Pripreme i učešće Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu

Savez Sokola kraljevine Jugoslavije smatrao je da jedino nacionalna država pruža sigurno jemstvo za opstanak i dalji privredni i kulturni napredak. Zato su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sarađivali su sa sličnim organizacijama Narodnom Odbranom, Savezom dobrovoljaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom … . Pri sokolskim društvima radili su streljački odseci. Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Akcija na narodno odbranbenom polju obuhvatala je šoferske tečajeve, streljačke utakmice, obuku u rukovanju automatskim oružjem, u vožnji biciklima i motociklima. Streljački odseci mogli su da koriste vojna strelišta i strelišta Streljačkog saveza Kraljevine Jugoslavije. Po planu rada Načelništva SSKJ sokoli su vežbali sa vazdušnim, malokalibarskim i vojničkim puškama. U sokolskom sistemu vežbanja puška je smatrana za gimnastičku spravu. Sa drvenim puškama izvodila su deca razne vežbe. Savez je težio da sva deca u sokolskim redovima dobiju drvene puške do Svesokolskog sleta planiranog za 1941 godinu u Beogradu. Drvene puške imale su prednji i zadnji nišan pa su korišćene i za obuku u nišanjenju po vežbalištima. Sokolske jedinice nabavile su pušku “Mars M. 10” i “Mars M. 135”. Savez je dodelio župama 25 komada vazdušnih pušaka “Mars” M.100 i 25 komada vazdušnih pušaka M.115 sa kuglicama i priborom. Sa vazdušnim puškama vežbao je naraštaj i članstvo. Gađanje sa malokalibarskim puškama izvođeno je zimi u sokolanama a leti u slobodnom prostoru. Priređivana su takmičenja u gađanju, a kao nagrada su davane vazdušne i malokalibarske puške. Sa vojnim puškama vežbali su članovi posle završene obuke sa vazdušnom ili malokalibarskom puškom. Pri izletima, na logorovanjima i u letovalištima organizovano je gađanje iz pušaka i pištolja. Utakmice u streljanju bile su: Vojničkom puškom na 400 koraka, vojničkom puškom na 300 koraka, malokalibarskom puškom i vazdušnom puškom. Najboljim strelcima dodeljivane su medalje Dobrom strelcu. Godine 1939. u sastavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bilo je 2.343 jedinice (društava i seoskih četa) sa 313 streljačkih odseka, 454 puške i 98 vazdušnih pušaka. U 1936. bilo je 76 streljačka odseka, 1937. osnovana su 73 odseka a 1938. još 154 streljačka odseka. U streljačkom odseku sokola u selu Berkasovo održano je više teorijskih početničkih tečajeva u rukovanju vojničkom puškom, kao i više praktičnih gađanja vojničkom puškom. Na dan 22 jula 1939. održana su kod sela Brazde takmičenja u gađanju bojnim metkom Sokolskog društva Skoplje-Matica. Ovim gađanjem rukovodio je pročelnik streljačkog otseka kapetan I klase Aleksandar M. Tolić. Gađanje je imalo karakter izleta, koji se posle gađanja produžio ceo dan u manastiru Sv. Ilija. Komandant artiljerijskog puka II Armijske oblasti stavio je na raspoloženje za izvršenje gađanja potrebno ljudstvo, materijal i transportna sredstva.
Inicijativom župskog odbora SPP održan je od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji sokolski samaritanski tečaj. Predavao je dr. Petar Ilić. Predavanja u sokolani su posećivali mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime župe Beograd đeneral Staja Stajić (1)

Udruženje dobrovoljnih pobornika iz borbi za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda” pod nazivom „Narodna svest” pozvalo je na saradnju patriotska, ratnička i viteška društva „da se duhovno i moralno spremimo za sve događaje koji mogu da nastupe”.U Beogradu je osnovan „Odbor za saradnju patriotskih društava” maja 1939. U Odbor su ušli Savez sokola Kraljevine Jugoslavije, Udruženje rezervnih oficira i ratnika, Savez ratnih dobrovoljaca, Udruženje starih četnika, Udruženje nosilaca Karađorđeve zvezde, Udruženje nosilaca ordena belog orla s mačevima, Udruženje nosilaca albanske spomenice, Jadranska Straža, Savez emigranata iz Istre, Srpski kulturni klub, Jugoslovenski kulturni klub, Kolo Srpskih Sestara i Beogradsko žensko društvo. Odbor je radio na snaženju patriotskog duha najširih slojeva naroda. Kad je jedno društvo vršilo svoju nacionalnu i patriotsku akciju, članovi svih drugih udruženja bili su dužni da ga pomažu. (2)

