ПРИЈАТЕЉ СРБА: Пронађена сва писма Арчибалда Рајса о страдању Срба

Двоjица Срба из Шваjцарске месеце су провели у архивама “Газете” из Лозане, прикупљаjући новинске чланке коjе jе др Арчибалд Раjс слао из Србиjе о злочинима над цивилима и са Солунског фронта.

 
У издању Геополитике недавно jе изашла књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта”, скуп текстова коjи jе велики приjатељ Србиjе др Арчибалд Раjс слао шваjцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двоjица Срба из Шваjцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Шваjцарскоj, вишегодишњи истраживач Раjсовог дела, научника коjи jе кариjеру и здравље жртвовао због српског народа.

– Када jе Милан приређивао jедну књигу о Раjсу 2007. године о погромима у Шапцу и Подрињу, сарађивао сам на животопису овог познатог Шваjцарца. Заjедно смо дошли на идеjу да приредимо писма и дописе коjе jе др Раjс слао лозанском листу “Газета”, а коjи до сада нису преведени са француског jезика – каже Марковић.

Њих двоjица су прелиставали лист по лист лозанске “Газете” од 1914. до 1918. године.

– Био jе напоран и скуп посао, jер jе требало путовати у Цирих и Лозану ко зна колико пута. Рад jе траjао месецима, а нарочито jе било мукотрпно тражити по новинама и часописима где jе обjављивао Раjс своjе научне радове. Све jе то и доста коштало, али jе све на краjу испало добро – додаjе професор Марковић.

Ко су вандали
Раjсови текстови у шваjцарскоj штампи нису наишли на добар приjем у време Првог светског рата.

– Извештаjи Арчибалда Раjса нису свуда наишли на добар приjем у Шваjцарскоj, нарочито у немачком говорном подручjу. Тада су новине, пре свега наjстариjи дневни лист “Ноjе цирхер цаjтунг”, окарактерисали Раjса као шпиjуна Антанте, односно Француске, Велике Британиjе и Русиjе. Приказан jе као неко ко мрзи Немце. Не само у дневноj штампи, него у брошурама и књигама, немачка и аустроугарска пропагандна агентура обjављивала jе на немачком говорном подручjу Шваjцарске неистине о борби српског народа и Раjсовим одбранама истине и правде – каже Старчевић.

Он истиче како jе Ервин Јанишфелд, новинар из Цириха, обjавио 1915. године брошуру са називом “Култура”, у коjоj jе бранећи достигнућа западне цивилизациjе, лицемерно и неаргументовано лажно приказивао “вандалске поступке” и кршења људских права руских трупа на фронтовима Галициjе и Буковине.

– Та брошура садржи и три отворена писма Раjсу у коjима Јанишфелд пребацуjе чувеном професору из Лозане да су га обманули српски домаћини и окривљуjе српске воjнике и официре да су починили управо она злодела о коjима jе познати криминолог обавештавао свет да су дело осваjача, односно аустроугарских трупа. Срећом Раjс jе имао пуно разумевања у делу Шваjцарске где се говори француски, односно њиховом наjвећем граду Лозани, чиjи jе становник Раjс био од 1893. године. Тамо jе пре одласка у Србиjу био познат као изврстан научник и симпатиjе грађана Лозане биле су на страни Антанте. Тако jе своjе ратне извештаjе редовно слао на адресу листа “Газета” – обjашњава Старчевић.

Хонорари сиротишту
Раjсови текстови су узбуркали духове у Аустриjи, Немачкоj и Бугарскоj.

– Реч jе о сведочењу истине о злочинима воjски Централних сила над недужним српским становништвом. Неименовани новинари из Немачке, Аустриjе и Бугарске слали су демарш писма Раjсу, коjа jе неутрална “Газета” из Лозане обjављивала. Међутим, ни Раjс им ниjе остао дужан и увек jе имао спреман одговор коjи jе његове противнике остављао без текста, пошто jе био сведок ратних злочина аустроугарске воjске, за разлику од измишљених исказа германофилских новинара – каже Старчевић.

– Док се на Крфу и у Африци опорављала српска воjска, на европским ратиштима водиле су се битке, Раjс jе радио на приjему избеглица. Оснива фонд коjи ће три године издржавати стотине дечака и младића. Хонораре за своjе чланке из новина усмерава српском посланству у Паризу за француско-српско сиротиште. За помоћ српскоj деци даjе огромну суму за оно време, чак 15.000 франака. Раjс организуjе прикупљање помоћи за српске избеглице на Корзици и становништво у окупираноj Србиjи. И са Солунског фронта пише за новине, прибавља информациjе о тешком стању становништва у Србиjи под окупациjом.

Професор Марковић каже да су Срби имали мало приjатеља у свету током историjе, а jедан од њих jе Раjс.
– Ми нисмо народ коjи баш држи до тога да приjатеље поштуjе и цени. Треба знати да jе др Раjс велико име у свету криминологиjе, био jе почетком века први стручњак у овоj области и његове методе у форензици се и данас користе. Текстове у књизи читаоци имаjу први пут прилику да прочитаjу, а Милан и jа као приређивачи хтели смо да дамо допринос обележавању 100 година од почетка Првог светског рата, посао коjи jе Србиjа требала да уради. Планирамо да до 2018. године спремимо целокупне Раjсове списе, што би било наjмање пет-шест књига. Дело овог “Србина по властитоj жељи”, наjзад ће угледати светлост дана, што jе наjмање што као народ можемо да учинимо. Залажемо се и да Раjсов завет “Чуjте Срби, чуваjте се себе”, уђе у школску лектиру – каже професор Маринковић.

