Pripremanje kičme

Sećate li se kad je neki od engleskih političara u Prištini ili Tirani – tamo gde se otvoreno govori o velikoj Albaniji – rekao da je prekrajanje granica na Balkanu završeno? Ne sećate se, naravno, jer toga nije bilo

Prekrajanje granica na Balkanu je završeno. Lepo zvuči, posebno onima koji bi da zadrže sadašnje plotove, ali ko to kaže? Englezi, pre neki dan u Sarajevu, kroz usta svog ministra inostranih poslova, Filipa Hamonda. Ozbiljna adresa; bez Engleza na Balkanu ništa se značajno ne događa, evo duže od jednog veka.

Svaka čorba na ovoj vetrometini, a sve su vrele i krvave… ima u sebi britansku mirođiju, još od Bendžamina Dizraelija, britanskog premijera iz čijeg vremena imamo Istočno pitanje. Dizraeli je, možda niste znali, na zasedanju Prizrenske lige, 1878. godine – na kojoj je donet program ujedinjenja svih teritorija na kojima žive Albanci u jednu veliku albansku državu – imao svog ličnog predstavnika, Harija Kupera. Od tada do današnjeg dana traje ta nekad delimično objašnjiva, često nerazumljiva, čak iracionalna podrška službenog Londona Albancima i Albaniji.

Poslednje prekrajanje Balkana, crtanje granica, izvedeno je 2008. godine, kad je Zapad od Srbije oteo Kosovo i Metohiju. Na čelu otimača bili su Englezi, a sad njihov diplomatski prvak tvrdi da je s tim gotovo; nema više promena granica. Da li je tako i da li je Englez bio iskren?

Povod za reakciju Londona je tvrdnja Milorada Dodika da će se Republika Srpska osamostaliti, pretvoriti u državu. Kome verovati, Filipu ili Miloradu. Pitanje deluje naivno i smešno, jer šta je Mile spram Filipa, a u ovom slučaju pitanje je i besmisleno; Englezi se u dogledno vreme neće susresti sa srpskim geografskim šnajderajem (Dodik to priča uglavnom u predizbornim kampanjama) već sa projektom koji je okončan na terenu, čeka se samo formalizacija. Da, radi se o velikoj Albaniji.

Kosovo je oteto od Srbije, sad merkaju Preševo i Bujanovac, granica između Albanije i Kosova godinama ne postoji, pola Makedonije stavljeno je pod krilo dvoglavog crnog orla, Ulcinj je već uknjižen, a planirano je da u sastav te države uđe i deo Grčke.

Sećate li se kad je poslednjih godina neki od engleskih političara ranga spomenutog Filipa u Prištini ili Tirani – tamo gde se otvoreno govori o velikoj Albaniji – rekao da je prekrajanje granica na Balkanu završeno? Ne sećate se, naravno, jer toga nije bilo. Slučajno, ili…?

Govorili su 1990. godine Englezi (i Amerikanci pride) da podržavaju bivšu Jugoslaviju, da se nove granice na Balkanu neće crtati, pa su uskoro priznali samostalnost Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Kad su taj deo posla obavili opet su rekli: prekrajanje granica na Balkanu je završeno. Šesnaest godina kasnije priznali su nezavisno Kosovo, drugu nacionalnu državu albanskog naroda.

Hoću da kažem kako je ovo poslednje englesko „betoniranje“ balkanskih granica verovatno najava nečega. E, od toga nečega mnogima će zaškripati kičma.

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović