ПРВО СУ СЕ ПОСВАЂАЛИ: Питали су француске политичаре у ТВ дебати о Србији

Да се питају актулени француски политичари, који се ових дана боре за места на изборима за Европски парламент, Србија сасвим сигурно не би постала чланица ЕУ до 2025. године. Против нашег чланства у Унији изјаснило се чак 9 од 12 носилаца листа француских партија на изборима за Европски парламент, који су протекле недеље учествовали у ТВ дебати на јавном сервису Француске.
Три важне поруке Србија може да извуче из овог догађаја.

Прво, у жустрој дебати о горућим европским темема нашло се и питање о Србији у ЕУ, што јасно говори да је та тема важна за њихове бираче, а девет негативних одговора ја јасна порука о расположењу Француза према интеграцијама Србије и цилљу које су актулене власти зацртале – чланство у ЕУ до 2025.

Друго, о Србији се расправљало пуних 7 минута, што никако није мало у телевизијским временским катергоријама, напротив, а дебата је све време била на ивици „свађе“, што, чини се, поручује да је по питању „српског сна о ЕУ“ француско јавно мњење ипак донекле подељено. Макар у смислу да су они који заступају те удаљене ставове прилично острашћени – како за тако и против.

Треће, ова дебата још једном је показала оно што смо знали – постоји драстичан замор од проширења међу грађанима ЕУ, превасходно због све јаснијих сигнала о кризи саме Уније, као и лоших искустава са пријемом појединих чланицама из источног блока. Политичари, па и ови које видимо у поменутој дебати, то ослушкују и понекад – доводе до екстрема.

Debata 12 kandidata u FRA za izbore za EU parlament. Pitanje: Da li ste da Srbija postane članica do 2025.godine? 10 je bilo protiv, 2 za. Laku noć evropske integracije. pic.twitter.com/6TYG0PHBXf

— Džordž 🌐 (@JaSamDzordz) April 5, 2019

Ово телевизијско не, сасвим сигурно није прво које је Србија добила из Париза. Још се нисмо потпуно отрезнили ни од посете француске министарке Натали Лоазо, иначе учесница ТВ дебате, која је недавно усред Београда поручила да садашње стање ЕУ не омогућава пријем нових чланица, заправо понаваљујћи јасан негативан став француског председника Емануела Макрона према приширењу, а из Париза је стигао нови хладан туш.

Јасно је, међутим, да Француска није једина која се пита и неће самостално одлучивати о пријему Србије. Исто тако, јасно је да су ставови изречени у овој телевизијској дебати уско скопчани за кампањом и изборима, па су због тога сигуно екстремнији и више популистички него што је могуће заступати их у нормалним политичким условима.

Ипак, не треба ни занемарити да је Француска, уз Немачку, једна од два главна играча у Европи. Исто тако, не треба пренебрегнути ни позицију Макрона, главног заступника крилатице „реформа ЕУ пре нових чланица“, који већ извесно време покушава да се наметне као нови лидер ЕУ и да ту улогу и функционално преузме по одласку немачке канцеларке Ангеле Меркел, најављеном за 2021. годину.

Ипак, кренимо редом. Шта се заправо догодило у париском студију и шта то конкретно значи за европске тежње Србије.

Србија у ЕУ до 2025. – хипотетички
Наиме, на предстојећим изборима за Европски парламент, који ће бити одржани 26. маја, кандидоваће се 12 француских политичких партија чији су се носиоци листа ове недеље сукобили у првој телевизиској политичкој дебати на француском јавном сервису.

У другом делу емисије пред њих је постављена хипотетичка ситуација која је од њих изискивала да се одговорима „за“ или „против“ изјасне по одређеним питањима као да се о њима управо гласа у Европском парламенту.

Прво такво питање тицало се управо уласка Србије у ЕУ, односно да ли кандидати подржавају да наша земља приступи блоку. Иако је на самом екрану питање било уопштено формулисано, водитељка је претходно објаснила да је Србија једна од пет земаља која је тренутно у процесу придруживања и да је највише напредовала на том путу, те, да ли стога сматрају да би до 2025. требало да постане пуноправна чланица.

