Обележавање стогодишњице Великог рата

Аустроугарска телеграмом обjавила рат Србиjи 28. jула 1914. и покушала да заузме Београд. Ратовало 70 милиона људи, 17 милиона погинуло. Србиjа изгубила 1,1 милион житеља

ПРЕ сто година Аустроугарска jе почела Први светски рат 28.
jула 1914. слањем два телеграма коjа jе требало да обману Србиjу и силе
Антанте. План Беча jе био да се Србиjа муњевито освоjи и подели. Обмана
ниjе успела и Београд ниjе освоjен у ноћном нападу 28-29. jула, у првоj
бици Великог рата. Исхитрени аустроугарски напад jе неповратно покренуо
ратну машинериjу: у следеће четири године ратовало jе више од 70 милиона
људи, од чега више од 60 милиона на Старом континенту.

Све илузиjе да рат може бити витешки нестале су 28. jула
1914. у 11.10 пре подне. Тад jе гроф Бертхолд, аустроугарски министар
иностраних послова, из Беча послао обичним грађанским телеграмом обjаву
рата Србиjи.

Телеграм jе око подне стигао у Главну
пошту у Београду, али ниjе уручен Пашићу, jер jе влада одмах после
ултиматума отишла у Ниш. Одатле jе наредила да и воjска напусти Београд.
Архивски документи касниjе су открили да су Енглеска, Француска и
Русиjа захтевале да се српска влада допусти Аустроугарскоj окупациjу
српске престонице…

– Све што jе претходило нападу
на Србиjу, било jе део велике кампање обмана, укључуjући и ултиматум и
телеграм. Обмана jе одувек коришћена у рату, али никада тако студиозно
као за оправдање за напад на Србиjу 1914. године. У Европи jе створена
атмосфера да jе Србиjа реметилачки фактор кога треба елиминисти ратом.
Сараjевски атентат jе био само згодан повод – каже историчар др Мирослав
Свирчевић.

Како обjашњава наш саговорник, хушкачи
коjи су смислили Сараjевски атентат нису намеравали да одустану од
напада на Србиjу. Гроф Бертхолд jе 27. jула написао текст обjаве рата,
коjи jе одобрио цар Франц Јозеф. Али текст обjаве упућене Пашићу
разликовао се од оне коjу jе потписао аустроугарски владар. Бертхолд jе,
да би пожурио напад на Србиjу, Францу Јозефу сервирао лаж да су „српске
трупе код Тамиш-Ковина већ напале на одред царске и краљевске воjске“.

Телеграм
с обjавом рата упућен српском министру иностраних послова примио jе
телеграфиста Главне поште у Београду око поднева. Ниjе знао коме да га
пренесе. Позвао jе телеграф у Крагуjевцу, где jе било седиште Врховне
команде. Управник станице и шеф воjног телеграфа нису знали коме треба
телеграм упутити, пошто ни сами нису знали у оном тренутку где jе
седиште краљевске владе – открила jе 1931. Ружица Петровић Црепић,
службеник Београдске дирекциjе пошта.

Међутим,
идентичан телеграм jе већ у 12.30 стигао у Ниш, преко Румуниjе. Писар
министарства Момчило Јуришић донео га jе Пашићу у ресторан где jе оваj
ручао. Он га jе прочитао и рекао: „То смо и очекивали“ и наставио да
обедуjе, оставио jе сведочанство писац и новинар Иво Ћипико.

Обjава
рата телеграмом био jе нечувен чин понижавања Србиjе, jер су такве
судбоносне вести и искључиво лично преносиле дипломате.

Београд су
бранили самоорганизовани Београђани, финанци-царински стражари
добровољци-четници воjвода Бабунског и Танкосића. Они су
самоинициjативно запосели савске и дунавске обале и успели да зауставе
осваjање Београда. Нешто пре поноћи дигли су у ваздух железнички мост,
кад се аустроугарска воjна композициjа поjавила из правца Земуна, а
затим су осуjетили десант са речног конвоjа. Аустроугарски одговор на
неуспели десант био jе бомбардовање Београда са речних
оклопњача-монитора.

Пашић jе у 7.30 – 29. jула послао циркуларно писмо изасланствима Краљевине Србиjе:

– Напад отпочео ноћас на разним местима. Бомбардовање Београда почело у 11 часова….