Svi članovi narodno odbrambenog odseka Župe Beograd cele godine su nedeljom vežbali gađanje na strelištu kod „Careve ćuprije”. Streljački odsek Sokolskog društva Beograd-Matica preko celog leta 1940. vršio je obuku u gađanju iz malokalibarske i vojničke puške, tako da je 209 članova, članica i naraštaja osposobljeno za rukovanje i gađanje iz vojničke puške, a 110 naraštajaca i dece za gađanje malokalibarskom puškom. Referent streljačkog odseka bio je major Rada Kosović. Župske streljačke utakmice održane su 29 septembra 1940. na vojnom strelištu u Jajincima. Održano je takmičenje sa vojničkom puškom na rastojanju od 200 metara. Zahvaljujući majoru Kosoviću dobijeni su kamioni koji su sve takmičare odbacili na strelište i vratili ih nazad. Sokoli su sprovodili tečajeve za sokolsku odbrambenu pripravnost. U Savezu sokola održan je jednomesečni tečaj iz narodne odbrane za putujuće prednjake iz svih župa (3). Župa Beograd organizovala je 1940. u Beogradu tečaj za instruktore. Učestvovali su članovi iz svih jedinica Župe (društava i seoskih četa) koji nisu bili vojni obveznici. Predavači su bili sokolski radnici, oficiri i inžinjeri Aero-kluba. Župa Skoplje organizovala je od 1 do 14 marta 1941. prednjačko-odbranbeni tečaj u sokolskom domu u Skoplju. Na tečaju bilo je 26 slušalaca sa cele teritorije Župe. Predavano je 30 sokolskih i vojno-odbranbenih predmeta. Vojne predmete predavali su oficiri. (4).

Zbog uredbe o zabrani održavanja zborova u zemlji, nije bilo moguće održati glavnu godišnju skupštinu Saveza Sokola pa je 8 i 9.juna 1940. održana plenarna sednica uprave Saveza Sokola. U okviru saradnje sokola sa ostalim organizacijama osnovan je Savet rodoljubivih i viteških organizacija. Zasedanje plenuma Savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza Sokola 9 juna 1940, otvoreno je zakletvom svih članova uprave, položenom u duhu sokolske pripravnosti i narodno-odbrambenog rada, kojom su se zavetovali, da će sve dužnosti vršiti najsavesnije i neustrašivo, ma kakva im opasnost pretila, i ma kakve teškoće naišle, za njih ili za celinu. Zakletva je položena u istorijskoj dvorani u kojoj je proglašeno ujedinjenje 1918. U dnu dvorane, iznad predsedničkog stola, bila je postavljena velika slika kralja Petra II, a pod njom poprsje kralja Aleksandra, okićeni državnim zastavama i cvećem. Dok su svi učesnici sednice stajali, ušao je u dvoranu barjaktar, sa saveznom sokolskom zastavom, a za njim savezni načelnik Kovač, noseći kraljev mač, dar kralja Aleksandra, za pobednike na saveznim utakmicama. U svom govoru Belajčić je istakao svu ozbijnost vremena, u kojem su živeli i imperativnu potrebu rešenosti svakog sokola, stavi u službu otadžbine, i da se posveti njenoj odbrani. Prvi se zakleo dr. V. Belajčić, položivši ruku na kraljev mač, a zatim je poljubio saveznu zastavu. Posle toga, su položili zakletvu, skupno, ostali članovi plenuma. Polagali su ruku na kraljev mač i ljubili zastavu. Posle sednice Savezne uprave , pošli su svi učesnici sednice na beogradski aerodrom, gde su im, zahvaljujući Aero-klubu, prikazane vežbe spuštanja padobranaca iz aviona. Na areodromu je bila prisutna i jedna grupa iz četničke organizacije, pa su svi pratili spuštanje naših padobranaca. Nakon toga su pošli do padobranske kule, na sajmištu, gde su im pokazane vežbe u spuštanju padobranom. Tom prilikom se spuštalo i više članova Savezne uprave, saveznim načelnikom Ivanom Kovačem na čelu. Pošli su u prostorije Aero-kluba gde su bili dočekani od predsednika ing. T. Sondermajera i ostalih članova uprave Aero-kluba. Sondermajer je u svom govoru istakao važnost avijacije za odbranu zemlje i pozvao da porade na tome da se što veći broj sokola prijavi u avijaciju. Kapetan Dolanjski, stari sokolski radnik, održao je predavanje o padobrancima, a poručnik Vuković predavanje o odbrani od padobranaca. Dr. Belajčić je zahvalio predsedništvu Aero-kluba i predavačima, na ukazanoj pažnji, i obećao da će sokoli razviti što življu propagandu u svojim redovima za jačanje avijacije.(5) Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda je sokolskim društvima Bosanske krajine koja su se izjasnila kao srpska dodeljivalo puške radi stvaranja odbrambenog fronta srpskih krajeva nasuprot militantne Hrvatske seljačke zaštite. Izaslanik ministarstva izveštavao je da je sokolima mnogo stalo da im se dodele puške i druga oružja kojima bi se omladina obučavala i potpuno osposobila za rukovanje oružjem. Savez Sokola priredio je Prve savezne streljačke i biciklističke utakmice u Beogradu 20. oktobra 1940. Utakmice su priređene na vojnom strelištu u Jajincima. (6)

