u čijoj vrsti se istakao Vane Ivanović, poznati trkač prepona. Sokolsko društvo Dubrovnik je zauzelo drugo mesto. Na 100 metara trčao je Vane Ivanović 11,5 sekundi, na 1500 Vlaho Lučić 5,17. U skoku u vis i u dalj pobedio je Vane Ivanović.  U bacanju koplja prvi je bio Renci Lučić, a u bacanju kugle Vane Ivanović. Naraštajci Dubrovnika pobedili su naraštajce Cavtata. Dušan Šteger je bio prvi na 100 i 400 metara. U skoku u vis, dalj i bacanju kugle prvi je bio Vuković. Marija Mozetić pobedila je u kugli i koplju, a Marija Benić bila je prva u skoku u vis, u dalj, u trčanju na  60 metara. Takmičenje je završeno utakmicom u odbojci između članova  društava Dubrovnik i Cavtat. Pobedilo je društvo Dubrovnik.   Posle podne pobednički venac predao je četi Zaton general Vuković, komandant mesta, i izaslanik kralja, na šetalištu kralja Aleksandra.  Zatim je dr. Dokić, izaslanik i prosvetar Sokolske župe Mostar, govorio o sokolskoj misli, sokolskim zadacima, kao i o svrsi sokolskog vežbanja.  Posle toga na javnoj vežbi izvedene su proste vežbe muške i ženske dece, vežbe muškog i ženskog naraštaja, igre muške i ženske dece, proste vežbe članica,  vežbe batinama-članovi, narodna kola-članice i ženski naraštaj i vežbe sa spravama. Program je završen manifestacionom povorkom kroz Dubrovnik, gde se klicalo kralju, Jugoslaviji i sokolstvu.  (15)

U četi Donja Župa (Sokolsko društvo Dubrovnik) osnovana je Sokolska povćarsko-voćarsko-cvjećarska zadruga koja je težila da svoj delokrug proširiti na sve okolne čete. Ona je trebala da preuzme centralno vodstvo proizvodnje i prodaje povrća, voća i cvijeća. (16)  Zadruga je sarađivala sa Savezom voćarskih zadruga u Beogradu. Boško Mišić iz Čibače posetio je načelnika Milutinovića u ministarstvu poljoprivrede u vezi pomoći za unapređenje ove grane poljoprivrede. Tražio je da jedan predstavnik zadruge ode u Grčku da se upozna sa načinom pakovanja smokava. (17) Specijalni žiri na  Pokrajinskoj poljodelskoj izložbi 1935. u Ofirskom domu u Dubrovniku dodelio je Sokolskoj zadruzi Čibača diplomu u znak priznanja. (18)

U velikoj dvorani Sokolskog društva u Dubrovniku priređen je komemorativni skup 12. novembra 1936. povodom godišnjice Rapalskog ugovora. Prisustvovalo je 500 građana i građanki. Uvodnu reč održao je istarski emigrant Ćiril Prelovec, sekretar društva “Istra” u Dubrovniku. Zatim je Ćurić, nastavnik Građanske škole u Dubrovniku, pročitao nekoliko crtica iz  života Istre pod italijanskom vlašću. Na kraju priredbe izveden je komad “Nada Istre” od Klonimira Škalka. Komad je izvela pozorišna sekcija dubrovačkog sokola.  Inicijativom svih dubrovačkih nacionalnih društava i ustanova 13. novembra 1936. proslavljena je 18-godišnjica oslobođenja Dubrovnika. Sve javne i privatne zgrade, i sve trgovačke radnje  izvestile su zastave. Ranim jutrom prangije su sa gradskih zidina nagovestile početak svečanosti. Kod Gundulićevog spomenika formirana je povorka sa sokolskom muzikom na čelu. U povorci je bilo preko 3.000 građana, među kojima  i dosta omladinaca. Kod spomenika kralja Petra priređene su manifestacije kralju i Otadžbini. Posle govora starešine sokolskog društva Šutića, povorka je krenula do komande mesta, gde je srdačno pozdravila generala Vukovića. Odatle je povorka krenula do Kraljevskog dvorca, praćena bengalskom vatrom i neprekidnim pucanjem prangija sa svih gradskih zidina. (19)