Чак девет кандидата било је против придруживања наше земље у наредних шест година, двоје их је гласало за, док је један остао уздржан.

Пријатељска земља, али…
Резултат гласања осликава генерално расположење Француза када је у питању проширење Европске уније, што су поједини кандидати управо и искористили као „изговор“ због чега су се одлучили за опцију против уласка Србије у ЕУ. Тачније, поједини су истакли да је Србија пријатељска земља, али да претходно сама ЕУ мора да се реформише како би била спремна да прими нове чланове. Ставови појединих шефова листа протумачени су управо као додворавање да се што боље прође на изборима за ЕП.

Интерсантно, ово питање изазвало је озбиљну полемику у студију која је трајала готово седам минута иако сценаријом није било предвиђено да кандидати образлажу своје гласове.

За улазак наше земље у ЕУ гласали су лидер проевропске центристичке листе УДИ Жан-Кристоф Лагард и Рафаел Гликсман, нова звезда на француској политичкој сцени са његовим покретом „Јавно место“ за који се пише да ужива одређену подршку социјалиста.

Он је нагласио да је према свим критеријумима (географским, културолошким и историјским) Србији место у Европи, док је његов истомишљеник рекао да од Европе „није у реду“ да прими Словенију и Хрватску, а Србију не, јер се тиме никако не доприноси миру у региону.

Дошло је чак и до мале „чарке“ између двојице шефова листа иако су обојица гласала против уласка Србије у ЕУ.

Наиме, Франсоа Гзавије Белами из редова Републиканаца је замерио кандидату листе странке „На ноге Француска“ Никола Дипон-Ењану на лицемерју, подсећајући га да су се бројни кандидати на листи те странке изјаснили управо за улазак Србије у Европску унију.

Још једно „НЕ“ од Лоазо
Ењан је упитао Беламија како то да се сада изјашњава против уласка Србије у ЕУ када су се сви кандидати са његове листе, међу којима и двојица на самом врху листе – Арно Денжан и Брис Ортефе – пре четири месеца јавно изјаснили за приступање Србије Унији. Белами је покушао да одговори на питање Ењана, али су у том тренутку у емисији готово сви остали кандидати почели да говоре истовремено, тако да није успео да образложи свој став.

Поједини француски медији пак преносе да је Белами одговорио уходаном фразом „о свим тим земљама које су културно и цивилизацијски саставни део Европе, али им вокација није да уђу у ЕУ“.

Радикални евроскептик Жан-Франсоа Аслино остао је уздржан у гласању, али свестан да ће свакако тешко бити изабран.

Занимљиво је и да се против уласка Србије у ЕУ изјаснила и Натали Луазо из Републике у покрету (ЛРЕМ) француског председника Емануела Макрона, доскорашња министарка за европске послове, која се недавно током боравка у Србији док је била на тој функцији после разговора са председником Александром Вучићем није изјаснила против уласка Београда у ЕУ.

Европа гори, да ли ће спалити српске снове?
Натали Лоазо, као што је већ поменуто, памтимо као министарку која је у Београду јасно рекла „пријатељско“ не проширењу у тренутним околностима.

– Пошто смо ми ваши пријатељи, дужни смо да вам кажемо истину: садашње стање Европске уније не омогућава нова придруживања у задовољавајућим условима – како за саму ЕУ, тако и за нове државе које би јој се придружиле – поручила је Лоазо, наглашавајући да је потребно пре свега да ЕУ почисти у сопственом дворишту.

Неколико је фактора који говоре о дубинским проблемима унутар ЕУ, која је, чини се, на прагу великих промена. Од њиховог исхода зависиће и потенцијал да Србија оствари свој циљ и постане чланица ЕУ.

Ти фактори су двоструки и тичу се и Србије и ЕУ: европски избори и уздизање деснице, Брегизт, крај ере Ангеле Меркел, тежње Француске да постане водећа сила, али и реформе које Србија још није сасвим спровела, Косово и НАТО. Више о факторима који утичу на скепрични став према проширењу и чланству Србије у ЕУ прочитајте у посебној вести.