U svim sokolskim domovima u Beogradu 27. marta 1941. zakazani su svečani sokolski skupovi. Posle održanih manifestacija u sokolanama, svi sokoli sa zastavama, u sokolskim odorama ili u odelu sa sokolskim značkama okupili su se u dvorištu Sokolskog Doma Matice u Deligradskoj ulici. Tu se već nalazilo starešinstvo Saveza sokola i sokolske župe Beograd. U 5 časova popodne nekoliko hiljada sokola i sokolica bili su svrstani u redove na letnjem vežbalištu, ispred doma. Skup je otvorio načelnik Sokolske župe Beograd Dušan Jovanović. Pošto je muzika intonirala državnu himnu uzeo je reč zamenik starešine Sokolske župe Beograd inžinjer Svetislav Vučković. Posle njega govorio je zamenik starešine Saveza sokola dr. Vladimir Belajčić, rekavši između ostalog : „U ovim sudbonosnim danima opet je jednom stihijskom snagom progovorio narod i rekao, da se sloboda, čast i nezavisnost nikom ne daju. Progovorio je glas naroda koji je celom svetu objavio da ova generacija neće se postideti pred generacijom koje su stvarale ovu našu divnu zemlju …. U ovim teškim danima mi hoćemo i treba da dokažemo da smo dostojni potomci kosovskih junaka i da smo ponosni, što je tako”.Posle govora dr. Belajčića ispred Doma Matice formirala se sokolska povorka. Sokolima su se pridružili četnici i ostala nacionalna udruženja. Na čelu bila je sokolska muzika, a onda zastava, starešinstvo Saveza i Župe a zatim sokoli i sokolice. Povorka je prošla ulicama Deligradskom, Kralja Milana, Knez Mihajlovom do Kalemegdana gde se rasturila. Mase građana, koje su prekrile ulice kroz koje je povorka prošla toplo su pozdravljale sokole i pridruživali se sokolskim uzvicima. Noć se već počela spuštati kada je sokolska povorka stigla do Kalemegdana gde se razišla. U Pančevu je starešina Skovran sa celokupnim članstvom Sokolskog društva Pančevo izašao na ulice 27. marta (7). Savez S.K.J. povodom 27. marta 1941. poslao je telegram mladom kralju : „Jugoslovensko sokolstvo je spremno da neizmernu radost, kojom je pozdravilo današnji veliki dan izrazi i najvećim žrtvama kad ih budu od sokolstva zatražili Kralj i Otadžbina“ (8). Sokolska društva iz svih oblasti Jugoslavije davala su podršku stupanju na presto njihovog starešine kralja Petra II. U listu „Dubrovnik“ štampan je pozdrav koji su uputili Sokoli Dubrovnika i okoline mladom Kralju : „ i najsvetiji zavjet da ćemo sa pjesmom na usnama hrliti u boj za čast mladoga Kralja a za slobodu, veličinu i nezavisnost Jugoslavenske Otadžbine.“ (9)