Boško N. Mišić pisao je u listu ,,Dubrovnik”,  1937. o sokolskoj zadruzi. Sokolska povćarsko-voćarska i cvjećarska zadruga u Čibači kod Dubrovnika bavila se pakovanjem suhih smokava od 1933. te je kako je istakao, prva u ovim krajevima počela sa ovim radom. Pakovali su rezane smokve u celofan. Ovako pakovane smokve naišle su na odličnu prođu, te su svake godine prodali po nekoliko hiljada paketića, a najviše su poslali u Sloveniju. (20) Sokolska zadruga učestvovala je u proslavi Dana Ujedinjenja 1937. Prvi decembar je proslavljen u Gornjoj Župi. Rano ujutro praznik je obeležen pucanjem mužara. Sokoli su pod barjakom prisustvovali svečanom blagodarenju u crkvi Mandalijene. Tu su se našli okupljeni i sokoli Donje Župe, nastavnici Osnovnih škola sa školskom djecom, te školska djeca sa nastavnicom Zanatske škole. Posle održanog blagodarenja B.N. Mišić održao je govor, pozivajući sokole i ostale seljane da kliknu trokratno “Živjela moćna i velika ujedinjena Jugoslavija”. U svom govoru je istakao : „Braćo i sestre ! Danas se navršuje 19-godišnjica našega Oslobođenja i Ujedinjenja. Današnji dan je najznačajniji dan u historiji našega naroda … Devetnaest godina našega ujedinjenja nije donijelo one rezultate koje smo mi sokoli očekivali … Živeći vjekovima razjedinjeni, tuđini nam staviše razne prepreke tom duhovnom ujedinjenju. Zato braćo i sestre, naša sokolska dužnost koja izbija iz sokolske misli jest širiti bratsku ljubav i jednakost, kroz geslo: „Brat je mio koje vjere bio !”. Samo ovako radeći utrti ćemo put ka našem duhovnom ujedinjenju. Mi znamo da ćemo ovako radeći nailaziti na razne poteškoće i nerazumijevanje, tim više što su se danas nakon 19 godina našega Ujedinjenja našli lažni proroci koji narodu pripovjedaju umjesto ljubavi mržnju i nebratstvo. … A mi braćo i sestre danas smo još više pozvani da udvostručimo naš sokolski rad koji je sav ispunjen ljubavlju i bratskom slogom, sve za dobro mladoga nam Kralja i za veličinu i nedeljivost Aleksandrove Jugoslavije.” Sokoli Gornje Župe su zaključili da u buduće svakog Prvog decembra održe sjednicu sa sijelom Sokolskog pogrebnog bratstva. Bratstvo je osnovano toga dana pri sokolskoj četi. Cilj ove zamisli je da se gaji samopomoć i realno sokolsko bratstvo, tako svi sokoli jedan drugog u svakoj prlici pomagati, a osobito pri poljskim radnjama i u slučaju elementarnih nepogoda držeći se one „Svi za jednoga, a jedan za sve”. Svečanost je zavšena pevanjem „Oj Slaveni” . (21)

Sokolska četa Zaton održala je 2 avgusta 1936. javnu vežbu. Prisustvovalo je Sokolsko društvo Dubrovnik sa 450 članova, koji su istovremeno pozdravili na Lopudu biskupa dr. Frana Učelinija-Ticu i čestitali mu 90-godišnjicu života. Kad su se sokoli vratili sa Lopuda formirana je na pristaništu povorka, koja je krenula ka vežbalištu, gde je četni starešina pozdravio sve prisutne, a odgovorio mu je starešina Sokolskog društva Dubrovnik. Posle njih govorio je župski prosvetar dr. Dokić. Nato su nastupila muška i ženska deca čete Zaton. Zatim su nastupili naraštajke društva, naraštajci čete, članice društva i zadnji odeljenje članova, koji su vežbali po tri slobodne vežbe na vratilu. Po završetku javne vežbe i koncerta, koji je priredio društveni pevački hor, prisutni su igrali uz pratnju muzike narodna kola.  Sem sokolskog društva  iz Dubrovnika i druga nacionalna društva učestvovala su u proslavama seoskih sokolskih četa. Sokolska četa Zaton davala je na sv. Antuna 1937. javni čas u svom mjestu. Ovoj sokolskoj svečanosti pridružila se O.N.O. „Nova Jugoslavija” iz Dubrovnika sa svojim članovima.  (22)

U Dubrovniku proslavljen je rođendan kralja Petra  septembra 1936. Dan pre praznika sav Dubrovnik bio je okićen zastavama i iluminacijom zgrada i gradskih zidina. Nad sokolskim domom u Sponzi blistao je električni natpis  : “Živio Kralj Petar II”. Uveče na Gunduličevom trgu obrazovana je manifestaciona povorka sa sokolskom muzikom na čelu. Povorka je prošla glavnim ulicama grada, pračena oduševljenim poklicima građana. Zadržala se ispred kraljevog dvora, gde su Stefanović i Hope održali govore. Na dan proslave ujutro održana su svečana blagodarenja, kojima je prisustvovao čitav Dubrovnik. Pred crkvom bili su postrojeni počasna četa kraljevske mornarice i sokoli sa muzikom na čelu. U sokolani održana je svečana sednica. Stefanović je održao predavanje o mladom kralju. Pročitan je proglas Saveza SKJ. Objavljen je “Petogodišnji Petrov sokolski program”. Uveče je priređena bakljada i svečani ples u Oficirskom domu. (23)

