Процесуирати злочине над Србима у долини Неретве

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе да Тужилаштво Србиjе за ратне злочине покрене код Тужилаштва БиХ питање процесуирања одговорних за ратне злочине против Срба у долини Неретве.

Линта истиче да за многе злочине над Србима jош нису подигнуте ни оптужнице, те да у БиХ и даље траjе опструкциjа у процесуирању ратних злочина почињених над Србима деведесетих година.

Он у саопштењу напомиње да у БиХ jош нико ниjе осуђен за ратни злочин против српског народа у Тузланскоj колони, Добровољачкоj улици, за злочине у Сараjеву, те за злочине муџахедина и припадника Петог корпуса Армиjе БиХ.

У саопштењу се подсjећа да jе 7. jуна 1992. године Хрватска воjска, заjедно са ХВО и муслиманским снагама, покренула акциjу против слабо организованих и препуштених себи Срба у селима Клепци, Пребилови и Тасовчићи и другим мjестима у долини Неретве.

Акциjа jе носила назив “Чагаљ”, а изведена jе под командом генерала Хрватске воjске Јанка Бобетка коjи jе детаље у вези с њом изнио у своjоj књизи “Све моjе битке”.

Воjна операциjа почела jе вишечасовним бомбардовањем ових српских села, а у току неколико дана хрватске снаге су освоjиле циjелу долину Неретве са Мостаром и Стоцем, док jе већина Срба напустила своjе куће и имања.

У освоjеним српским насељима, подсjећа Линта, хрватске снаге су побиле скоро све затечене српске цивиле и уништиле материjална и културна добра
српског народа у долини Неретве – куће, манастире, цркве, гробнице, домове културе, школе, електо и водоводну мрежу и друго.

Посебно се истиче рушење манастира Житомислић, мостарске Саборне цркве и минирање цркве са Спомен-костурницом у Пребиловцима у коjоj су били сахрањени посмртни остаци око 4.000 Срба ексхумираних 1990. и 1991. године из jама у коjе су их усташе бацили 1941. године.

“Симбол страдања српског народа, не само у долини Неретве, jесте село Пребиловци у коме jе убиjено 85 одсто његових становника за вриjеме Независне Државе Хрватске”, додао jе Линта.

У село се, како jе навео, послиjе завршетка грађанског рата вратило око 30 породица коjе сада, заjедно са Удружењима Херцеговаца у Србиjи и Српском православном црквом, покушаваjу да саграде нови Спомен храм Васкрсења Христовог у коме ће сахранити кости преостале након минирања
спомен – цркве 1992. године.

Он jе апеловао на све институциjе да помогну његову изградњу.

Извор: БигПортал