arrow up

Подијелите вијест:

Припадник “Младе Босне” и академик

На данашњи дан 1990. године, умро је српски академик и члан “Младе Босне” Васа Чубриловић, један од учесника атентата на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву.

Васа Чубриловић
Васа Чубриловић

Основну школу и гимназију похађао је у Сарајеву. За вријеме гимназијских дана упознао се са Данилом Илићем, којег су многи сматрали “мозгом” организације “Млада Босна”.

Након атентата на Фердинада, због малољетности, суд га је поштедио смртне казне и осудио на 16 година тешке тамнице, коју је издржавао у Сарајеву.

Послије распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. године, ослобођен је и одлази у Србију.

Дипломирао је, а касније и докторирао историју на Београдском универзитету.

До почетка Другог свјетског рата радио је као професор на Филозофском факултету у Београду.

На том мјесту, са краћим прекидима за вријеме рата, остао је 40 година.

По избијању рата и нестанку прве Југославије, почео је да заговара антињемачку пропаганду, одбио је мјесто на Београдском универзитету током окупације, па је зато ухапшен и одведен на Бањицу.

Пуштен је крајем 1943. године и остао у Београду.

По формирању прве привремене владе нове Југославије заузео је мјесто министра пољопривреде.

По ослобођењу Београда, Васо Чубриловић је постао декан Филозофског факултета умјесто академика Веселина Чајкановића, коме је Суд части Града Београда одузео ту функцију.

Оснивач је Балканолошког института у Београду 1970. године и био је редовни предавач на катедри Историја Југославије, заједно са њеним оснивачем Јованом Марјановићем.

Добитник је Октобарске награде и Седмојулске награде Београда.

Чубриловић је, као што су то чинили и остали чланови “Младе Босне”, себе сматрао Југословеном, односно “Србо-Хрватом”.

На питање предсједника суда, током Сарајевског процеса, шта то значи “Србо-Хрват”, одговорио је:

“Значи да се не признајем само Србином и да не морам радити само за Србију, него и за Хрватску”.

Припадници “Младе Босне” заговарали су стварање државе Јужних Словена, каквог год она уређења била, и сви су се на суђењу изјашњавали као и Чубриловић.

Васа Чубриловић је аутор више научних радова, а најпознатији су:

“Истеривање Албанаца”, “Први српски устанак и босански Срби”, “Политичка прошлост Хрвата”, “Историја политичке мисли у Србији 19. века”, као и “Српска православна црква под Tурцима од 15. до 19 века”.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Ми, из 1914.

Наше ће сенке ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свјетског рата …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​