Ivo Džodžo je bio treći oficir na dubrovačkom teretnom brodu “Srđ”, koji je 1937. u sudaru sa švedskim brodom “Hag” potonuo u reku Šeldu. Te noći je Džodžo ležao bolestan ali u momentu nesreće i pored toga što je bio bolestan krenuo je da spasava drugove. Iz hladnih valova Šelde spasao je 15 svojih drugova. To je platio nakon četiri meseca životom. Teško se razboleo.prenesen je u dubrovačku bolnicu a nakon dva meseca u sanatorijum Brestovac kod Zagreba, gde je umro. Brodom “Kumanovo” posmrtni ostatci dovezeni su u Gruž a odatle motornim čamcem u gradsku luku u pratnji 14 motornih čamaca koji su formirali žalobnu pratnju preko mora. Mrtvački sanduk je postavljen u dvorani Sokola. Iz gradske luke krenula je tužna povorka put srpsko-pravoslavnog groblja na Boninovu. Pratnja u kojoj su učestvovala sva nacionalna društva i mnoštvo građana, predvođenih Dubrovačkom Građanskom Muzikom, krenula je preko Place Kralja Petra i Čingrijine ulice u crkvu sv. Blagoveštenja, u kojoj je izvršeno opelo, preko kog je odgovarao hor D.S.P.D.”Sloga”. Oprostio se od pokojnika paroh  prota B. Mitrović. Pred crkvom je u ime “Sloge”, čiji je vredan i agilan član bio Džodžo, održao govor učitelj Dušan Rajačić. Povorka je od crkve krenula na groblje na Boninovu. Tu se oprostio u ime O.N.O. “Nove Jugoslavije” kapetan  Papa, a u ime pomoraca kap. Niko Bojanić. (24)

Hrvatskim separatistima smetao je rad sokola i zato su  vršili napade na članove sokolskih četa i njihovu imovinu. Sokolsko društvo Dubrovnik uputilo je 28. jula 1938. predstavku M. Stojadinoviću : „ Da bi omeli napredak sokolstva u srezu Dubrovnik, koje je brojalo 26 sokolskih četa, sa oltara se propovedalo protiv sokolstva i pretilo paklenim mukama onima, koji stupe, ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Čak, štaviše, pretilo se i životom i imovinom. Neki su naši članovi bili zaista tučeni, a nekima je upropašćena imovina. U godini 1936. paljeni su stogovi sena i iščupano na stotine čokota loze našim članovima, potpaljena je sokolana u Orašcu.” (25) Komanda mesta Dubrovnik izvestila je ministra vojske i mornarice kako je noću između 13. i 14 januara 1937. zapaljena sokolana u selu Popovići u opštini Cavtat. Paljevinu je izvršilo 5 članova HSS-a. (26)U selu Orašcu je septembra 1938. izgorela kuća istaknutog sokola Kreša Krilanovića. Vatra je podmetnuta tako da je cela kuća sa nameštajem izgorela, ostala su samo 4 gola zida. (27) U članku „Sokolskim radnicima pale kuće“ objavljenom 15. oktobra 1938. u „Bratstvu“, glasniku sokolske župe Osijek, navodi se: „U Orašcu, naprednom mestu u blizini Dubrovnika, zapaljena je kuća jednom sokolskom radniku dok je s majkom boravio u Dubrovniku. Kao opomena da će to nedelo biti izvršeno izvešena je nekoliko dana pre crna zastava. Budući da je na isti način dat znak i starešini čete br. Rakidiji, bojazan je da će i njegova kuća biti zapaljena, u toliko pre što se njegovom zaslugom podiže u Orašcu sokolski dom.“ (28) U nedeljniku „Dubrovnik” u članku „Političke štete u Orašcu” navodi se da je u noći između 6 i 7 januara 1939. posječeno Đurović Marku, članu sokolske čete u Orašcu, 15 komada velikih loza i 4 stabla jabuka. Šteta je procenjena 6.500 dinara. Stvar je bila predana u ruka suda. (29) Usled pritisaka hrvatskih separatista  mnoge seoske čete  prestale su sa radom.

