ПРОМОВИСАНА КЊИГА ПРВОГ ФОЧАНСКОГ КОМАНДАНТА

У књизи првог фочанског команданта из посљедњег рата, пуковника Марка Ковача, коју је написао према ратним биљешкама, детаљно су описани масовни злочини муслиманске војске над српским цивилима, али и заробљеним српским војницима, као и јунаштво српке војске која је бранила широк фронт према Горажду и Трескавици, истакнуто је на вечерашњој промоцији.
Аутор књиге „Тешки злочин – геноцид Армије БиХ над српским народом у општини Фоча 1992-1995. година“, осамдесетчетворогодишњи пуковник у пензији, који живи у Крагујевцу у Србији, због болести није присуствовао промоцији, али је послао писмо којим се обратио присутнима.

Ковач је поручио да је ова књига његов дуг према српским жртвама наметнутог рата, према родитељима погинулих бораца, према 600 ратних инвалида, према 2.000 рањених бораца, према свим борцима који су, као и он, из рата изашли нарушеног здравља, према дјеци сирочадима и самохраним мајкама.

У књизи, из српске перспективе, описани су узроци и почетак рата, као и најважније борбе које су се водиле на простору од Фоче до Горажда и Чајнича.

Ковач пише о масовним злочинима над Србима, али и о слабостима појединих команданата, због којих су пробијане линије фронта, при чему је обично највишу цијену плаћало српско цивилно становништво.

Указује и на чињеницу да су напади Армије БиХ извођени из зоне коју су УН прогласиле заштићеном, као и да је „Никољданску офанзиву“ на Фочу у децембру 1992. године када је почињен најмасовнији злочин над српским цивилима, муслиманска војска, према његовом убјеђењу, према инструкцијама НАТО-а покренула за вријеме примирја које су гарантовали Алија Изетбеговић, али и Бил Клинтон.

Ковач описује покоље српских цивила и паљења кућа у више од 60 српских села, у Јошаници, Јабуци, Мрежици, Миљевини и другим селима, али и мучења заробљених српских бораца, међу којима је најпотресније свједочење о спаљивању бораца из Челебића, заробљених на Церовој равни.

Према подацима Ковача, који је командовао српском војском у Фочи од јуна 1992. до новембра 1993. године, на подручју општине Фоча у протеклом рату погинуло је 618 Срба, од чега 470 бораца и 148 цивила, од којих 14 дјеце, 61 жена и 74 старца.

Ковач не бјежи да отворено говори и о српским бољкама и подјелама, па тако напомиње да су њега, мада је био први и тада једини, активни официр, неки сматрали комунистом и „брозовцем“, али истиче да је генерал Ратко Младић успио да стане украј таквим подјелама уводећи јединствене ознаке на капама.

У књизи су описана и јунаштва бораца, између осталог и подвиг болничарке Весне Лончар, која је под кишом метака извукла српске рањенике, али и чојство српских бораца када су рањену муслиманску болничарку десет сати носили на рукама да би потом била оперисана и размијењена за три српска старца из Горажда.

Технички уредник књиге Слободан Стојановић из Крагујевца рекао је да је књига историјског карактера и да прије свега говори о тешком злочину, који има размјере геноцида на мањем простору.

„С обзиром на то да се више од 20 година о том злочину упорно ћути на свим нивоима, Ковач је као судионик свега тога одлучио да допринесе истини и назабораву. Поред тога, хтио је да захвали појединим људима за које сматра да су дали посебан допринос слободи народа Фоче и истакао их је именом и презименом“, рекао је Стојановић.

Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић каже да су једино за злочине у Јабуци и Јошаници вођене истраге, али да ни за та масовна страдања Срба нису подигнуте оптужнице.

Начелник општине Фоча Радисав Машић је навео да и ова књига свједочи да су фочански Срби у посљедњем рату бранили право на живот и да су гинули на подручју своје општине, бранећи своје куће.

„Агресор који погине на своме не може бити агресор. Ово је наша земља“, истакао је Машић.

Он је напоменуо да је књига обухватила доста ширу тему, него што то наслов говори, јер у њој није само писано о злодјелима над Србима, већ и о примјерима јунаштва и чојства, као и тактичким потезима команданта.

Извор: СРНА