Прослава Благе Марије у Врбици

”Учините ви што је до вас, а ја ћу се за остало побринути – поручио је Господ окупљеном народу, и васкрсао Лазара” – тумачење Јеванђеља, беседа о Лазаревој суботи .

Сваке године се сетим ових речи кад се спремам на пут за родни крај. Има још народа Ливањског краја који није заборавио, па неки дођу на парастос у Ливно, неки у Губин, Чапразлије и Челебић, а највише их је на слави у Црном Лугу за Илиндан.

Сабрасмо се и ове године, али чини ми се најтеже је у Врбичкој парохији. Да ли зато што св. Марија Магдалина – у народу позната као мироносна Марија – пада 4. августа, па већина људи дан раније одлази из села ове парохије? Да ли зато што је овај празник установљен после овог задњег рата па нема традицију? Да ли зато што су већ и сити и напијени?

Било како било, они који су ове године дошли у Врбицу, храму Силаска Светог Духа на Апостоле, напојише своју душу тамо где им највише прија. Потрудили су се парохијани да свој храм уреде како ваља, јер се врата ове светиње отварају тек неколико пута годишње. Лазар Катић је и ове као и претходних година покосио порту цркве, Ацо Иветић замени свог ујака па ове године покупи покошено сено, Бранко Вујчић покоси пут од Селина, а Сава Јовић, Милка Кисић, Мара Јовић Столина, Сава Шуњка, Миладин Коњикушић, Светлана, Урош и Никола Петровић улепшаше цркву, порту и парохијски дом, као у најсрећнија времена ове парохије.

У сутон, окупани августовским сунцем, задовољни, са вилама и грабљама на раменима, ко у стара добра времена кренусмо кући, са зебњом хоће ли сутра ико доћи на богoслужење. Можда ће неко замерити што помињемо имена оних који дадоше допринос и издвојише време за овај посао, али они који бораве ”доле” у време Илинданских дана знају колико је тешко издвојити време и сакупити људе да ураде нешто заједничко.

Покретано ланцем који Сава Јовић дарива и постави, зазвони звоно на Благу Марију са Врбичке цркве, сакупи се народ и помоли за себе и све српско у овом крају. Ми учинисмо шта је до нас, и верујемо да ће нам и Господ помоћи.

Дођи народе мој поново, дуго је одјекивало Ливањским пољем. Благо оном ко може да чује!

Аутор:Никола Петровић

Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

Везане вијести:

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

Историјска изложба о Србима Ливањског поља