U Aprilskom ratu grupa sokola na čelu sa kasnijim starešinom Saveza Sokola Jugoslavije dr. Slobodanom Đorđevićem pokušala je da se probije do Grčke u čemu nije uspela. Posle bombardovanja Smedereva članovi sokola Sreten Rajčić i još četvorica uzeli su puške i otišli na položaj kod Mladenovca, odakle ih je vratila vojska. Odred od 60 naoružanih naraštajaca krenuo je iz Smedereva prema Lunjevačkoj šumi, ali je po naređenju opštinskih vlasti posle nekoliko dana rasformiran. (10)

Posle zabrane Saveza sokola, sokolske organizacije prešle su na ilegalni rad pod okupacijom. Već aprila ili maja 1941. u Sloveniji formiran je Sokolski vojni savet, koji je trebalo da organizuje opšti otpor protiv okupatora. Ovim savetom rukovodio je ing. Ladislav Bevc. Sokolska legija formirana 2. avgusta 1941. imala je oko 1.000 članova i Sokolski savet na čelu. Sa Sokolskom legijom tesno je sarađivala ilegalna poluvojnička organizacija Pobratim (11). Dr Miha Krek, podpredsednik jugoslovenske vlade u Londonu, istakao je 26 aprila 1942. da saveznici priznaju samo Mihajlovića i pozvao sokole da slede uputstva Draže Mihajlovića. (12) Među sokolima došlo je do podele oko pristupanja Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini ili partizanima. Deo sokola u Sloveniji pristupio je Oslobodilnoj fronti pod vođstvom komunista. Dr. Gojko Jakovčev istakao je u svojoj knjizi „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj” da su se sokolska društva, pre svega aktivno fiskulturno članstvo, pridružila naprednim elementima u jedinstvenu frontovsku organizaciju. Borci iz sokolskih društava su svojim prethodnim radom i vežbanjem u sokolu stvorili sebi dovoljno fizičkih i psihičkih uslova da izdrže napore u partizanskoj borbi. Partizani su se utvrdili u Dolenjskoj i Notranjskoj, gde su bila snažna sokolska društva, koja su dala brojne borce. (13)

Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Boljanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. Predvodnici ustanka Dušan Mandić i Blagoje Dujo Boljanović poginuli su prvog dana ustanka, 6. juna 1941. (14).

U jesen 1941. dr Vladimir Belajčić ušao je u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. U izveštaju Obaveštajnog odeljenja Komande Beograda JVuO od 15. novembra 1943. ističe se da u Beogradu postoji sokolska organizacija, 2.000 organizovanih ispod 20 godina, podeljena na reone i da imaju česte sastanke. U izveštaju se ističe : „Ovo je jedina solidna organizovana nacionalna organizacija sposobna da se stavi u pokret za relativno kratko vreme; nju sačinjava omladina visoke nacionalne svesti, gotova za najveću žrtvu”. Na čelu ove organizacije bili su : 1) ing. Sveta Vučković, šef službe u Dir. Tramvaja i osvetlenja u Beogradu; 2) Advokat Dušan Jovanović, činovnik Agrarne banke; 3) Miloš Roksandić, činovnik Opštine beogradske. Ing. Svetomir Vučković bio je provaljen i uhapšen od strane Gestapoa . Bio je u logoru na Banjici, a zatim je poslat 5. novembra 1942 godine u KL Mauthauzen (15).

Predsednik vlade Slovenije Boris Kidrič, u leto 1945. u Ljubljani, zahvalio se sokolima na patriotskom stavu u borbi protiv okupatora, i u isto vreme najavio da sokolska društva moraju da okončaju svoje delovanje i rad. Kao razlog naveo je navodno pristupanje većine članova srpskog sokola četničkom pokretu. (16) Sokoli su smatrali da su samo vršili svoju dužnost prema kraljevini Jugoslaviji.

Po uputstvima starešinstva Saveza Sokola sokoli su se pripremali za odbranu kraljevine Jugoslavije. Radi kordinacije rada sokola sa ostalim organizacijama osnovan je Savet rodoljubivih i viteških organizacija. Zasedanje plenuma Savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza Sokola 9 juna 1940, otvoreno je zakletvom svih članova uprave, položenom u duhu sokolske pripravnosti i narodno-odbrambenog rada, kojom su se zavetovali, da će sve dužnosti vršiti najsavesnije i neustrašivo, ma kakva im opasnost pretila, i ma kakve teškoće naišle, za njih ili za celinu. Zakletva je položena u dvorani u kojoj je proglašeno ujedinjenje 1918.

