Пријепољска битка

Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа.

По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би привукао пажњу да нисам међу многим заставама са петокракама угледао и заставу Соцоjалистичке републике Хрватске и чуо jедну реченицу коjа jе до сада била табу тема. Бар се мени тако чини jер нисам имао прилику да чуjем нешто слично од званичних представника партизанског покрета из Другог светског рата. Наиме г. Зечевић jе изjавио да су грешком више команде борци доспели у тешку позициjу из коjе нису могли да се извуку па jе погинуло око 500 људи а коначан броj неће никад бити познат. Одмах сам се сетио да сам сличну реченицу нашао и у неком од текстова Милослава Самарџића коjи се годинама бави писањем о Другом светском рату.

Зато данас на саjту обjављуjемо делове из књига г. Милослава Самарџића коjи се односе на крвави 4. децембар 1943. Захваљуjемо му се на несебичноj помоћи и наjављуjемо сарадњу у будућности.

„…Тако jе тешко оклеветан и велики jунак у борби против окупатора и комуниста, маjор Воjислав Лукачевић. Његова парола гласила jе: “Смрт фашизму и комунизму, слобода народу!“ Заиста, да ли неко веруjе да jе jедан такав jунак и џентлмен достоjан дивљења, коjи jе своjом поjавом марта 1944. године импресионирао и британског краља Џорџа Шестог, у Лондону, радио тако бедне ствари, попут мучења рањеника?

Што се тиче масакра партизана у Приjепољу, ствари стоjе овако. Два сата пре почетка напада на последњу немачко-усташку одбрану Сараjева, коjа се налазила на Соколцу, у зору 22. октобра 1943. четнике су са бокова напали партизани са свим расположивим снагама. Четници су се тако нашли опкољени са све четири стране. Главни удар тек jе имао да уследи, jер су Немци почели да довлаче из Грчке своjу наjбољу jединицу на Балкану, 1. брдску дивизиjу. Њу jе у области Сjенице дочекао jедан од специjалних антигерилских пукова дивизиjе “Бранденбург“, док jоj jе из Херцеговине у сусрет долазила 7. СС брдска дивизиjа “Принц Еуген“. Тада jе основан 5. СС брдски корпус, броjан око 50.000 воjника.

Немачки план био jе: сачекати да се у стратешки неповољноj долини Лима ухвате у коштац четници и партизани, па их онда jедним ударцем заjедно уништити.

Дражин план био jе: извући главнину своjих трупа из маказа, а мањи део оставити да задржава и заварава партизане, тj. да их у уским кланцима реке Лим претвори у идеалну мету за очекивани немачки напад. Од мноштва Дражиних наредби у том смислу навешћу само jедну, наjкраћу: “Ми морамо искористити садашњи развоj ситуациjе и не дозволити да у обруч Немаца паднемо заjедно са комунистима“.

Задатак да задржава и заварава комунисте добио jе маjор Лукачевић. У jедном радиограму он jе писао: “Ја балансирам по конопцу као балерина. Чим ми се пружи прилика jа лупнем комунисте, а од Немаца се чувам колико могу и умем“. Дуго очекивану вест Лукачевић jе послао Дражи 3. децембра: “Сутра почиње немачка офанзива“.

Операциjе у долини Лима од краjа октобра до почетка децембра 1943. сведоче о воjничкоj супериорности четничког покрета у односу на комунисте. Због добре организациjе на широком простору, од Скопске Црне горе до Динаре, као и због стручног командног кадра, четници су уочили распоред снага и намере како комуниста, тако и Немаца. Они се извлаче из обруча ова два неприjатеља остављаjући замку за слабиjег – за комунисте. Са друге стране, ове операциjе су jош jедном потврдиле необично слабиjе воjничке карактеристике комунистичког покрета. Комунисти нису имали ни наjосновниjу представу о воjишту, па чак нису уочили концентрациjу 20.000 воjника Прве брдске дивизиjе (враћених из Грчке).

Као што jе Михаиловићев план за одбрану Србиjе од 7. новембра 1943. врхунац ратне вештине, тако jе писмо Ј. Б. Тита штабу Другог ударног корпуса од 6. децембра исте године пример досезања дна у вођењу операциjа. Два дана после масакра у Приjепољу партизански командант не само што ниjе знао шта се догодило, већ пише да у Санџаку, Црноj гори, БиХ, заправо има наjмање Немаца: „Сви остали сектори су поседнути од стране окупатора много jаче, то значи да су услови рада на њима много тежи.“ У стварности jе било потпуно другачиjе: овде се налазила наjвећа немачка формациjа на простору окупиране Краљевине Југославиjе, Пети СС брдски корпус. Са 20.000 воjника, дивизиjа Принц Еуген се већ две недеље кретала из Херцеговине према источноj Босни ради спаjања са Првом брдском дивизиjом и Бранденбуршким пуком,  али Ј. Б. Титу ни то ниjе било познато, па у наставку пише: „Ми мислимо да jе таj продор Немаца од Сjенице привременог карактера. Вероватно Немци настоjе да се пробиjу ка Вишеграду и Сараjеву и на таj начин успоставе прекинуту везу између Босне и Србиjе.“

И под ставком „обавештења о неприjатељу“ види се да партизански комндант и његов Врховни штаб нису имали ни елементарне податке. „Примећуjе се jаче груписање Немаца у западном и северозападном делу земље“, стоjи у овом писму Другом ударном корпусу од 6. децембра, док jе стварно стање било диjаметрално супротно: наjвеће груписање Немаца ниjе се одигравало у Словениjи и Хрватскоj, већ управо на сектору Другог ударног корпуса, са тенденциjом преласка на териториjу Трећег ударног корпуса, односно у источну Босну.

Мирољуб Бjелић

Извор: ДВЕРИ