Век „Марша на Дрину“

Навршава се jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене
корачнице композитора Станислава Биничког. Данас познати текст “Марша
на Дрину“ написао почетком шездесетих новинар и песник Милоjе Поповић

БЕОГРАД – Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата,
уjедно jе и прилика за подсећање да се навршава тачно jедно столеће од
компонавања и првог извођења чувене корачнице „Марш на Дрину“
композитора Станислава Биничког.

„Марш на Дрину“ доживео jе и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав „The Spotnicks“ или познати британски „The Shadows“ такође обjавили обраде „Марша на Дрину“, коjе су своjевремено досегле високу популарност у поjединим земљама.

Данас познати текст “Марша на Дрину“ написао jе
почетком шездесетих новинар и песник Милоjе Поповић, а први га jе извео
хор КУД-а „Иво Лола Рибар“ из Београда.

У част одлучних победа
Срба на Церу и Колубари, првих великих савезничких победа у Првом
светском рату, Бинички jе 1914. године компоновао марш коjи jе посветио
команданту Другог гвозденог пука пуковнику Миливоjу (Милоjу) Стоjановићу
Брки, коjи jе учествовао у Церскоj бици на кључном месту на Текеришу, а
погинуо jе у жару борби у Колубарскоj бици.

Бинички jе то дело компоновао у Ваљеву, где се Музика краљеве гарде налазила тада у склопу српске воjне команде.

Дело
jе потом извођено и на Солунском фронту, где jе стекло ширу популарност
и међу савезницима. Постоjи сведочење да су током пробоjа фронта 1918.
„Марш на Дрину“ паралелно свирали оркестри свих савезничких армиjа.

Бинички
jе познат и као оснивач Опере Народног позоришта у Београду и
композитор прве изведене српске опере „На уранку“, а поред „Марша на
Дрину“ аутор jе jош неколицине композициjа за воjне дувачке оркестре и
маршева.

Рођен jе 27. jула 1872, у месту Јасика, надомак
Крушевца, у породици инжењериjског пуковника Стевана Биничког, пореклом
са Баниjе, коjи jе у том месту службовао.

Музици су га учили Стеван Мокрањац и Јосиф Маринковића, код коjих jе певао у хору Обилић.

Док
jе студирао математику на Филозофском факултету у Београду основао jе
Академско музичко друштво. После студиjа, током jедне школске године
предавао jе у лесковачкоj гимназиjи, а потом jе четири године у Минхену
студирао композициjу и соло певање.

Бинички и Стеван Мокрањац, а
по поjединим подацима и Коста Маноjловић, су оснивали и Српску музичку
школу, коjа jе касниjе добила име „Мокрањац“.

Бинички се
посебно посветио компоновању од 1924, неретко користећи фолклорне
мотиве. Његово наjпознатиjе дело jе опера „На уранку“ из 1903. на текст
Бранислава Нушића, сматра и првом српском опером са елементима народне
музике.

Пре више година пронађен jе у Београду редак фоно запис,
односно грамофонска плоча са снимком, наjвероватниjе из прве децениjе
20. века, у извођењу воjне капеле коjом jе дириговао Бинички. Плоча jе
сада у власништву Народне библиотеке Србиjе.

У његовоj родноj
Јасики, у своjеврсноj културноj колониjи, одржава се сваке године
пригодна манифестациjа посвећена Биничком на коjоj се окупља велики броj
музичара, сликара и других уметника.

Извор: Вечерње Новости