Posle Aprilskog rata sokoli su bili zabranjeni i prešli su u ilegalu. Sokoli su učestvovali u junskom ustanku 1941. u Hercegovini. Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Boljanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. U toku rata nakadašnji članovi sokola podelili su se na četnike i partizane. Dok je Jugoslovenska vojska u otadžbini uživala podršku jugoslovenske vlade u Londonu, dotle su se partizani bez ikakve podrške dugo vremena borili kako protiv okupatora tako i za osvajanje vlasti. To mnogim sokolima za vreme rata nije bilo jasno. U leto 1945. Boris Kidrič zahvalio se sokolima na patriotskom stavu u borbi protiv okupatora, i u isto vreme najavio da sokolska društva moraju da okončaju svoje delovanje i rad. Kao razlog naveo je navodno pristupanje većine članova srpskog sokola četničkom pokretu. Sokoli su smatrali da su vršili svoju dužnost prema kraljevini Jugoslaviji.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Streljački otsek SSKJ u prošloj i idućoj godini“, „Sokolski glasnik“, br.33, 18 avgust 1939, Beograd 1939, str.7; „Izveštaj o radu uprave SSKJ. za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ. 23. aprila 1939”, Beograd,str. 24, 54; Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.” Skoplje 1940, str.54-55; Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str.75; „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“,„Oko sokolovo“, br.2, Beograd 4.februara 1940; „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, br. 2 i 3, Beograd 1 mart 1941;
2. „Ratni pomenik”, Beograd, juna 1939, br. 3, str. 1;
3. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, br.3, 1940, Beograd; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo”, br.7, 1940, Beograd, str.119; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940 Beograd, str.138; „Župske streljačke utakmice”, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940, Beograd, str.136;
4. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, br.7, 1940, Beograd; „Dva uspela tečaja sokolske župe Skoplje“, „Sokolski glasnik“, br.13, 28.mart 1941, Beograd;
5. „Na sednici plenuma uprave Saveza sokola K.J. doneti važni zaključci za sokolski rad”, „Sokolski glasnik”, Beograd,14 juni 1940, br. 24, str. 3, 4;
6. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 251;   Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu”, Smederevo, 2013, str. 180;
7. „Proglas Saveza Sokola”, str. 6, „Pravda“, subota 29 mart 1941, Beograd; Dr. Nikola Žutić, „Ideologija i politika Nike Bartulovića“, knjiga II/2, Beograd 2010, str.505,507; prof. Dr. Gojko Jakovčev, „Učešće članova sokola u manifestacijama 27 marta 1941. godine u Beogradu“, „Oko sokolovo“, br. 5-6, septembar 1996, Beograd, str.13-14;
8. Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi”, Herceg Novi, 2008, str.80;
9. „Telegrafski pozdrav Sokola“, br.12, „Dubrovnik”, 29 marta 1941, Jugoslovenska Štamparija, Dubrovnik, str.2;
10. Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu”, Smederevo, 2013, str. 180;
11. Slobodan Kljakić, Marijan F. Kranjc, „Slovenački četnici”, Beograd, 2006, str. 25;
12. Dr. Dušan Stupar, „Draža-istina o četnicima”, Beograd, jun 2015, str. 72;
13. Dr. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 81;
14. prof. dr.Petar Mandić, „Junski ustanak Srba u Hercegovini 1941”, „Prosveta”,Gacko,2003,str.118,122;
15. Prim. Dr Pavle Milošević, „ Ravnogorska omladina u pokretu đenerala Mihailovića 1941-45”, Kragujevac 2003, str. 62-63;
16. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „ 110 godina   novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89, 90;

Vezane vijesti:

rad sokola na kosovu i metohiji u međuratnom periodu

SOKOLSKE JEDRILICE | Jadovno 1941.

Sokolski jahački odseci | Jadovno 1941.

PUPIN POČASNI STAREŠINA SRPSKE SOKOLSKE ŽUPE U …

BORBA SAVEZA SOKOLA I KATOLIČKE CRKVE | Jadovno 1941.

Nedeljković: PROSLAVA DANA UJEDINjENjA U DUBROVNIKU …

Značaj seoskih sokolskih četa | Jadovno 1941.