Први манастир на Кордуну оправдао своју улогу и помакнуо свијест људи

Горњокарловачка епархиjа Српске православне цркве има у свом саставу четири манастира: Гомирjе, Медак, Комоговину и онаj наjмлађи, манастир Пресвете Богородице Троjеручице у Доњем Будачком краj
Крњака. Идеjа да се у том мjесту формира манастир датира негдjе од 2005.
Године 2007. епископ горњокарловачки Герасим парохиjски
храм Светих апостола Петра и Павла те пратеће обjекте проглашава манастиром Пресвете
Богородице Троjеручице, посвећеним чудотворноj икони коjа се слави 25. jула.

Православни Срби насељаваjу се у Горњи и Доњи Будачки негдjе око 1685, и то као
граничари коjи бране продоре Турака према Аустриjском Царству. Дошле су 284 породице
са 2.784 члана. Прва православна богомоља на том подручjу изграђена jе, претпоставља
се, негдjе почетком 18. виjека. Садашња мjесна црква Светих апостола Петра и Павла
у Доњем Будачком, наjвише захваљуjући некадашњем владики Симеону и свештенику Душану Пушкару, изграђена
jе, освећена и стављена у богослужбену употребу 1963. Била jе уништена у Другом
свjетском рату, а знатно jе оштећена и у рату деведесетих, но краjем те децениjе,
захваљуjући Душку Спасоjевићу, првом
православном свештенику коjи jе дошао у Карловац након рата, кренуло се у обнову
парохиjског храма и дома.

Иначе, манастир jе смjештен између потока Радоње и риjеке Коране, у предивном краjолику
Кордуна, коjи своjом конфигурациjом, како каже владика Герасим, неодољиво подсjећа
на шумадиjске предjеле. Манастир jе оаза мира и тишине, иако jе смjештен тек неколико
стотина метара од државне цесте Д-1 коjа води према Плитвицама.

У манастиру су поред старjешине, игумана Наума Милковића, jош
двоjица монаха и jедан искушеник. Тако затичемо Драгана Марчића из Мркоњић
Града, коjи jе завршио први разред Богословиjе у манастиру Крка, а овдjе jе на упознавању
са свиме што га сутра чека.

Манастир се распростире на 30.000 четворних метара. Риjеч jе о правоj малоj економиjи.
Ту jе воћњак, гаjе се све потребне ратарске културе, па се од основних прехрамбених
артикала мало тога купуjе. Узгаjаjу се jелени и срне. Има и птица, а уз манастирску
цркву налазе се три гробнице, у коjима након ексхумациjе почиваjу троjица бивших
карловачких владика, Лукиjан Мушицки,
Јевгениjе Јовановић иМаксимилиjан Хаjдин. Стари
парохиjски дом односно конак има двиjе собе, а нови пет соба, трпезариjу и остале
потребне просториjе. Ту jе и велика цистерна са плином, па jе и гриjање риjешено.
Слава манастира jе 25. jула, а поред мохана о посjеду се брину становници и jедан
човjек задужен за храњење животиња.

Манастир, коjи се почео градити 2005, већим jе диjелом завршен. Још се планираjу
изградити и уредити неки пратећи обjекти, попут библиотеке. Процjењуjе се да jе
до сада утрошено око милион куна, а да jе манастирска црквица вриjедна око
200.000 куна. У финанцирању су судjеловали сама црква, Република Србиjа, људи из
Србиjе, домаћи људи и опћина, коjа jе асфалтирала путеве. Кордун приjе ниjе био
наклоњен цркви, па питамо како jе сада.

– Одазив људи jе добар. Нема више случаjева да се одбиjа примити свештеника у кућу.
Постоjи традициjа доласка у цркву и обиљежавања црквених празника. Људи нам помажу,
али и ми помажемо људима и увиjек ћемо то чинити, но мора се знати да нисмо хуманитарна
установа и да немамо неограничена средства. Дакле, помак у прихваћању цркве jе присутан.
Ово jе први манастир на Кордуну и до сада jе оправдао своjу улогу и помакнуо свиjест
људи – каже игуман Наум Милковић, пориjеклом из Дрвара.

АУТОР: Милан Цимеша

Извор: СНВ