Неуспешни
аутроугарски покушаj заузимања Београда ноћу 28. jула била jе прва
битка Великог рата, коjи jе однео више од 37 милиона жртва, више од 15
милиона мртвих и 22 милиона рањених. Српске жртве ни после 100 година
нису прецизно преброjане. Процењуjе се да jе страдало 26 одсто
становништва Краљевине Србиjе, односно око 1,1 милион људи. Од тога
450.000 воjника и 650.000 цивила. До 1918. Србиjа jе остала без 58 одсто
мушкараца.

БЕЗ САВЕЗНИКА

ДИПЛОМАТА Јован М. Јовановић jе оставио сведочанство колико jе савезника уочи Великог рата међу суседима имала Србиjа.

–
Сем Црногораца, нико на Балкану у 1914. ниjе био уз Србиjу. Румуниjа се
повлачила у себе, Грчка jе спремала негативно мишљење о грчко-српском
савезу, у Бугарскоj су сматрали да jе „час одмазде дошао“. Краљеви
Фердинад, Карол Први и Константин су били за Немачку – забележио jе
Јовановић.

Руски
представници у Београду су 24. jула 1914. саветовали српскоj влади да
се „полако повлачи у унутрашњост, ако jоj jе воjска неспремна за рат“.

ОД НОЖА У ЛЕЂА ДО ТРИЈУМФА

ПОЧЕТКОМ
октобра 1915. Бугарска се придружила аустро-немачкоj офанзиви на
Србиjу. Централне силе покренуле су 5. октобра офанзиву са Саве и
Дунава, а четири дана касниjе Бугарска се придружила нападу, слеђа.
Српска воjска праћена масом цивила, кренула jе у повлачење кроз Црну
Гору и Албаниjу. У званичном извештаjу министра воjног генерала Божидара
Терзића пише да jе у Албаниjи нестало, умрло, погинуло или заробљено
243.877 људи. Преосталих око 150.000 српских воjника jе савезничким
бродовима пребачено на Крф и Видо у Грчку и северну Африку. Немачка
11. армиjа, коjа jе у октобру 1915. заузела Београд потучена jе 12.
октобра 1918. када jе ослобођен Ниш, а 19. октобра Срби су ушли у своjу
престоницу.

СРБИЈА УВЕК НА СТРАНИ СВЕТЛА

МИНИСТАР
за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Александар Вулин
изjавио jе синоћ сећаjући се жртава Првог светског рата, да Србиjа
никада ниjе била узрок ниjедног рата, али да jе често против своjе воље
била повод за ратове „неситих краљева и царева“, и да тражи да jоj се
допусти да макар jедна генерациjа њених грађана проживи век, а да не
буде жртва неког ратног сукоба.

Вулин jе, отвараjући
на Калемегдану државну церемониjу обележавања стогодишњице почетка
Првог светског рата, истакао да jе Србиjа из два светска рата научила
лекциjу да може да траjе само ако сукобе великих избегава и води рачуна
прво, али никада jедино, о себи.

„Срби
су скроман и често ћудљив народ, али сањаjу отворених очиjу. Срби траже
од великог света, од себе, али наjпре од оних коjи одлучуjу како се
дели ова планета, да извуку поуку из Првог и Другог светског рата и
допусте Србиjи сан да се роди jедна генерациjа коjа ће се родити и
умрети а да неће учествовати у неком рату“, казао jе Вулин.

Остварење
тог сна, како jе истакао, ниjе доживела ниjедна генерациjа Срба, али
постоjи нада да ће генерациjи деце коjа сада стасаваjу бити дозвољено да
таj сан постане jава.

Свет jе, како jе подсетио,
тонуо у велике сукобе и ужасе онда када би сила заменила право, а данас
су, после искустава из Другог светског рата, чувари права организациjе
попут УН и ОЕБС-а.

„Србиjа jе увек била на
правоj страни и ако нешто велики и силни могу да науче од Србиjе то jе
да jе Србиjа увек била на страни светла и слободе и да никад ниjе била
на погрешноj страни. Велики треба да знаjу да jе Србиjа увек тражила
светло коjе ће бити светло за све друге“, рекао jе Вулин.

Пише: Борис Субашић

Извор: Вечерње Новости

Везане виjести:

Др
НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ: Да ли би неки храбри Француз био терориста да jе убио
Хитлера 1940. године док се шепурио Трокадером у освоjеном Паризу?

ХРВАТСКА СТРАНА ИСТОРИЈЕ: Ево како Хрвати виде Први светски рат (ВИДЕО)

Гелтон: Апокалипса Великог рата наук и за данас