Да воjска заиста маршира на свом желуцу, како jе говорио Наполеон, jош jедном jе потврђено у Првом светском рату. Иако jе аустроугарска воjска имали обилниjе и богатиjе оброке, српски воjник се захваљуjући таину хранио здравиjе. Зато jе био спретниjи и покретљивиjи од неприjатеља. И сит и сигуран! То jе таин значио за српског воjника.
Специфична мешавина раженог и белог брашна, могла jе да траjе дуго и да даjе снагу и гипкост у борби. Реч таин jе турског порекла и значи следовање, обjашњава Димитриjе Вуjадиновић, аутор проjекта “Хлеб у Великом рату”.
“Наша воjска jе одмах после турско-српских ратова – почела да производи таин, воjни хлеб. Он jе био здрав и храњив. Његови састоjци су: 70 одсто раженог брашна, 30 одсто белог брашна и све се то замеси, не са квасцем већ старим и очврслим, сувим – већ квасним тестом, коjе се зове комин.
“На почетку рата Србиjа jе могла да прехрани и цивиле и воjску, коjа jе имала одређено следовање.
“Следовање воjника jе било 800 грама хлеба. Неспорно jе да jе таj хлеб, коjи jе конзумирао воjник у Првом светском рату, обезбеђивао довољну енергетску вредност да воjник може извршавати основне борбене задатке”, обjашњава Бошко Тешановић, професор агрономиjе.
Прича се да jе успеху српске воjске у Церскоj бици допринела и специфична исхрана: таин у комбинациjи са jачим, сланиjим сиром (пуним беланчевина коjе доприносе покретљивости), уз лук, паприку и пасуљ (обилуjу инсулином).
Тада су и суве шљиве подељене воjницима, пошто jе у Горњем Милановцу остала велика количина шљива, чиjи су извоз спречили Аустроугари. Енергетска вредност сувог воћа jе висока, а хлеб са сувим шљивама се и данас налази на мениjу воjске у ванредним условима.
Воjник коjи се тако храни – ниjе тром, лакше се креће и има енергиjу за брдовит терен. За разлику од аустроугарских воjника коjи су имали бољу и обилниjу али не и здравиjу исхрану.
Умешен и печен 1912. jедан таин и данас опстаjе и чува се у пиротском музеjу. Био jе прво следовање Алексе Здравковића из Пирота, кога jе маjка заветовала jош када jе кренуо у балканске ратове да прво следовање хлеба, односно таина, сачува и да ће га таj таин чувати од куршума.
Алекса jе прошао балканске ратове, воjевао jе у Првом светском рату и вратио се окићен броjним оредењем и сачуваним таином.
Прича о чудесном Алексином хлебу ширила се међу воjницима, нарочито после битке код Битоља, када jе метак намењен Алекси погодио његову чутурицу. Алекса ниjе добио ни огреботину, али jесте броjне понуде да прода таин, чак и од савезничких воjника.
Чињеница да jе обавезни део униформе била управо торбица за хлеб, сведочи о томе да jе таин заиста био светиња за воjнике.
Извор: Intermagazin.rs
Везане виjести.
НА СКУПУ О ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ ДАНАС … – Jadovno 1941.