Промовисан „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића

У организацији „Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније“ јуче је у Великој сали градске Општине Нови Београд одржана промоција књиге „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића.

У питању је свеобухвтано дјело којим су, на најприкладнији и најпрегледнији начин, сажетим садржајем и јасним стилом дати најважнији подаци о личностима које су својим радом, дјелима и самим животом оставили трајан, памћења вриједан траг и задужили покољења Банијаца.

Лексикон на преко 500 страна обухвата податке више од 1000 Банијаца који су значајни за културу, умјетност, науку, спорт, религију, привреду итд.

Многобројне присутне, у име Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, поздравио је модератор промоције, књижевник Милош Бајић.

– И поред неимаштине, удружење се потрудило да свесрдно и са великим задовољством подржи аутора Бранка Крњаића у његовом мукотрпном раду у сакупљању материјала за личности наше Баније које су одштампане у „Лексикону Срба Баније“. Бранко се показао као прави ентузијаста кроз вишегодишњи рад. Његов лексикон ће вјероватно постати лична карта Баније. Вријеме ће то показати. Вјерујем да ћете и ви, уз много захвалности према Бранку Крњаићу, прихватити ово значајно дјело, као нашу заједничку реликвију с којом ћемо се знати поносити. – казао је Бајић.

Он је додао да ће се овај лексикон вјероватно појављивати и у новим, допуњеним издањима јер има оних који нису хтјели да уђу у лексикон због страха или немарности.

О књизи је говорио рецезент лексикона проф. др Душан Богичевић који је рекао да је ово први лексикон Банијаца који је написан слободно, без сугестија шта ће се за некога написати.

– Дуго времена је прошло да се све ово напише јер Бранко није желио да било шта промакне, јер овдје није објављено што није доказано или није испитано али и поред тога биће вјероватно примједби оних који то буду прочитали. Аутор је у писању овог дјела анализирао вријеме и догађаје, улогу појединих личности у њима, уз истинито и објективно приказивање.- казао је Богичевић.

На крају се присутнима обратио и аутор лексикона Бранко Крњаић. Он се посебно захвалио и поздравио присутног академског сликара и графичара мр Драгана Чубрића и књижевника Чеду Вукмировића који су дали значајан допринос у стварању лексикона. Захвалност је упутио и лектору Николи Корици, Александру Недељкову који је радио прелом и припрему за штампу лексикона, рецезентима др Душану Богичевићу и др Милану Кољанину и другима.

Наруџбе

Тел. +381 64 471 41 62
Тел. +381 11 71 75 393
Емаил:

branko.krnjajic@gmail.com

Цијена: 1800 РСД + ПТТ

– Овако велики рад у који сам ја кренуо није још увијек завршен зато што смо ми Банијци у суштини мало знали о себи и мало имамо података. Ја сам открио сада многе ствари о којима ни ја, који се 50 година бавим Банијом и историјом Баније, нисам знао. На неке сам наишао случајно, неке сам сазнао путем сугестија људи који знају више од мене тако да сам стварно обрадио низ биографија које су изузетно значајне, не само за историју Баније него и за историју цјелокупног српског народа. Овдје ћете видјети многа лица за која ни ви нисте знали да су Банијци.

Досегао сам у просторе и области о којима се није код нас учило. Нашао сам Србе Баније у Првом српском устанку, човјека на челу Београда, нашао сам човјека који је читав рат био лични пратилац Драже Михаиловића. Нашао сам људе који су учествовали као „комите“ у ратовима Србије за ослобођење, нашао сам све витезове Карађорђеве звезде који су тотално били заборављени и напуштени у нашој прошлости.

Нашао сам и свештена лица која су оставили неизмјеран допринос у раду православне цркве на свим просторима.- рекао је Крњаић.

Он је истакао да му је дугогодишњи рад на овом лексикону открио нове хоризонте и нове просторе које треба да истражи са надом да ће након тога моћи да заокружи своје схватање о прошлости Баније коју је започео књигом „Петриња и петрињски крај 1240-1800“.

Он је замолио све читаоце лексикона да прочитају предговор, који ће открити његову намјеру, пориве, методологију рада али и објаснити зашто нешто јесте, а зашто нешто није овдје обрађено и на који начин је то обрађено.

– Овај лексикон открива једну велику истину да она лијепа Банија, простор између три лијепе ријеке, гдје су уточиште нашли људи прије свега зато што су живјели тамо негдје гдје је лијепо, питомо и красно, јесте са једне стране слика љепоте, а са друге стране слика трагедије. Тамо живјети од онда па до данашњих дана, са нашим егзодусом и трагедијом нашег народа, је било изузетно тешко.

Људи су оданде бјежали. Одлазили и заборављали свој крај али су њему припадали. Припадност неком крају се не може егзактно исказати. То је нешто дубоко у човјеку, везано за генетски код, што га носи па макар отишао у Америку. Зато је битно прочитати предговор.- казао је Крњаић и додао:

– Ми волимо свој крај али запамтите да љубав није довољна. За свој крај треба радити, морамо стварати. Ми смо у једној фази када лутамо. Брзо се приклањамо средини у коју долазимо. Селимо се и заснивамо породице и врло смо успјешни као пословни људи и на свим другим плановима и заборављамо. То није добро. Оно што је било се не смије заборавити јер оно што је било је поука новим и младим генерацијама да се више не понови. – закључио је Крњаић и обећао нове пројекте, јер како каже, воље има али му треба и помоћ свих који нешто знају и могу да помогну да се историја Баније и Банијаца отме од заборава.

Промоцију су пјесмом увеличали женска пјевачка група „Жене Баније“ и мушка пјевачка група Завичајног удружења Банијаца.

Дародавци

Овако обиман пројекат захтјевао је и велика средства за његову израду а нарочито штампање. Због законом и институцинално неријешеног статуса и начина финансирања избјегличких и завичајних друштава и удружења, а у томе нарочито сегмента културе и њеног значајног дијела у области писане ријечи, многи Крајишници, ствараоци и истраживачи наилазе на непремостиву препреку у тренутку када свој рад требају презентирати јавности. Захваљујући разумијевању и помоћи разних удружења а нарочито појединаца, привредника и осталих, многа вриједна дијела постала су доступна јавности. Такође и овај рад је финанцијски подржан од доље наведених удружења и појединаца и тако постао саставни дио наше културне баштине. Да се не заборави, вјечно захвалан:

• Удружењу Крајишких Срба ПРЕЛО из Чикага
• Др Петру Рајчевићу
• Александру Полимцу
• Богдану – Боби Кљаићу
• Завичајном удружењу Банијаца, потомака и пријатеља Баније