arrow up

Подијелите вијест:

ПРВО НОВЧАНА КАЗНА, А ОНДА – ПРОТЕРИВАЊЕ!

Хрвати спремили нови удар, а у фокусу су ОВИ ЉУДИ ИЗ СРБИЈЕ
Саво Штрбац; ФОТО: Јадовно 1941.

Критичари овог приступа сматрају да би он могао да наруши слободу изражавања и лоше утиче на имиџ Хрватске као туристичке дестинације, истичући потребу за јасним границама између говора мржње и права на мишљење

Посланица Драгана Јецков упозорава: “Људима треба омогућити да имају могућност избора… све то под условом да се заиста не ради о говору мржње, који апсолутно сматрам да треба осудити”

Пре него што добију прилику да наступају у Хрватској, страни извођачи мораће да пролазе додатне провере – то тражи Удружење хрватских бранитеља. Од надлежних институција очекују прописе којима би се, како наводе, спречили наступи јавних личности за које сматрају да својим деловањем подстичу мржњу, величају ратне злочинце или подржавају политику сукоба. У њиховом фокусу нашли су се и поједини певачи из Србије.

На фудбалском терену у Барањи пре неколико недеља, утакмица је прекинута за једног играча из Сомбора, али не због црвеног картона. Хрватска полиција га је, након првог полувремена, одвела са терена због објаве на друштвеним мрежама. Фотографија Ратка Младића, била је довољна да овај фудбалер буде приведен и кажњен са 1.500 евра. Новчана казна, међутим не мора нужно да буде крај. Јер после суда, они који имају спорне објаве, могу се суочити са мерама полиције.

– Значи, суд их осуди за неки непримерен, по њиховим критеријумима, садржај на друштвеној мрежи, а онда полиција у посебном поступку, административном, изриче им протеривање из Хрватске и, овај, забрану уласка у цело подручје европске економске територије, а то је чак много шире и од Европске уније. Сада, виде да то доноси поене политичке – рекао је за Блиц ТВ Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра “Веритас”.

Најчешћи проблем могу представљати објаве на друштвеним мрежама, симболи, фотографије, па чак и песме које се повезују са ратним периодом. За такве садржаје предвиђене су и новчане казне, које су 2023. године додатно повећане. Зато би наступи у Хрватској будуће могли да зависе од онога што су извођачи говорили пре него што су крочили на бину. То траже Хрватски бранитељи, а на њиховом списку има и уметника из Србије – од Мирослава Илића, Лепе Брене и Бајаге, до историчара Дејана Медаковића.

– Ако нешто певаш, репродукујеш неку песму, ставиш неко обележје на себе или на те друштвене мреже, је ли тако, које вређају, опет спомињем, осећаје Хрвата, онда је новчана казна од 700 до 4.000 евра – каже Штрбац.

Хрватска посланица Драгана Јецков каже да је ово лоше и за репутацију Хрватске као туристичке дестинације.

 – Такво ограничавање слобода изражавања и такав један забранитељски приступ, сигурно да је лош и за репутацију Републике Хрватске као туристичке дестинације, јер напросто, људима треба омогућити да имају могућност избора, па нек’, је ли, слушају шта ко може и шта ко заправо жели. И, наравно, све то под условом да се заиста не ради о говору мржње, који апсолутно сматрам да треба осудити, без обзира с које стране долазио – каже Јецков.

Критике предлога који би одређеним особама могао онемогућити улазак у Хрватску све су гласније. Противници таквог приступа упозоравају да би се тиме могла ограничити слобода мишљења, док би Хрватска, према њиховим речима, могла имати последице и у ЕУ.

Извор: VERITAS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​