Sporazumom  Cvetković-Maček 26.8.1939.  Dubrovnik i njegova okolina  su  odvojeni  od  Zetske  banovine  i   dodeljen  novostvorenoj  Banovini  Hrvatskoj. HSS je u Banovini Hrvatskoj odmah počeo sa progonima Sokola.  O svemu što se dešavalo sokoli su obaveštavali „Sokolski glasnik”, list Saveza Sokola, koji je izlazio u Beogradu. U članku „Imali progona u Banovini Hrvatskoj“ u „Sokolskom glasniku” navodi se : „Prošlih dana je Ministarstvo pošta otkazalo službu, … svima ugovornim poštarima u srezu Dubrovačkom, koji su članovi Sokola. Otkazana je služba poštarima u selima Maranovići, Luka Šipanjska, Koločep, Topolo i Orašac, a izgleda da će biti otkazano i onome u Zatonu. Svi ti poštari su najsavesnije vršili svoju dužnost, ali gospodin ministar pošta im otkazuje samo zato što su Sokoli, i što tako traže lokalni partijski sovjeti.” (pristalice H.S.S.) „Da je to tačno, najbolje dokazuje činjenica, što su ti lokalni sovjeti bili obavešteni o otkazu pre no štu je odnosnim poštarima stigao zvanični akt, a što su oni trijumfalno razglasili po celom srezu, kao „pobedu”. (30)

Na članke sokolske štampe reagovala je “Dubrava”. U svom odgovoru redakcija  „Sokolskog glasnika” istakla je : „Vodopad psovki osula je dubrovačka „Dubrava” na Savez Sokola K.J., što se založio za progonjene Sokole u Dubrovniku, koji su, na najsuroviji način, otpušteni od tamošnje opštine. Već po tome se vidi, da taj vodopad ne potiče od kog pravog dubrovačkog Hrvata, već bog zna od kog „furešta”, zakukuljenog u hrvatsku zastavu, jer je dubrovačka skladnost nadaleko poznata, radilo se o Hrvatima ili o Srbima. Ali svako govori kako ume, pa tako i redakcija „Dubrave”. Zato je, umesto odgovora na njene mirišljive izraze, pitamo – ŠTA KONKRETNO IMA DA IZNESE protiv odpuštenih Sokola u dubrovačkoj opštini, pa da se onda utvrdi, na kojoj strani je nasilje, denuncijantstvo i korupcija, a na kojoj pošten i rodoljubiv rad. Umesto paušalnih fraza, o „onima koji su kroz dvadeset godina mučili, proganjali i uništavali Hrvate”, i koji su „izmuzli svoj narod”, — neka gospoda oko „Dubrave”, ako nisu klevetnici, iznesu konkretno o progonjenima, šta su skrivili i šta su „izmuzli?!” Da su imali šta, bili bi to već sada učinili. Ali baš to, što se ograničuju na općenite psovke, najbolje pokazuje, da su progonjeni Sokoli samo zato krivi, što su bili bolji Hrvati od njih; i što su u Dubrovniku osnivali „Hrvatski Soko”, onda kada su mnogi današnji grlati Hrvati bili poluitalijanaši, i klanjali se Beču …”.  (31)

U NDH nastavili su se progoni sokola.  Savez Sokola bio je zabranjen, a imovina oduzeta. Starešina sokolske čete u Orašcu Karlo Rakidžija preživeo je ustaški teror. Pred Komisijom za utvrđivanje ratnih zločina dao je 1.12.1944. izjavu : „Kad sam bio od ustaša strpan u zatvor u junu 1941. godine doživeo sam mnogo užasa, jer je u zatvoru nestajalo mnogih drugova. Najužasnija je bila noć od 30. juna na 1. jula kada su izveli 14 žrtava koje su strijeljali na Rudinama iznad Stona. Sve  ovo su pravili ustaše iz Orašca. Tužbu protiv mene potpisao je župnik iz Trstena don Niko Darešić, ustaški povjerenik.” (32) Posle oslobođenja komunisti su krenuli u progon svih svojih neprijatelja. U jesen 1944. jedan američki oficir za vezu u Dubrovniku izveštavao je : „Stav partizana je da svako ko je u vreme okupacije živeo u gradu i nije radio u ilegali automatski kolaboracionista. Tajna policija od koje se svi boje krenula je na posao, i svaki dan ljude odvode iz svojih kuća … i streljaju”. (33)

Sokolsko društvo u Dubrovniku je u okviru svog nacionalnog rada osnivalo seoske sokolske čete u okolini Dubrovnika. Takođe ono je vodilo borbu protiv širenja verske mržnje. Radi toga je priređivalo izlete u dubrovačku okolinu. Društvo je osnovalo  seoske čete u Zatonu, Orašcu, Mlini … . Hrvatski separatisti zajedno sa klerikalcima nastojali su da onemoguće rad četa, paleći sokolske domove i  imovinu članova četa. Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. HSS je pomoću vlasti putem otpuštanja sokola nastojao da onemogući rad sokolskim četama. U NDH nastavili su se progoni  a  Savez Sokola bio je zabranjen.  Posle oslobođenja 1944. komunisti su progonili sve svoje neprijatelje.