Рат у позадини
Старчевић указуjе да jе књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта” вредан историjски документ коjи jе аутентичан запис научника светског гласа. Пркосећи свим покушаjима ревизиjе Првог светског рата, жртвовао jе кариjеру и богатство зарад слободе српског народа.

– Арчибал Раjс jе био наjбољи српски официр у позадини. Захваљуjући њему добили смо пропагандни рат. Читаоци ће у књизи моћи да прочитаjу низ занимљивих Раjсових извештаjа са фронта и при томе открити низ нових историjских чињеница и Раjсово размишљање о Далматинском питању, Македониjи, савезу Србиjе и Црне Горе, али и да ли се могла остварити тежња о стварању Велике Србиjе. У књизи се налази и жустра полемика коjу jе водио са дописницима западних новина, из Немачке, Аустроугарске, Бугарске, Италиjе и Албаниjе. Ниjе било ниjедног чланка упереног против Срба, а да Раjс на њега ниjе имао спреман одговор – поjашњава Старчевић.

– Сам финиш рада на библиографиjи траjао jе три месеца. Опет сам путовао шваjцарском железницом, па сам 2013. године платио 3.500 франака за годишњу карту. Све jе испало добро на краjу, а Геополитика jе обjавила књигу. Милан jе зналачки прикупљао Раjсове фотографиjе, а неке од њих су биле потпуно непознате, обjављене први пут. Било би добро да се направи изложба Раjсових фотографиjа из ратног периода. Истраживање jе обухватало и прелиставање Раjсових књига у Београду, али и Институту за криминологиjу у Шваjцарскоj, коjи jе Раjс основао почетком 20. века. Затим у архивама у Цириху, Берну и Лозани. У свим институциjама наилазили смо на пажњу и разумевање, а што се тиче обjављивања књиге, помогли су и Канцелариjа за сарадњу са диjаспором и Србима у региону са 200.000 динара, чиме jе плаћено превођење – додаjе на краjу професор Марковић.

ПИСМО ИЗ СРБИЈЕ
Аустриjанци у Србиjи
Ваљево, 5. новембар 1914.

“… Желим да вам саопштим шта се дешавало у Шабачком округу, кроз коjи су jедино прошле аустроугарске трупе.

За почетак, мало статистике: у селима и варошицама кроз коjе сам jа прошао, Аустриjанци су побили 1.148 цивила. Њихова тела су пронађена и идентификована. С друге стране, нестало jе 2.280 цивила. Познаjући ‘начин рада’ окупатора, може се претпоставити да jе наjмање половина несталих убиjена, чиме би се броj убиjених попео на 2.400…

Узраст жртава варира између два месеца и 92 године старости. Већина их jе била стара између четири и 65 година, а наjвећи броj представљаjу дечаци од 10 до 18 година. Ни деца наjмлађег узраста нису била поштеђена. У гробницама сам пронашао тела деце коjа нису имала више од две-три године. Међу 1.148 масакрираних, броj жена jе релативно висок. Наиме, утврдили смо идентитет 250 мртвих женских тела…

Једна група ‘талаца’, старости од осам до 82 године, одведена jе у Лешницу. Било их jе 109. Близу месне железничке станице, воjници копаjу jаму 20 метара дугачку, три метра широку и два метра дубоку. Испред те гробнице построjаваjу групу од 109 особа, везуjу их конопцима за лактове и све их заjедно обмотаваjу жицом. Након тога, jедан пешадиjски вод заузима положаj на железничком насипу и отвара ватру на сељаке. Цела се група стропоштава у jаму и воjници jе одмах затрпаваjу земљом, чак не провераваjући да ли су све жртве мртве. Сигурно jе да добар броj жртава ниjе био смртно рањен, неки чак нису били ни погођени, али су били затрпани телима осталих.
Током ове операциjе, доведена jе jош jедна група од 40 талаца. Они су морали да присуствуjу масовном стрељању своjих суграђана и да кличу: ‘Живела Аустроугарска! Живео цар Франц Јозеф.’ Ја сам захтевао да се ова гробница отвори.

… Аустриjанци су однели све ствари коjе су могли да понесу са собом. Сви вредни предмети, као на пример посуђе од сребра, накит, новац, важна документа, све jе нестало. У Шапцу, онда када сам jа тамо био, остале су само три банкарске касе коjе нису биле обиjене, и то само зато што нису успели да их отворе. Обиjено jе око 1.000 каса…”

АУСТРОУГАРСКА ВОЈСКА У СРБИЈИ
17. март 1915.
… У Поцерском, Јадарском и Мачванском срезу и у седам општина изван њих убиjено jе 1.300 цивила. Међу убиjенима има 994 мушкарца и 306 жена… Што се тиче начина на коjи су убиjени, статистика jе следећа:

Мушкарци Жене
Убиjени из пушке 34 564
Убиjени баjонетом 181 64
Заклани ножем 113 27
Обешени 7 6
Масакрирани и на смрт пребиjени кундацима 48 26
Распореног трбуха 2 4
Живи спаљени 35 96
Везани и опљачкани 52 12
Одсечених или сломљених руку 5 1
Одсечених или сломљених ногу 3 0
Одсеченог носа 28 6
Одсечених ушиjу 31 7
Извађених очиjу 30 38
Одсечених полних органа 3 3
Коже исечене на траке или са откинутим месом 15 3
Каменовани 12 1
Одсечених доjки 0 2
Раскомадани 17 16
Одрубљене главе 1 0
Девоjчица бачена свињама 0 1
Жртве за коjе се не зна како су убиjене 24055

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

БиХ после Сараjевског атентата: Увек смо први плаћали у крви

Стопама Арчибалда Раjса