Ђачки велеиздајнички процес

У вриjеме обиљежавања стогодишњице Првог свjетског рата доносимо вам текст о страдању jедне генерациjе младих људи,  jош увиjек неспремне на таласе коjе им живот шаље.

Аустро-угарска анексиjа Босне и Херцеговине 1908. године узбуркала jе страсти међу српским становништвом у Монархиjи. Поjедини срезови су били спремни да на анексиjу одговоре побуном. Српска омладина у Босни и Херцеговини збила jе своjе редове. Нешто раниjе, на потицаj ђака сараjевског таjног удружења у Бањоj Луци jе основано српско таjно ђачко удружење „Слобода“.

Сам назив удружења представљао jе програм и настоjање њених чланова. Послиjе анексиjе значаjан броj ђака муслимана приступио jе „Слободи“. Ђаци су се таjно састаjали и држали ватрене говоре против тираниjе Аустро-угарске монархиjе. Посебно су били активни ђаци „Слободе“ коjи су се налазили у соколским удружењима. Први краjишки соколски сплет одржан jе 1911. године код манастира Моштанице. На сплету се окупила омладина из циjеле Краjине. Краj гроба Петра Поповића Пециjе ђаци су се заклели да ће водити борбу за уjедињење и ослобођење потлачених народа.

Послиjе побjеде српског оружjа у Балканским ратовима, одушевљење за уjедињење са Србиjом и Црном Гором знатно jе порасло. У априлу 1914. године у Бања Луку jе стигао Лазар Ђукић, члан сараjевског таjног ђачког удружења, са циљем да припреми терен за оснивање новог таjног ђачког удружења коjе ће овог пута окупити све три вjероисповjести. Тродневни боравак Ђукића у Бањоj Луци jе уродио плодом те jе за 30. април 1914. године договорена прва скупштина новог ђачког удружења коjе jе добило име „Југославиjа“. Тог дана се обиљежавала годишњица страдања Франкопана и Зрињског те су ђаци српске националности први пут у великом броjу присуствовали свечаности, док су ђаци хрватске националности обећали да ће у већем броjу присустовати обиљежавању Видовдана. На чело новог удружења стала су три ђака, по jедан из сваке вjероисповjести: Решид Куртагић, Бодан Јаракула и Еуген Биргер.

Убрзо након атентата већина чланова „Југославиjе“ нашла се иза решетака. Међу ухапшенима нашли су се и професори. За ђаке jе посебно било болно гледати директора др Косту Крсмановића коjег су аустро-угарске власти у ланцима кроз Бања Луку провеле до тамнице. Краjем фебруара 1915. године у бањолучком Окружном суду jе започео процес против 35 оптужених. Ђацима и професорима jе суђено за велеиздаjу и подривање Аустро-угарског уставног поретка. На оптуженичкоj клупи jе сjедило 29 ђака, од тога 18 српско-православних, 6 муслимана, 4 римокатолика и jедан гркокатолик и 6 професора. Лазар Ђукић jе доведен из Сараjева гдjе jе претходно осуђен на 10 година тешке тамнице, због организовања атентата. Судски сенат jе због недовољно доказа осудио само Богдана Јаракулу и Ђукића, док су остали ослобођени. Незадовољни резултатом суђења власти су разриjешиле судско виjеће и наложиле нови процес, овог пута у Травнику, са новим судским вjећем. Процес у Травнику одржан jе у августу 1915. године. На њему су због велеиздаjе Богдан Јаракула и Ахмет Куленовић осуђени на по годину дана тешке самице, директор Коста Крсмановић на 4 мjесеца тамнице, 8 ђака jе осуђено на 6, а двоjица на по 4 мjесеца тамнице. Дио ђака jе био недоступан властима, jер jе раниjе пребjегао у Србиjу и ступио у редове српске воjске.

Посебно jе тешка и болна судбина Лазара Ђукића коjи jе завршио у тамници у Терезину са осталим припадницима Младе Босне. За вриjеме траjања процеса у Бањоj Луци, Ђукић jе оптуженом Милану Јанковићу добацио jедну цедуљицу намjењену за Мару Пиштељић, коjу jе како Милан каже „волио њежно и другарски“. На цедуљици jе писало:

„Идем да започнем црни живот робиjаша међу зидинама, живот тежак и без наде… Теби шаљем онакве поздраве какве Твоjе срце jедино може да прими. И пошљедњи пут на папир: Живjела Југославиjа“

Лазар ниjе преживио Терезинску тамницу, убрзо jе преминуо, а његово тиjело jе сецирано на анатомском институту универзитета у Прагу.

Пише: Марко Јанковић

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