Autor: Saša Nedeljković ( član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije)

Napomene :

1. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90;
2. Branko Hope, „Razgraničenje župa”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11 augusta 1930, br. 19, str. 2;
3. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 187,198, 199, 200-202, 203;
4. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik”, Godina I, Beograd 1934, str. LXIX, LXXII;
5. „Izlet u Orašac 6.o.m”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 24.septembra 1931, br. 39, str. 3;
6. Laus, „Izlet Tivatskog Sokola i tečajnika u Dubrovnik”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8 septembra 1932, br. 36, str. 4;
7. „Utakmice četa Sokolskog društva Dubrovnik”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. septembra 1932, br. 35, str. 4;
8. D.R, „Tridesetogodišnjica dubrovačkog Sokola”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, Vidovdan 1934, br. 27, str. 9, 10;
9. „Naraštajska akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 7 juna 1935, br. 24, str. 3;  „Izlet Sokolskog društva u Slano”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3;
10. ač, „Cavtat”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 30 avgusta 1935, br. 32, str. 3;
11. „Sv. Savsko-Štrosmajerova akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 3 aprila 1936, br. 14, str. 4;
12. „Velika sokolska akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 3 aprila 1936, br. 14, str. 4;
13. „Dubrovnik”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1936, br. 17, str. 4;
14. „Spasovo u Mokošici”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 8. maj 1937, br. 14, str. 3;
15. „Sokolske okružne i četne utakmice u Dubrovniku”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, oktobra 1936, br. 40, str. 4; R-r, „Javna vežba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 septembra 1936, br. 38, str. 4;
16. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str.9, 28, 188;
17. „Sokolsko povrtarsko-voćarska i cvećarska zadruga u Čibači kraj Dubrovnika”,„Sokolski glasnik”, Ljubljana, 4. septembar 1936, br. 35, str. 3;
18. „Uspjeh poljodelske izložbe”, „Dubrava”, Dubrovnik, 18 Siječnja 1936, br. 44, str. 2;
19. „Rapalski dan”, R-r, „Proslava 18-godišnjice ulaska naše vojske u Dubrovnik”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 20 novembra 1936, br. 46, str. 4;
20. Boško N. Mišić, „Rad oko pakovanja suhih smokava”, ,,Dubrovnik”, Dubrovnik, 7 Avgust 1937, br.28, str. 4;
21. „Proslava Prvog decembra u Gornjoj Župi”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 4 decembar 1937, br 45, str. 3; „Pozdrav brata Sokola”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 11 Decembar 1937,  br. 46,str. 4;
22. „Javna vežba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 21 augusta 1936, br. 33, str. 4; „Sokolska svečanost u Zatonu”,„Dubrovnik”, Dubrovnik, 19 Juni 1937, br.21, str. 3;
23. „Proslava rođendana Nj.Vel. Kralja Petra II”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 11 septembar 1936, br. 36, str. 4;
24. „Ivo Džodžo”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 30 aprila 1938, br. 17, str. 4;
25. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, str. 127;
26. Gojko Jakovčev, “Sokolska organizacija u borbi za za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918 godine: progon sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 53;
27. „Palež kuće u Orašcu”, „Dubrovnik”, br. 35, Dubrovnik, 3 septembra 1938, str.4;
28. „Sokolskim radnicima pale kuće“, „Bratstvo“, Glasnik sokolske župe Osjek, br. 10, 15. oktobra 1938, God. VII, Osjek, str.204;
29. „Političke štete u Orašcu”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 27. januara 1939, br. 4, str. 4;
30. „Ima li progona u Banovini Hrvatskoj?” „Sokolski glasnik”, Beograd, 12. april 1940, br. 15, str. 4;
31. „Još o premeštanju učitelja i otpuštanju sokola”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 juni 1940, br. 26, str. 3;
32. Milorad M. Lazić, „Krstaški rat Nezavisne Države Hrvatske”, drugo dopunjeno izdanje, Beograd 2011, str. 31;
33. Mari-Žanin Čalić, „Istorija Jugoslavije u 20. veku”, Beograd, 2013, str.214;