Прослава Дана српског јединства, слободе и националне заставе тек би требало да буде озваничена

Србија и Република Српска славиће убудуће заједнички празник – 15. септембар, који ће се обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, недавно је најавио председник Србије Александар Вучић после састанка са врхом Републике Српске у Београду.

Како „Новости“ сазнају, још није донета дефинитивна одлука да ли ће се већ овог 15. септембра званично обележити дан када је пробијен Солунски фронт у Првом светском рату.

– Много је обавеза пред Србијом у наредном периоду попут борбе за Косово и Метохију, па је логичније да се нови празник обележава од наредне године – потврђено је за „Новости“ у институцијама РС.

Ипак, како наводе из институција Републике Српске, не искључује се ни могућност да се већ овог 15. септембра обележи заједнички празник Србије и Републике Српске, али одлуку о томе донеће Београд.

У Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику Републике Србије кажу да је увођење државног празника комплексан процес и да је потребно време да се озваничи.

– Пробојем Солунског фронта српска војска је ослободила читав етнички простор српског народа, дакле не само Краљевину Србију, а државне границе померене су 600 километара на запад – каже историчар др Александар Раковић, виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије. – То је довело до уједињења српског народа и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Та победа је фактички важна због тога што је водила ка ослобођењу српског народа.

Раковић сматра да апсолутно има смисла да 15. септембар буде заједнички празник свих Срба због тога што 1. децембар не може више бити обележаван као дан српског јединства и уједињења:

– Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца проглашена је 1. децембра 1918, али је у садашњим околностима 15. септембар најпогоднији датум да се обележи српско јединство у Србији и Републици Српској.

Пре пет година Република Српска и Србија су се договориле да заједно обележавају Видовдан, Први српски устанак, Битку на Козари, Дан уласка српске војске у Бањалуку, као и Дан сећања на жртве усташког злочина.

– Кораци вођени током претходних неколико година указивали су да се иде ка стварању јединственог српског простора, јер су већ донете одлуке о заједничкој заштити ћирилице, о заједничким споменицима, обједињавању просветног система – каже Раковић. – Увођење Дана српског јединства, слободе и националне заставе је логичан след тих догађаја, притом не и последњи. Пре десетак година сам говорио да подржавам уједињење Србије, Српске и Црне Горе и од те идеје нисам одустао. Чини ми се да се и овим кораком приближавамо нашем уједињењу, а верујем да ће доћи дан и да се оно на федеративној основи изврши.

Многи историчари сматрају да пробој Солунског фронта, који ће се обележавати као Дан српског јединства, означава почетак краја Великог рата.

На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара, српска војска је пребачена већ на пролеће 1916. године, после опоравка на Крфу и албанске голготе. Упркос првим успесима српске војске након катастрофе 1915, Солунски фронт је остао споредно ратиште, па је од 1916. до септембра 1918. углавном владало затишје. За команданта је, у међувремену, постављен француски генерал Франше д`Епере. Он је јуна 1918. одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром на коме је донета одлука да се коначно крене у пробој фронта.

Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска коју је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца. Српска војска била је подељена у две армије – Прву, којом је командовао Петар Бојовић, и другу, на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић (уз регента Александра).

Памти се заповест српској војсци војводе Живојина Мишића за пробој Солунског фронта од 13. септембра 1918. године:

„Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом, јунаци напред у отаџбину!“

Борбе су почеле 14. септембра, прса у прса, бајонетима на бајонете. Већ првог дана пробијено је 11 километара фронта, други дан 40… Француски маршал Франше д`Епере је касније о српским војницима написао: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…“

СТЕВАНДИЋ: БИЋЕ МАСОВНО

ДР Ненад Стевандић, председник Уједињене Српске, каже за „Новости“, да очекује прославу 15. септембра, Дана српског јединства већ ове године. Он поручује да ће свака наредна прослава овог датума бити већа и масовнија од претходне.

– Очекујем да се ове године 15. септембра, поред Србије и Републике Српске, прослави придружи и српски народ Црне Горе – поручио је Стевандић.

ШТА СВЕ СЛАВИ РЕПУБЛИКА СРПСКА

РЕПУБЛИКА Српска слави неколико важних датума из своје историје, а међу њима је најважнији 9. јануар, Дан Републике. На овај датум је 1992. године рођена Република Српска.

Поред Дана Републике, у Српској се обележава и 21. новембар, Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, односно успостављање Дејтонског споразума. Овај датум је републички празник. Битнији датуми који се такође обележавају у РС су 12. мај, Дан Војске РС, али и 24. октобар, Дан оснивања Народне скупштине РС.

Поред датума везаних за историју настанка РС, у Српској се обележавају и 9. мај, Дан победе над фашизмом, 22. април, Дан сећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и у његовом највећем стратишту Доња Градина.

Извор: новости.рс / ИН4С

Везане вијести:

Како гласи тачан назив Дана сјећања који се обиљежава 22. априла?