Пуковник Миленко Павловић: “Нећете ви да гинете, ја ћу!”

Пре тачно петнеаст година на данашњи дан командант 204. ловачко авиjациjског пука Миленко Павловић извукао jе млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима коjи су бомбардовали Ваљево. Летео jе право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање своjих колега коjи су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе броjниjем и технички надмоћниjем неприjатељу.

Рат jе пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко авиjациjског пука. Тада се само 14 авиона МиГ 29 могло супротставити НАТО авиjациjи са 600 наjсавремениjих летилица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти били су немоћни. Ипак, сви су беспоговорно извршавали задатке.

Првог дана бомбардовања катапултирала су се из погођених авиона два пилота. Два дана касниjе, 26. марта изнад Биjељине погинуо jе маjор Зоран Радосављевић. Потом, по наређењу Команде ратног ваздухопловства у сусрет неприjатељским формациjама полетео jе само jедан Миг 29.

У полуисправном стању постаjали су лака мета. Пуковник Миленко Павловић знао jе да сваки лет носи такав ризик.

Када jе 4. маjа 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе коjи су надлетели Ваљево, Павловић jе дежурао на измештеном командном месту у Староj Пазови. Јавио jе свом заменику да по сваку цену задржи млађег колегу да не полети и кренуо ка Батаjници. Пришао jе авиону и рекао: „Маjку вам дечjу, нећете ви да гинете, jа ћу!” Извукао jе из кокпита младог пилота и олетео пут родног краjа.
Радар jе показивао стотинак неприjатељских правих и лажних циљева, а на другоj страни jе био Павловић – сам! Ваљевци сведоче да се авиони нису видели, али да се чула грмљавина мотора. Ниjе било као до тада, да надлете и избаце бомбе. Нису слутили каква се драма одиграва на небу. Све док нису чули експлозиjу и угледали делове запаљеног авиона како пада и помислили да jе оборен НАТО авион. Усхићење се убрзо претворило у тугу.

Миленков лет траjао jе око дванаест минута. Одмах по полетању отказао му jе генератор наизменичне струjе. Ракета испаљена са авиона коjи jе био у околини Тузле погодила jе наш авион у пределу кабине. Павловић се ниjе катапултирао. Можда за то ниjе имао прилику, мада они коjи га познаjу веруjу да никада не би напустио своj ваздухоплов.

Био jе то последњи Миленков лет. И последњи лет до краjа НАТО агресиjе – до тада jе уништено 11 Мигова, шест у ваздуху и пет на земљи. Он за своjа дела никада ниjе проглашен хероjем. Постхумно jе одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

Сваке године 4. маjа у знак сећања на Миленка Павловића, команданта 204. ловачко авиjациjског пука његове колеге, родбина и поштоваоци положе венце на споменике у Ваљеву и селу Буjачић где jе пао његов авион.

Радио-телевизиjа Србиjе jе на годишњицу бомбардовања 2006. године емитовала документарни филм о Миленку Павловићу „Лет у смрт” аутора Слађане Зарић.

Пише: Весна Илић

Извор: Слободна Херцеговина